Kič i Šund
Dva nerazdvojna drugara. Prvi će biti zadužen da od zvezdice napravi zvezdu, navući će joj neku pretesnu haljinicu, naravno drečave boje. Nešto će morati da se presijava i privlači pažnju, kad se već nema para za silikon, jebi ga, početak karijere. Šund će se postarati da tekst bude neponovljivo glup, nepopravljiv i jadan. Odnos ova dva elementa je ključan u odrastanju jedinke. On je kao jing-jang za šire narodne mase.
- Ja sam Lea Kič, a ovo je Nedeljno Popodne, prva klapa, stošezdesetčetvrti put. Nego Ćino, mani se tog kuhanja, dođi otpevaj nam neki plejbek!
- Lea, baš si đavolčić! Zar sad da me pozoveš da pevam, kad se jagnje okreće! U to ime pevaću pesmu: "Jagnje volim, velike sam sreće, obožavam kad se i okreće!"
- Fenomenalno, imam osećaj da će to biti hit ovog leta! Izvoli!
Šetam ti se livadom kraj reke,
i vidim ti jaganjčiće neke.
Zamislih se, stavih prst na čelo,
gde li ćemo večeras na prelo?
Kreće jagnje da skače po travi,
beše dobro sinoć i na slavi!
Pa kaže...
Skači, skači po livadi rosnoj,
nećeš biti na trpezi posnoj!
