- Poštovanje, čika Žile...
- Ooo, zdravo, Matija! Otkud ti, sinko? Jel‘ si opet doš’o da učiš ruski sa mojom Marijom?
- Ovaaaj…ne…mislim, DA!...hoću da kažem...Jel‘ mogu nešto da razgovaram sa Vama, gospodine?
- Pucaj, sinko…
- Pa, ovaj, znate…Ja i Marija…ja sam…ovaj, mi smo...
- ‘Ste gladni, a? Nâ, uzmi ovo i idi kupi pice, palačinke ili šta vi mladi već jedete...
- Ma ne, ovaj, ne treba, hvala…nego...Hteo sam da Vam kažem da Marija i ja…ovaj...mi se, ovaj, družimo i to i, ovaj, definitivno učimo i to ali u poslednje vreme…ovaj…mi, kako da kažem…
- Šta? Ne ide ruski, a? Pa, vidi…Ja sam ga učio jako davno učio ali это как езда на велосипеде, ахахаха...
- Hahaha...khm, khm...Ma, nije ni to, negoooo...znate...Meni se Vaša Marija baš dopada i ja njoj i tako to i jedna stvar je vodila drugoj i, ovaj...
- Aaaaa, tako znači! ‘Oćeš da odvedeš moju Mariju u bisokop ili tako nešto pa me kao vaspitan dečko pitaš za dozvolu? Nâ, drži ovo i da je vratiš do 12, xexexe...
- Ama, hteo sam samo da Vam kažem da...
- Nemaš kola, a? ‘Vataj ključeve i evo ti za benzin...
- Krv ti jebem, bre!
- Znam, sinko, znam...al‘ da si i ti znao za bebu koju si napravio, ovo bi ti najmanja briga bila!