Не постоји ништа на свету напаљеније од клинца кога дрма пубертет. У свакој ортакињи из разреда видиш прилику, ма колко она нереална била, и само једно ти је на уму - да не останеш сувог курца до краја основне. Комшија ти је рекао да је у твоје године "јебо ко блесав", а да си ти кретен јер, не само да не добијаш ништа, него се данашње клинке сатиру од курца. Будући да си упознат са информацијама, прибегаваш пракси. Чуо си од осмака "да рибе обожавају обријану кару", па си стога олиндрао ону сићу што је тек никла. Оних педесет кинти што ти је кева дала за кифлу и јогурт потрошио си на пет "Ромед" куртона, да којим случајем не уватиш какву болештину од Марије, коју си видео да се поватавала са неким џигљавим седмацима. Идеш на школске журке, где циркаш Мики Маус шампањац не би ли скупио капљице храбрости да позовеш најбољу рибу из одељења на плес. Када се то коначно догоди, мислиш у себи "то је то, после овога водим је у Ве-Це да је олешим од јебања", само да би је два минута касније видео како се љуби са осамнаестогодишњим диск-џокејом са Церака. Јеби га, дођи ће твоја прилика следеће недеље, мислиш у себи, не схватајући да ће проћи неколико година док се не омрсиш.