Narator
Kenjator.
Ovo svitanje se nije moglo videti svaki dan, bilo je posebno. Otišao je po nju svojim biciklom, šmekerskim zviždanjem joj je dao znak da se iskrade iz kreveta svoje bake i krene sa njim na piknik. Istrčala je sa ćebetom i sendvičima. Poljubila ga je u obraz poput rose koja je ljubila maslačke na livadama pored kojih su prolazili. Prešli su na makadam, truckanje ih nije ometalo u zaljubljenim pogledima. Bili su daleko od grada, sami i željni slobode. Prolazili su pored predivnog potoka i ona je poželela da tu zastanu. Složio se naravno, nije želeo da prekida njenu sreću. Škripa nožice bicikla označavala je obeležavanje teritorije za piknik. Sunce je neumorno grejalo i poželeli su da se okupaju. Ali ona nije ponela kupaći, nije smela da rizikuje da probudi baku. Solidarisao se sa njom i prvi se skinuo. Pogledao je tako da je i ona to učinila. Završili su nagi u vodi koja je rashlađivala njihova tela i veliki apetit, za sendvičima naravno. Izašli su iz vode, i nekoliko minuta se nemo gledali, mazio je njenu kosu, ali njegovoj ruci to nije bilo dovoljno. Počeo je nemirno i nekontrolisano da šara po njenom telu, što je sudeći po oborenom pogledu, devojci odgovaralo...
On: Aj se jebemo?
Ona: Ajde!
