Nenajavljeni gosti
Стари српски обичај је да се у госте год неке даље родбине дође, је л', ненајављен. Да не би узнемиравали домаћине и да се они не би мучили са спремањем, лепо дођу али се не најаве. Домаћини којима долазе ненајављени гости нису увек одушевљени посетом своје родбине са Шар-планине или неке друге забити.
Звони интерфон. 7:30 пре подне је и јадни Нинослав устаје из свог кревета и мумла јер жена није отишла да отвори. Једино недељом може да спава дуже јер не мора да иде у фабрику али му ђаво не да мира. Јавља се полубудан на интерфон.
-Хало..ммм ко је?
-Ми смо, Нино!!!
-Који ви?
-Па ми, бата Нино, ко би други био?
-Можете ли се преставити?
-Пази ти њега! Па ми смо, бата Нино, ујка Милија са ујном и дедом из Малог Пиздовца.
-Молим?! Па откуд ви овде?! И то у ово доба?
-Па ми рекли нисмо дуго видели фамилију из Београд па реко да свратимо.
-А што се нисте јавили да долазите да зна...
-Ма јок, бата Нино, нећемо да вас узнемиравмо, реко' да не спремате! Него 'ајде откључај врата па да улазимо смрзли смо се овде од зиму...бата Нино...хало, бата Нино, си ту...
Komentari

A ponekad viču ima li živih!?
+
Ја редовно кењам, спавам или радим нешто друго.
