Oduzimaš mi dah
Vonjaš kao wc na železničkoj stanici u kom je babasera preminula od trovanja izduvnim gasovima toalente, zelenkaste materije, nepoznatog porekla. Osećaš se kao čarapčići mladog buckastog, izviđača posle metar dana jebavanja uz neku planinčugu i bežanja od napaljenog međeda. Ciguligu koji ispod Pančevca prodaje gliste za pecanje, koje je prethodno isčeprkao iz nekih govana, ne perući ruke, pored tebe miriše kao mlađana, napirlitana, jedva obučena devojčica koja izlazi iz Mečke SLK, matorog, olinjalog buzdovana.
Hodajuće hemijsko oružje. Pogodno za istrebljenje omanjeg grada i pomora ribe u celom rečnom toku Dunava. Idealan za, poslati u komšijino dvorište.
Smrdiš. Kupi sapun. Iskoristi ga pametno. Mudro.
- De si brate!
- E... Oduzimaš mi... Dah...
- Hvala ti! Jel to zbog ove nove siledžijke, koja je razlog skupljanja tečnosti iz ovog šumarka ispod ruke?
- Jesi li... čuo za... vodu?
- Jesam!
- Onda je očigledno još nisi video...
