Шах. Мат.
Протест младих (мање или више) нада ове напаћене земље. Јебарник.

Што гласније то боље. Што више лајеш то су ти веће шансе да успеш. У својој намери. Ма која она била.
Да ли је битна граница уопште? Четрдесетосам? Шездесет? Исти курац. Само бројеви.

Је л' ико отишао на протест због протеста? Капирам да ће они који стварно јуре буџет наставити да уче, да ће студенти из унутрашњости наставити да се лактају, а згрожени Београђани ће јурити за парчетом младе, универзитетске пичке. И док се из кабинета четристодесет буде чуо задовољан урлик алтернативне проевропски оријентисане цавуље грубо плођене од стране искусног „ратног профитера“ који покушава да загребе дубље од Алије Сиротановића и његове бригаде, ти ћеш седети у холу факултета у стилу Лазе Петровића '63. на истоку Маракане и јести сир и погачу. Ко те јебе кад си глуп. Добро је познато да за идеале гину будале.

Погледај око себе. Севају батаци, деколтеи зиљавих колегиница а тебе боли курац. Јебо правду. Има времена за побуну против система. Што већу гробину нађеш, веће су ти шансе? Јесу курац. Иди од једне до друге и започни спику о тешком животу, о својим маторцима који са дипломом ФДУ-а и ПМФ-а раде на грађевини и у Максију, како те је бивша шутнула због баје са Кавасакијем и како си пао ОЕТ, дванаести пут јер је Меркур антипаралелан са Сунцем, а нормалан на Марс. Тражи јој раме за плакање. Шта мислиш због чега су оне ту? Можда се нека и зајебе. Али пази, да би јој увукао прво мораш да се извучеш. Из сопствених мисли. Ок, изгубио си године због јебених студија, али уради и нешто за себе.

Све у свему, фантастична прилика да изјебеш неку која ти неће тражити да јој гладиш пичку, доносиш воду и дочекујеш је са спремљеним доручком, а неће ти ни наплатити. Чиста хемија. Исплати се. Повалиш још пар таквих и уштедиш кинту која би отишла на истрошене курве са Плавог моста и платиш школарину. А јебао си.

Само пази да не фасујеш неку болештину или да убодеш премију па добијеш дете.
Ипак је издржавање мало скупље од школарине.