Pušćaj džukelu
PK
Pretnja nad pretnjama. Fataliti završnica u kombo seriji seoskog sukoba.
Odvezivanje poluludog mešanca, hranjenog živim mesom, sa penom oko usta i zakrvavljenim pogledom, nateraće na povlačenje i najhrabrijeg bojdžiju.
Čak i sa ulivenom litrom hrabrosti, nije raspoložen da proveri izdržljivost svojih suknenih pantalona. Pogledom premerava visinu ograde, procenjuje distancu i brzinu kretanja Kudžoa, za svaki sličaj hvata napuklo držalje od sekire, i povlači se.
Bolje je tako, sutra ćemo ispočetka.
-Šta ti oćeš koji kurac? Meni struju da sečeš? A što mi žito nisu platili od prošle godine? To nikom ništa, a?
-Ali gospodine Milisave, ja imam nalog...
-Da mi ljubiš malog! Ljubinkaaa!! Pušćaj džukelu!
-Nemoj Milisave, ko boga te molim!
-Pušćaj kacam reko!
-Pa znaš da je prošli put kad su bili fenderaši, više tebe pocepao nego njih?
-A jes, tuko sam ga pa džukela upamtila. Obustavljaj to! Daj vile, i to one štalske govnjive!
