Тихи - Догурао далеко. Добио једну од првих вила на Сењаку и Вилис џип. И дотадашњу газдарицу виле приде. У кожном мантилу се шетао по Београду, био страх и трепет за све домаће издајнике. Догурао би још даље, да четре'седме није стао на погрешну страну. И поред наваљивања осталих другова, није хтео да се покаје. То га је коштало виле, џипа, кожног мантила, газдарице, слободе, а на крају и живота.

Прле - Огребао се за чин поручника, али даље од тога није отишао, јер су га сви схватали неозбиљно. Када су се делиле виле и функције у државним предузећима, некако га се нико није сетио. Говоре на партијским састанцима није држао, јер га то није интересовало. Преко ратног друга из општине средио да добије добру пензију. Дочекао старост. Децу запослио по државним органима док су му ортаци још радили тамо. Плакао кад Тито умро. Он умро '82.

Јоца - Свашта су му нудили, ништа га није интересовало. Задовољио се тиме да има неограничену црту у партијском бифеу. На састанке партије није долазио редовно, а кад је долазио, онда је био пијан и држао Кастро говоре, али су сви они шиљокурани морали да седе и да га слушају, јер је имао неограничено уважавање. Када је видео шта се догодило са Тихим, почео је ненормално да пије. Тако је и завршио. Четрес'осме су га нашли у стану мртвог, са флашом поред њега.

Мрки - Постао друг. Увек на правој страни, увек на линији партије. Прстом је показивао куће, жене, фирме, позиције, и све је било његово. Децу је школовао у Лондону. Потписао налог да Тихог отерају на Голи, после чега нико из старе екипе није хтео ни да му се јави на улици, што га није превише ни потресло, јер се одавно и није јављао никоме од њих, да му не би нешто тражили. Био у КП, па у СПС, па, после слома Стамболићевог крила, био један од идеолога демократије у Србији. Умро 1993. године.

Марија - на опште згражавање, удала се за Мрког и постала другарица. Почела је да пије када је Мрки почео да се пење у партијској хијерархији и да је вара на сваком кораку, али се није разводила. Причало се о швалерисању са Прлетом, али никада јавно, јер је било опасно. Умрла 1978.

Кригер - погинуо у серији

Ako se krećete po andergraund krugovima ili ste ljubitelj opojnih supstanci, postoji verovatnoća da ste makar prisustvovali jednoj od dotičnih. To je bleja, često u formi aftera ali ne i nužno after, koja je karakteristična po tome što su joj glavni i jedini povod i uzrok to što joj ime i naznačava: šmrkanje spida. Najčešće nastaje tako što se grupica poznanika koji se znaju preko sličnih bleja i čije su jedine dodirne tačke njihovi poroci iskombinuje za pozamašnu količinu spida (10+ grama) i okupi kod nekog od njih na gajbi ili vikendici sa jedinim ciljem da ustanovi koliko je droge potrebno za simulaciju predinfarktnog stanja.

Problem je u tome što su po prirodi rada amfetamina (hronična nesanica, povećana energija, pričljivost) i mentalnom sklopu njegovih najvernijih korisnika takve bleje osuđene da potraju i po nekoliko uzastopnih dana bez pauze za čak i sat vremena spavanja što dovodi do nezamislivih šizofrenih cepanja koja mogu da se dogode tokom spid bleje. Uz to, ćomanski kodeks nalaže da je svako ko se šuri ili pije do jaja lik i da je dobrodošao na spid bleju u bilo koje doba dana, pogotovo u slučaju da donosi još gudre ili alkohola. Novi akteri dolaze i odlaze, jedni su nebitni, drugi su lerdiji, sve dok je stara garda primorana da se bore sami sa sobom i "lik pored mene razmatra kako će me izbosti" paranoidnim haludžama dok ne priznaju sebi da je konačno vreme da se ide kući i popije bromazepam (ili pet).

Specifična je po nebuloznim, besmislenim pričama koje se konstantno vrte u krug i ne vode nikud, zastrašujućim urokljivim pogledima i iskrivljenim facama blejača, lažnim moralisanjem i kvazi-dubokoumnim temama i zaključcima o životu, insistiranju da se sluša isključivo tuc-tuc elektronska muzika tokom cele bleje, ogromnim količinama žestokih pića (najčešće rakija i vinjak), marihuane i amfetamina, i najzad kolektivnom paranojom uzrokovanom nedostatkom sna čije se prisustvo pojačano sve više oseti iz sata u sat.

Viljamovka se pije umesto vode, buksne kruže kao pljuge, linija se izvlači na svakih pola sata-sat, psidža ispira mozak, a najistrajnije face bivaju zamandaljene u istoj prostoriji jedni s drugima dva dana i dve noći pijani i drogirani bez trunke sna dok je pitanje vremena ko će prvi da sam sebi prereže grkljan pa je stoga i nepisano pravilo ovih bleja da one gotovo uvek kulminiraju sranjem - tačnije svađom, neretko i tučom između prisutnih oko neke totalne budalaštine. Ali, spid bleja se nikad istinski ne završava, već se samo seli na drugu lokaciju gde je odvode preostali članovi koji su uspeli da sačuvaju svaki po dve moždane ćelije i pokreću je iznova - jer svi znaju da je najveći strah svakog pravog spidomana suočavanje sa činjenicom da žurka jednom mora da se privede kraju.

Sve u svemu, Ivkova Slava za džankije u režiji Dejvida Linča. Jedna izuzetno neprijatna i nezdrava atmosfera, umnogome ako nekim čudom uspete tamo da se zateknete strejt. Ko je bio, shvatiće.

Очигледном квалитету и занатској умешности понеки грех се може опростити.

У дистопијској будућности филма Demolition Man, у којој је становништво подељено на пахуљичасте левичарске имбециле и трансфер блама од ивичастих чекаоничара, Џон Спартан у руке добија пљеку за коју се испоставља да је од пацовског меса. Међутим, како пљека неоспорно кида, Спартан то и признаје, уз искрену захвалност роштиљ мајсторици латино порекла.

Сушта супротност од прелепе манекенке, глумице и жене која зрачи својом лепотом.Док је код ње лепота наглашена и "упада у око", код Обично Необичне Девојке ствари стоје другачије. Она је та коју сретнете у превозу, продавници, девојка за којом се окренете на улици, она није нашминкана нити посебно лепа, једноставно зрачи неком лепотом и шармом и нечим необичним које на вас оставља посебан утисак и размишљање да ли ћете је опет срести.Пошто је живот неком мајка а неком маћеха, често само прођемо поред ње одмеривши је од главе до пете, и никада је више несретнемо. Остаје само успомена на "Обично необичну девојку" Сигуран сам да је сваки мушкарац срео овакву девојку.

Ne može svaka žena biti "Femme Fatale". Ne, ona mora imati nešto posebno, iz nje mora izbijati neki "sexality", neka životinjska, primalna snaga, a u isto vreme se davati na znanje da je u pitanju jedna fina, nežna dama, sa gospodskim manirima. Ta žena može glavu zaludeti svakome, makar taj neko imao i srce od kamena. Ona je ubojito oružje, veoma efikasno i nikada ne zakaže. Njena lovina uvek postane njen plen. Ona se prilagođava svakoj situaciji i svakom ambijentu. Ona je kameleonski predator. Na oko krhka, ali iznutra je vatra paklena.

Razlika između "boli me duša" i "boli me kurac".

Sintagma koja opisuje kategoriju visoko obrazovanih, mahom mladih ljudi, koji u svrhu stručnog osposobljavanja stiču praktična znanja radi kasnijeg samostalnog obavljanja poslova za koje su formalno obrazovani.
Malo sutra.
Pripravnik-volonter kao grupacija stvorena zakonskim prazninama i mahinacijama ljudi na pozicijama, u praksi služi za obavljanje širokog dijapazona poslova: od kuvanja i nošenja kafe i bureka, pa do teglenja arhivskih spisa sa šestog sprata u podrum pješke, sa eventualnim čekanjem u redu pošte da se plati račun za telefon šefove ljubavnice. Budući da se radi o kategoriji ljudi kojima je pripravnički rad određen kao volonterski (što obilato zloupotrebljava i privatni i državni sektor), a koji je neophodan uslov za polaganje stručnog ispita nakon određenog vremenskog perioda (poput državnog ili pravosudnog), njihova pozicija se nalazi na tromeđi između profesionalnog čistača govana, lica koje se pokušava stručno usavršiti i pojedinca koji čini ekstremne psihičke napore da se ne oda alkoholu i opijatima usljed poslovnog pritiska.
Od pripravnika volontera se očekuje rad kao da je plaćen po koeficijentu na osnovu kojeg se određuje profesorska plata, iako za svoj krvavi rad ne prima ni dinar. U isto vrijeme se od njega očekuje da obavlja i druge poslove, koji nemaju veze sa njegovim stručnim osposobljavanjem, jer ipak je riječ o mladom čovjeku koji je pun elana, a pri tome nema nikakvog izbora jer su svi dobro svjesni da je volonter jezička konstrukcija korištena kao eufemizam za ''moderan rob''.
Na društvenoj hijerarhijskoj ljestvici nalazi se između smetlara i otčepljivača kanalizacije, a u medicinskim klasifikacijama ga određuju kao najbližeg srodnika morona, jer ko normalan nakon visokog obrazovanja pristaje da ima sve obaveze koje ima radnik, a da pri tome nema nikakve benefite koje isti uživa?! Od okoline ne dobiva pozdrav i ohrabrenje jer je konačno ušao ''u svijet odraslih'' već pokoji podsmjeh i čuvenu rečenicu ''A jel vas baš ništa ne plaćaju tamo?!'' Često je žrtva iživljavanja pretpostavljenih jer zakonski nije nimalo zaštićen, a na pripravnički rad se često prima ''usmeno'' bez ugovora. Žene na ovu kategoriju muškaraca gledaju sa sažaljenjem. Ne sažaljenjem koje imaju prema napuštenom štenetu, već sažaljenjem samih sebe jer se nalaze u prisustvu ovakve kategorije neuspješnih beskičmenjaka čija je vrijednost na seksualnom tržištu nepostojeća.
Pripravnik-volonter je potrošna roba čija upotrebna vrijednost ističe onoga trenutka kada ispuni uslov za polaganje stručnog ispita, jer tada u kolo ulazi neki novi srećnik koji zauzima njegovu poziciju, šireći krug bijede u nedogled, na radost onih koji besplatni rad volonterskih mučenika obilato koriste.

Odbijenica na pitanje nepoželjne jedinke da se priključi separeu, stolu itd.

Upokojiti, anestezirati, trajno ili privremeno.

Razbušena droplja. Razbušena pa nema više gde.

Масонски симбол који сугерише присуство великог мајстора у унутрашњости објекта у изградњи или реновацији.

Мењаш старе инсталације у кући. Развлачиш каблове у зиду, стављаш нове утичнице, прекидаче...
Треба ти десет прекидача за светло (претпоставимо толико, ради лакшег приказивања). Кад их донесеш из продавнице, сви су они лепи, чисти, ушушкани у оне кесице... Сви су исти. Као јаје јајету.
Онда дође време да их постављаш, да прораде, да почну да служе ономе за шта су намењени. Е, то је тренутак када читава та прича о једнакости пуца: један је за светло у предсобљу, други за кухињу, трећи за купатило... Један је стално у топлом и чистом, али га чвракају на сваких пет-шест минута; други је на хладноћи, промаји и под влагом, а пали се с мене па на уштап (подрум, шупа); онај за терасно светло још ређе... Итд. Одједном, не само да више нису исти, него су им судбине различите до непрепознатљивости.
А од чега зависе те њихове даље судбине? Од нечег баналног, скоро понижавајућег: од тога којим си их ти редом узимао са гомиле. А ти си их узимао насумице, јер је стварно било свеједно, јер су сви стварно били исти.

Тактика налик "Отписанима", који су уништили непријатеља инфилтрирајући се у његове редове. Име дугује мајору Гашпару, кога су Прле, Тихи и екипа математички прецизном акцијом неутрализовали у његовом стану.

Kresnuti najružniju ribu na žurci.

Плава у међуножју.

Takozvani "duplak".
Koristi se kao osnova za paušalno ubiranje harača od od obe babe i obojice đed(ov)a.

Повиновати се стандардима данашњице. Навијати за Звезду или Партизан. Ићи у Грчку на море. Смувати прву рибу, која од ортакиње затражи ваш број. Пласирати изанђале фразе из домаћих филмова, као оригиналан хумор. Држати у именику бројеве гомиле људи, које никада нећете позвати, нити ће они вас. Носити "нормалну" одећу. Гледати РТС, стварати одавно створено, и трошити одавно потрошено. Пљувати иза леђа, док се вама иза леђа пљује. Журити на последњи "дневни" аутобус, терати у курац циганче које проси, прелазити на црвено када нема мурије. Стартовати рибе када удари пиво, готивити само немачка кола, седети на клупи само ако није влажна. Ићи на други час, јер на првом не уписује, шацовати раскокане женске гузице у врелини летњих дана. Бити насмејан, по потреби дрзак, пуцати тикет због само једног меча. Користити виљушку јер су дошли гости, уваљивати туки пријатељу у женском друштву, ради његове елиминације. Гласати за десницу, а у друштву величати демократе, шишати се на кратко како доликује, слушати хаус, носити беле патике.

И тек тада нећете изазивати њихов презир. Постаћете само још једна кап, у том бескрајном виру људи. Нико вас неће само кратким погледом одбацивати, због расцветалих крајева ваше дуге косе, и чудног натписа на мајици. Причаће са вама као са себи равним, неће бити тог страшног терета. Тог страшног терета, због којег при уласку у просторију у којој седи десет непознатих људи, бар десет ће вас замрзети, а да нисте још изговорили ниједну реч. По први пут ћете себе почаствовати сјајем из плавих очију непознате девојке. Ходаћете улицама слободно, неприметно, добићете оно што сте одувек и желели, тај јебени мир, који имају други.
Запитаћете се, зашто сте уопште пркосили свему. Из табора "оних других", прећићете у табор који сте мрзели, табор "оних".

Kada ste klinci, autobuske i druge karte su za vas često besplatne ili plaćate pola cijene za odrasle. Isto važi i za cijene hotelskih soba i sl.
Kada prvi put platite (tačnije, vjerovatno vam i tad roditelji plate) punu cijenu, to vam bude neopisivo drago, jer ste time barem na papiru dobili status odrasle osobe (a jes mi i to neki status... ali luda glava to tad nije znala). To je ujedno i jedini put u životu kad vam je drago da nešto platite skuplje.

Oni su ulogovani 24/7/365, a ako nisu, čim im se odgovori, baš će se onda slučajno ulogovati da vide šta ima.
Njihovi postovi otmeno odišu citatima iz urbanih filmova, ima ih više nego njihovih rođenih rečenica. Šabanska ili intelektualna verzija, jedno je uvek isto: pripadnice grupe visoko premašuju i Merilin Monro po seksepilu - imaćete prilike da uživate u dostignućima Fotošopa (otkrivanje identiteta dovodi do dijaloga poput: -Gremlin? -Sigurno nije Greta Garbo!), dok su muški članovi iskusni uzori svih jebača po selu i okolini (čitaj: hteo da jebe kravu al nije htela da se izvrne na leđa).

Sada shvatate da je potpuno prirodno da su u epicentru zbivanja na forumu/sajtu.
Zbog njihovih postova je i izmišljeno "pet minuta slave".
Njihove replike se citiraju.
Njihov login je događaj dana.
Često se loguju u paru ili kao "crna trojka" da na nekom novajliji pokažu kako Oni umeju vrhunski da spuste.
Njihovo mišljenje je nedodirljivo, masa nije sposobna čak ni da ih shvati a i ne pada im na pamet da bilo kome bilo šta objašnjavaju to im je ispod nivoa.
Njihove interne fore su vrhunska odvala koja apsolutno svakog zanima i svima je urnebesna (čitaj "serem kockice" i slični odrazi telegencije autora sa tri Ahahahahhahah kralju posta ispod).
Ceo sajt jedva čeka da izleti neki detalj iz njihovog prekul života.
Oni su urbane legende.
Oni nekako - ne znam kako - postanu moderatori, a ako ne postanu, onda svejedno obitavaju na sajtu i pošto ga napusti petnaest generacija korisnika (u smislu godišta)...
Stoga se često podsećaju kad svrate s članovima ekipe kako je bilo dobro na sajtu/forumu dok su oni bili tu i bili face (naravno i dalje su tu i i dalje su face) a danas eto smor (koji oni jadni moraju da trpe u nedostatku njih dostojnog društva i eto vade prosek)...
Ako im neko slučajno nešto prigovori kako teraju ljude, oni će odmah da mu objasne - ali ne to tako možda nekom izgleda ko ih ne zna ali oni su 100% gotivni i sa svima se druže a i šta malo zajebancije jbg nisu izdržali hehehe (tj. ekipa ničim izazvana nije izdržala da ne obogati ozbiljnu forumsku temu psovačkim maratonom i ismeje članove u njihovom odsustvu po random metodi) ma oni su superdruželjubivi al eto dugo se znaju pa tako to ispadne a inače naravno da uopšte nije tako-
Obično vođa klana postaje mod da bi omogućio iživljavanje ostatku grupe. Ko ne poliže čizmu i ne priznaje da su superkul, uskoro postaje glineni golub.

Batine dobijene u klasičnoj sačekuši iza ćoška.