Sednemo tako na kafu, u jedan od onih kafića koji svi imaju, onaj gde se osećate, pa...lepo. E, tu. I smejemo se. Evociramo uspomene. Kako sam je "muvao", a tada je bila sa njim i koliko ga nisam voleo, a kasnije ni on mene jer je znao da mi se sviđa ona. Pa onda kada samo se napili, a ja je nosio kući. Ili ona mene, ne sećam se. Pa par godina posle kada sam upao u sranje, a ona skupila svu svoju usteđevinu i pritom pozajmila pare da bi mi dala. Kažem dala, ne pozajmila. A oni magarci kad su je napali. Ni ne znam odakle mi hrabrost da svesno hrlim u batine. Hvala Bogu, te su se uplašili i otišli. Ili su oni ostali, a mi otišli? Ni toga se ne sećam baš, nebitno. A kada ponestane tema za razgovor, jer ipak posle toliko provedenog vremena zajedno nekada nema šta da se priča, i kada nastane tišina, nije nam neprijatno. Gledamo ljude u tom kafiću, i čekamo da njen verenik dođe po nju. Ah da, nisam vam rekao, ima verenika, a ja ću biti kum. I jedva čekam da spičkam svoju polugodisnju platu za jedan dan.

Eto, nekada davno bio sam zaljubljen u nju. Sada je volim. A ti? Imaš li ti najbolju drugaricu?

- Odakle je onaj Mića?
- Iz Gakova.
- Gde ti je to?
- Ma tamo na severu, neko malo mestašce, lokalna kurva im još uvek nevina bre..

Pitanje: Koje su ovo životinje na slici?

..............................................................

Vidite, upravo ste upotrebili "Jebem li ga..." na pravom mestu!

To bre ne mora ni da se skida, uteraš im u prolazu!

Gde je više ovaj bus?!

Saće...

*Opaa Ćomi, novi kompjuter, zipa bežična tastatura, nema no' si buržuj. Ček da vidim novo šta ima: www. por...
TRAS!!
~Nećeš kume.(alt+F4).
*Što kume, daj samo da...
~Nema, nema, ništa, još je nevina, ja moram da joj skinem mrak, kad budemo sami u tami, ako me razumiješ..
*A pa tako kaži. Ništa onda, odoh, budi nježan.

Nikako.

- Пролазник те пита за неку улицу, ти му објасниш и при растанку се захвалиш.
(благодарење важи за још масу ситуација, нпр. кад ти сирома' на улици затражи нешто ситно)

- Конобарица у ресторану доноси храну уз једно учтиво ''пријатно''. Одговараш са ''хвала, такође''.

- У једној руци сладолед који си управо отворио, у другој кеса од сладоледа. Прилазиш канти и убацујеш сладолед.

- Сједиш у бусу, слушалице у ушима на максимум. Слушаш Стоју. Пратиш рефрен на глас, ближи ти се станица. Скидаш слушалице и детектујеш мрски поглед тројице големих металаца. Погинућеш.

Ulazi ćale u sobu, ja gledam "Kill Bill".
- Jel ti to onaj film Kil Bil?
- Jeste, ćale.
- Ko je ova plavuša?
- Ma nemam pojma kako se zove, ona je glavna.
- Aaa, pa kako ne znaš, ona ti je Kil Bil.
- Jeste, ćale, ajde sad idi.

П1:
Ћале: Сине ајде да ми помогнеш да инсталирам овај програм.
Ја: Шта ће теби то ћале, то ти је за програм за конструисање метеоролошких станица?
Ћ: Ма причао сам са Лазом, каже да би могли бизнис да отворимо, тога увек треба, чим 2-3 пута дође невреме одмах морају нову да постављају, а нас двојица ћемо да имамо по 10 на лагеру.
Ј: Ма шта причаш бре? Какве метеоролошке станице, јесте ви нормални?
Ћ: Шта се ти разумеш, ниси био ни у десетогодишњем плану кад смо ја и Лаза обртали паре, него хоћеш да ми помогнеш или не?
Ј: Ајде кликни 2 пута на ту иконицу.
Ћ: Коју?
Ј: Ма ту горе десно, лепо ти пише.
Ћ: А јел десним или левим кликом? (ма кликни 2 пута левим!!!) Ето видиш, шта си сад урадио?
Ј: Ја урадио? Брзо треба 2 пут да кликнеш, ајд сад удри лепо 2 пут ентер пошто си отворио ренејм.
Ћ: Ма немаш ти појма, то сам могао одмах да урадим. Шта сад?
Ј: (већ живци почињу да попуштају) Кликни на Install...
Ћ: "IF YOU DO NOT AGREE TO FOLLOW THESE TERMS AND CONDITIONS..."
Ј: Дај бре ћале, кликни само да се слажеш, нећеш ваљда читати до сутра то? Ајде бре само кликћи на Next...
Ћ: Па не би га ставили да не треба да се прочита... али добро само кад си ти тако паметан...
Ј: Ајде сад Finish па иди да укуцаш серијски број.
Ћ: (креће куцање броја од 25 знакова једним прстом)
Ј: Дај бре мени, брже ћу.
Ћ: Шта, ја као нисам способан да укуцам бројеве, пусти ме! (заклања тастатуру)
Ћ: "SERIAL NUMBER IS INVALID" шта је сад ово?
Ј: Пусти мене. (после пар секунди покрећем програм)
Ћ: Па то сам и ја укуцао, па није хтело да ради.
Ј: Ма како да не...(одлазим да се издувам, притисак ми је скочио на 200)

П2:
Кева: Кад идеш у град?
Ј: Па око 10 ћу кренути, у 11 се налазим са друштвом.
К: Шта, тако касно? Ми смо се тад већ враћали кућама, а излазило се у 8.
Ј: Кево то је било пре 30 година бре, нећу излазити у 8, а сигурно се нећу враћати до поноћи.
К: Не пијете ваљда тамо? Алкохол уништава човека, он је зло.
Ј: Ма јок бре, шта ти пада на памет. Пијемо сок од цвекле само и држимо се за руке док певамо дрвећу....

П3:
Деда: Ево теби ђед за свадбени поклон ТВ купио, да имаш за кућу.
Ј: Хвала деда... чекај мало, па ово је црно-бели телевизор? Како си уопште и нашао ово? Не производе се задњих 20 година...Нећу бре ово стављати у собу, хоћу плазму да узмем.
Деда: Ма Стева ми донео из Румуније, с попустом. А што ће то теби? Све су то врази, од њих очи одоше. Доктори су рекли да је црно-бела најбоља за очи...
Ј: Ма мани ме се, одох да попијем пиво да се смирим...
Д: Само немој ледено, од ладног оде грло, јетра, бубрези и касније човек није за ништа...

- Sinko, jesu njih dva u braku?
- Nisu baba, on je prijatelj njenog muža.
- Aaaa, švaler, znači. Je l` muž zna za njih dva?
- Zna, baba, ali se pravi da ne zna.
- Aha! Rogonja ne može, pa mu drug pomaže! A šta on to nju pita?
- Pita je da mu pruži oralno zadovoljstvo putem felacija.
- Šta pita?
- Da ga zadovolji ustima i jezikom.
- `Oće gu jebe u usta, hm, i tvoj deda je to vol`o dok nisam nabavila ovi novi zubi, posle mu smetalo...

- Ooo, čujem Jošo da si ot'o Turkinju kad smo prekjuče napali karavan.
- Bježi jado ne pitaj me ništa.
- A što čoče, daj reči što bi?
- Eto znaš i sam da me stara Stanojla odavno goni da se ženim, i kako ođe kod nas u ovom kamenjaru ne ostade čestita čeljadeta ništa mi ne osta drugo no da otmem Turkinju. I tako dok vi pljačkaste začelje đe je 'rana i džebana ja ti nasrnem na čelo đe je sve sam najljući janjičar zašjeo...
- Au junaka! I što bi onda?
- Zvižde mi kuršumi oko glave, zvekeću sablje, urlaju janjičari i vrište derviši al mene ko da sam šejtan goni naprijed, vaistinu i nije šejtan no mi još u glavi ona Milica Grdojeva što me odvukoše prošlog četvrtka da je zagledam. Ja grdnije đevojke u svom vijeku ne viđeh, na to što je grbava no tri zuba u glavi nema, kad mi se nasmija a mene eto nešto presječe ovđe preko pola...
- Dobro čoče šta bi s Turcima, pogibe li tamo međ' njima?
- A ne budali, kako ću poginut' kad me eto šjedim s tebe, nego ti ja ko što reče zagrabih naprijed i usred onog meteža dočepah jednu krupniju oko pasa, metoh je na rame i utekoh.
- Uuu, šta učinje Jošo, o tom će se pjesme pjevat' na godinu!
- E ja bi vidiš više volio da se ne pjeva, vučem ti ja nju tako gorama, otima se cura ko šejtan no sam je ipak savladao.
- A no što će tak'i junak!
- E, no što će, tako ti ja nju dovuko' kući, razmoto' je, kad ono unutra ne bi Turkinja no Turčin, malo sitniji pa mu i brke obrijali nesoji da se ne ošjeti kroz ona sukna, grdno li me zajebaše oca im očinjeg a ja još glavu lupam đe je potjera.
- I što onda bi crni Jošo?
- A što bi bilo, tako mi je krv navrzla u glavu da je sad stvarno Turkinja, no što!