Jovan Deretić
Milan Tarot savremene srpske istorije, samozvani doktor istorijskih nauka(inače metalostrugar), reformator gramatike zaslužan za utiranje palatalizacije u srpskom jeziku(tvorac mrskog mi prideva "srBski") i među obrazovanom omladinom poznat kao Ovan Seretić. Sve bi ovo bilo nebitno da dotična spodoba ne održava "naučne" skupove širom Srbije (inače puni sale u kojima se ovo održava) na kojima neobrazovanoj raji potura priču o Srbima kao nebeskom narodu od kojeg su nastale nacije kao sto su Grci, Egipćani, Rimljani... Na sebe je skrenuo pažnju knjigom "Zabranjena istorija"(sjajan marketinški potez, samo reci Srbinu da je nešto zabranjeno i smatraj da je posao obavljen) u kojoj nas prosvećuje saznanjem da ova istorija koju mi učimo(doduše, treba istoriji prilaziti sa velikim rezervama) ustvari i nije prava istorija nego zavera stranih službi da se utre sveti srpski narod! Knjiga je puna nebuloza koje kao da je pisao naduvani Ekrem Jevrić i autentičnih mapa koje je verovatno Deretić sam crtao. Jedino što nam preostaje je da pretpostavimo da je:
1. Deretić begunac iz ludnice Arkam koji se doselio u zemlju ludaka na brdovitom Balkanu. Moguće je da je doneo svoje radove sa rekreativne nastave i da je njih otkrio Saša Popović(inače čovek koji zna sta ostali ludaci traže) pa sada Deretića koristi kao marionetu i stiče jos prihoda za svoje carstvo zla!
2. Deretić ljubitelj lika i dela Monti Pajtona, pa je hteo da se i on malo našali sa srpskom istorijom i prikaže nam njenu smešnu stranu, ali pošto su neki to shvatili preozbiljno čovek je resio da se malo ovajdi.
3. Deretić je pokvareno đubre, šarlatan i iskompleksirani metalostrugar koji zarađuje na nepismenosti naroda, mada nije još utvrđeno da li veruje u sva sranja o kojima piše knjige!
- Gospodine Deretiću, ovo je egipatski istoričar Muhamed Fati Osman, inače čovek za kog se tvrdi da mu nema premca kada je u pitanju egipatska istorija! Gospodin Fati Osman želi da sa vama prodiskutuje o autentičnosti vaših dela i tvrdnji da su egipatski faraoni ustvari Srbi poreklom iz Gornjeg Brijanja.
- ŠTA? Ko je bre on da sa MNOM diskutuje o arhaičnosti mojih dela pička mu materina! Je l' znaš ti da biste vi kurac malo sagradili piramide da vam nije bilo nas Srba! 'Ajde bre sramota! Još bi oni čuvali one, kako se zove ono sto jurca po pustinji pička mu materina, kengur beše?! E to, još bi se oni sa njima jebavali!
-?!?!!?
Milutin Metoda
Брзо и прагматично одрађивање нечега, без обзира на могуће негативне последице или сметње у извршењу. Име добила по краљу Стефану Урошу II Милутину Немањићи (у народу познатом као, јелте, краљ Милутин), који је био први заступник ове методе, подигавши четрдесет цркава од Далмације до Јерусалима, трсивши пет жена, пустивши муда толико да је једини у Европи победио татарску хорду кана Ногаја, ослепевши сина који се курчио да му узме трон. Вероватно већи баја и од цара Душана.
(Замак Немањића у Неродимљу, Лета Господњег цуiе (илити по данашњем рачунању 1315))
Господар Болеслав улази на капију.
Болеслав: Ди га је Милутин?
Чувар: Ено га горе, опет је упао у неки трип да гради манастир.
Болеслав улази у свечану салу.
Милутин: ... и тако ти кажем, оћу да ми саградиш брод цркве од слоноваче и злата, а баци и мало рубина, немој да штедиш да не прођеш ко мајстор Ђурђије на тавче.
Архитекта: Разумем ја господару, али не можемо овде да туримо слоновачу, има падне црква са стене право у море.
Милутин: Онда разнеси стену.
Архитекта: Али господару, та стена има четрес иљада стопа, како да је разнесем?
Милутин: Откуд ја знам, ти си тај аркитекта или како се већ сад то модерно каже, ти би то требао да знаш, кој смо те курац слали код Јониса у Смирну, да вириш младим Гркињама под сукње и пијеш вино, пизда ли ти материна? Е де си Болеславе, кућо, нема те 100 година, нешто си ми ослабио, шта је, нема више дивљачи код тебе доле у Македонији, а?
Болеслав: Ма нешто слабо ове године, морам да се задовољим обичним прасећим и понеким фазаном, него нисам зато дошао...
Милутин: ООООЈ ХРЕЕЕЉЉАААААААА!
Хреља: Изволите, Ваше Величанство.
Милутин: Слушај 'вако. Има д'одеш горе до Рашке, и викнеш војводи Момчилу да налови четрес иљада срндаћа и триес иљада јелена за мог друга Болеслава. Он ће вероватно да се нећка, у фазону "немам толико", али да му кажеш да ће да му у супротном дође Милутин, па има да најебе горе него ономад кад му је ташта сручила истопљено злато на ноге кад ју је назвао дебелом Мађарицом. Јасно?
Хреља: Јасно, Ваше Величанство.
Милутин: Е видиш Болеславе, нешто сам наумио да саградим још једно 20 цркава, па да пређем полако да градим зидове, рече ми Небојша кад је био доле у Цариграду да су дошли неки што једу керове, како оно рече да се зову....Шинези, Минези, неки такав зонфић, па да су они били некад давно у трипу да се преграде он Монгола, те су изградили зид дуж целе границе, те сам ја мислио кад ми освојимо Цариград, Рим и Јерусалим, биће нам доста, онда ћемо да се и ми оградимо, ал' да буде по један златни торањ на сваких 200 стопа.
Болеслав: Да не буде мало много то, а?
Милутин: Ма добро, може и на 210 стопа.
Улази челник Јоаким.
Јоаким: Пресветли господару, хтео сам да ти јавим да се ваши синови Стефан и Константин опет такмиче ко ће да посече више византијских војсковођа, иако сте им ви то изричито забранили.
Милутин: И ко води?
Јоаким: ...Па ја мислим Стефан, бар је водио тринаест разлике, сад је негде прошло полувреме.
Милутин: Ма пусти их, нек се играју деца. Него ја имам један задатак за тебе.
Јоаким: Реците, краљу.
Милутин: Јуче сам приметио да ми је Џеки нешто нервозан, изгледа да га онај Јосиф није хранио довољно, па сам га превентивно обесио за ноге на Звечанску тврђаву. Елем, пошто изгледа да магацин нема довољно хране, мораћемо опет да идемо по залихе.
Јоаким: Је л' опет Татаре, господару?
Милутин: Њих ћемо, мада ми је онај претходни контингент изгледао као неукусан за Џекија. Ако опет не буду ваљали, прећи ћемо на Мађаре, реко ми ветеринар да они имају више протеина. Имаш три дана да ми доведеш једно 200-300 Татара, али добре да ми изабереш.
Јоаким: Бојим се да нећемо стићи да их изаберемо баш за три дана...
Милутин: Два дана.
Јоаким: Али...
Милутин: Дан и по и идете са дрвеним сабљама.
Јоаким: Разумем, господару.
Милутин: И немој више да ме нервираш, има да прођеш као Вујица војвода следећи пут.
Јоаким: А како је он прошао, господару?
Болеслав: Јеси приметио како ћопа на леву ногу?
Јоаким: Да
Болеслав: Е па то му је из детињства, кад је мазно дијамантски кликер Милутину.
Милутин: Добар је човек, али дијамантски кликер је дијамантски кликер.
Јоаким одлази.
Милутин: Него, што си ти беше Болеславе уопште долазио?
Болеслав: Па данас вам је свадба, краљу?
Милутин: Свадба!?
Болеслав: Па да, јел се сећате да вас је мађарски краљ молио ономад кад сте га уватили за гушу да га не удавите у Тиси, већ вам је дао ону своју сестру за жену.
Милутин: Ау, па ја се тога не сећам. Морам да баталим медовину, изгледа да ми је неко стално трује, ваљда су зато данас умрли она тројица што све пробају пре мене, а и ја осећам неку горушицу цео дан.
Болеслав: Биће да је тако, него шта ћемо за ову свадбу.
Милутин: А јел бар нека пичка?
Болеслав: Па није да није, кажу да га је пола мађарских грофова бацало сваког дана мислећи на њу у пољским вецеима.
Милутин: Па добро, послужиће који дан.
Dušan metoda
Апгрејдована Милутин метода. Одликује се још већом брзином одлука и потенцијалној суровости истих.
(пољана у Мачви, година 1353. по Христу, 6863. ad Orbi conditum)
(војска српског и грчког цара Стефана Уроша IV Душана Немањића, која се креће ка северозападу да би пресрела упад мађарске војске, тренутно је поставила камп; кампу се приближава група непознатих људи)
Стефан Душан: Добро, мајку му јебем, јесам ли ја лепо рекао да оћу да ми одвојите свињетину од костију, је ли?
Григорије (кувар): Опростите, Ваше Величанство, изгледа да наредба није стигла до мене.
Стефан Душан: АЛО ХЛАПЕНЕ!
Хлапен: Да, Ваше Величанство?
Стефан Душан: Да се ухапси гласоноша који је носио моју наредбу Григорију и Григорије, да се проведу у Звечан и да их тамо 2 године држите на хлебу и води. Да ли је то јасно?
Хлапен: Наравно, Ваше Величанство. Имате ли још наредби?
Стефан Душан: Не, вољно си.
Хлапен: Захваљујем.
(Хлапен одлази, прилази деспот Јован Оливер)
Стефан Душан: Де си Јоване, змијо љута!
Јован Оливер: Господару, приближава нам се група непознатих људи из правца север-северозапад. Носе наше заставе, али нам се чини да нису наши.
Стефан Душан: Је л'? А што вам се чини?
Јован Оливер: Господару, толико смрде да су се коњи поплашили, послали смо пола чете да их смири.
Стефан Душан: Значи ђармански шпијуни. Ништа, слушај овако: Прво ћете да их истуширате шмрковима, затим ћете их довести овде пред мене.
Јован Оливер: Јасно, господару.
(пола сата касније; људи долазе пред цара Стефана Душана)
Стефан Душан: Гарда, вади мачеве и у борбени положај!
(гарда окружује непознате људе)
Стефан Душан: Е сад, кад смо ту, ко вас је послао да нас шпијунирате?
Човек из гомиле: Нико господару, ми смо Срби?
Стефан Душан: Је л'? Е ај ти мени тицо отпевај онда нешто.
Човек из гомиле: Моја мала носи сукњу мини, испод мини написала скини, моја мала носи сукњу макси испод макси написала такси!
Стефан Душан: Аааа богами лепо вас је Лајош опремио, ајде још једну!
Човек из гомиле: Моја мала нема предњи зуби, кад ме љуби језиком ме уби!
Стефан Душан: Е богами вас Лајош није довољно добро спремио, видиш да ниси испоштов'о граматику, мешаш падеже к'о моја Јелена кукове.
Човек из гомиле: Али господару, ми смо наши, верујемо само у бога и маику србиу!
Стефан Душан: Пријатељу, ако ти не знаш да се ова земља више не зове Србија, онда то значи не да ниси одавде, него да си још северније од Будимпеште, ако тамо уопште живе хуманоидна бића. Али пошто сам добре воље, нећу вас убити, но идите седите и једите и пијте с војском, нек' вам је на част што сте тако хтели да ме зајебете. Гарда, одведите их!
(гарда их одводи)
Стефан Душан: Него где ја оно беше стадох. А да, Комнене, ош партију шаха?
Јован Комнен: Не пада ми на памет, прошли пут кад смо играли, појели сте моју половину табле у првом потезу, нађите ви неког паметнијег.
Стефан Душан: Ајде, ајде, пустићу те овај пут.
Јован Комнен: Нека фала.
Стефан Душан: Људи кажу да си говно, ал' ја сам одувек знао да си ти само пичка.
Јован Комнен: Нек' сам ја пичка, боље то него да ме опет пола севастократора подјебавају на афтерпартију.
Стефан Душан: И шта ја сад да радим, реци ти мени. У ствари знам, одо' ја да га избацам у клоњи, па ћемо на пут.
(утом наилази патријарх Јоаникије)
Јоаникије: Ју Господи помилуј, во имја Оца и Сина и Свјатаго Духа амин, какве то неблажене речи излегоше из ваших благоречних уста, пресветли међу народом?
Стефан Душан: Реко' "одо' ја да га избацам у клоњи"
Јоаникије: Ах, воде, воде, брзо, Господи опрости рабу својему Душану Стефану на оваквим богогрдним речима.
(пола сата после; Душан излази из клоње)
Стефан Душан: Е сад кад смо завршили припреме, могли би и у бој, а? Шта је с оним ђарманским шпијунима?
Гардиста: Господару, онај што Вам је певао се дерња "Нећу више да будем прљави Мађар, од сад сам Србин, до сад сте ме звали Јанош, од сад Србислав да ме зовете!"; што се остатка њихове екипице тиче, тренутно се туку међусобно кога ће Јоаникије пре да прекрсти.
Стефан Душан: Хехе, матори није имао појма колико ће посла данас да има. Нека га, ионако залудан блеји сваки дан. Него кад матори заврши, ви да дате оружје овим ђармашима и Србислава да им поставите за команданта, па да кренемо да се најебемо мађарских мајки.
Гардиста: Разумем, господару.
Стефан Душан: Е сад, шта ја да радим... Одох у ствари да га избацам још два пута, таман ће за сат времена ионако бити спремни.
(одлази у клоњу)
(сат времена после)
Стефан Душан: Јесмо ли спремни?
Гардиста: Па јесмо, али ће са овим бившим Мађарима бити пар проблема.
Стефан Душан: Је л'? А што?
Гардиста: Зато што су сви узели имена Србислав, Срба, Србољуб, Србослав и Срб.
Стефан Душан: Па добро, поделите их у ниже јединице по именима, таман нам згодно дође.
Гардиста: Разумем!
(12 сати после, сусрет мађарске и српске војске)
Стефан Душан: Хлапене!
Хлапен: (у себи) Јеб'о те Хлапен више, Хлапене ово, Хлапене оно, цео живот (гласно) Да, Ваше Величанство?
Стефан Душан: Изведи Ђарме испред.
Хлапен: Разумем! НЕК ИЗАЂЕ НОВА ЧЕТА ИСПРЕД
Лајош: Је ли, Јаноше, је л' оно она чета коју смо послали јуче да се инфилтрирају, гулаша ти?
Јанош: Господару, биће да су они.
Лајош: Па јебо те сатараш, како је могуће да су прешли на њихову страну?!
Стефан Душан: Хлапене!
Хлапен: (у себи) Јебо те Хлапен више! (наглас) Да, господару?
Стефан Душан: Реци дер овима из позадине да ми додају мегафон!
Хлапен: ДАЈ МЕГАФОН ОВАМО!
(10 минута касније)
Стефан Душан: (преко мегафона) УЈАААА, ЛАЈОШЕЕЕЕ!
(Лајош окреће главу)
Стефан Душан: WOLOLO* ПИЧКО РАВНИЧАРСКА
Tri školjke
Мистерија над мистеријама за 10-годишњег клинца.
У акционом филму „Разбијач“ са Сталонеом, Веслијем Снајпсом и Сандром Булок, главног јунака Џона Спартана одмрзавају након неколико деценија снежне робије не би ли ухватио помахниталог и изблајханог Блејда. Џон се буди у свету који се потпуно разликује од оног који га је поспремио у замрзивач као да је у питању прасица која ни октобар није дочекала.
У том су свету сви насмејани и весели попут хипика, иако нико живи не дува, јер је мара забрањена. Баш као и алкохол и со. Тамо се ни не љубе. Нити се јебу. И што је најбитније - нема веце папира. Они користе ТРИ ШКОЉКЕ.
Након сваког гледања овог ремек-дела филмске уметности, моју балаву памет мучила је мистерија три шкољке. Данима је клиначка машта безуспешно покушавала да дочара смислену употребу шкољки у одржавању хигијене у области пркна. Та незамисливост терала је након пар дана на дизање руку од овог проблема.
До следећег емитовања...
(сва срећа, па извесна телевизија нема тенденцију вишеструког репризирања)
Сленговски потенцијал крије се у Сталонеовом одбијању да научи како се користе три шкољке и инаџијском коришћењу хартије, упркос подсмеху околине.
- Брате, 'ес ти то откуц'о семинарски на куцаћој машини?
- Ћале ми куцао, нисам имао времена. А за њега ти је комп три шкољке, одбија да му приђе откад је поломио тастатуру у покушају куцања.
Život počinje u tridesetoj
Pored aflatoksina, još jedna podignuta granica u Srbiji, al' za odbijanje teleta od majčine sise.
- Sine, danas ti je trideseti rođendan. Sedi, majka i ja želimo nešto da ti kažemo.
- Super ćale, šta ste mi kupili?
- Kofer.
- Kofer? Ne razumem.
- Znaš sine, život počinje u tridesetoj...
Napičoriti se
Када дебела жена стане тако да нико не може проћи, а нико јој не говори ништа јер зна да ће бити свађе.
Брка: Госпођо, само мало, има излаз.
Госпођа: Мхмхммх
Брка: Госпођо, само мало, има излаз!
Госпођа: Ма ко си бре ти да се дереш на мене сељачино балканска дери се тако на своју жену сељанку мајмуне један балкански знаш ли бре ти ко сам ја женска права не би био рођен да није жена имај достојанства црве један можеш само да сањаш да имаш овакву госпођу ко ја женски понос европа европа европа култура култура
(Брка се одаљује три корака назад)
Госпођа: И немој да ти се то понови више икад срам те било паоре култура култура европа европа
(Брка изводи лички троскок и избацује жену са још петоро људи из аутобуса)
Брка: ПА ЈЕБО ЛИ ТЕ ЋАЋИН ЋАЋА, ТИ МЕНИ ДА СОЛИШ ПАМЕТ, КУРВО ЈЕДНА ОНА НЕМАЧКА НЕДОЈЕБАНА, МОЈ ЈЕ ПРАНЂЕД ПРАБАБИ ГЛАВУ ОДСЕКА КАД ГА ЈЕ ОПСОВАЛА, ТИ МЕНЕ ПРЕД ЉУД'МА ДА ГРДИШ, БУД' СРЕТНА ШТО ТИ МУЖ НИСАМ, ЏУКЕЛО НАПИЧОРЕНА.
Jesenče
Јагње које се посебно узгаја, јер намењено за светог Николу као "жртва". Највероватније остатак паганског обичаја.
Вукашин Мрњавчевић: Здрав по Богу, Балша, стотину годинах!
Балша Балшић: Ево, ја доша' да се договоримо да саџгамо ону аветињу од Алтомановића.
Вукашин Мрњавчевић: А како ти, по Богу брате, осмисли?
Балша Балшић: Ја се мишљу носијах да ми заједно са Дубровником светлијем и са твојијем сином Марком на Алтомановићу ударимо кано стотину громовах.
Вукашин Мрњавчевић: Свијетли соколе и по Богу брате, Балша, ми бисмо збиља могли ударити на ту аветињу што се Алтомановијем именом кити, но мој ти се Марко у уклањање кебабовах и танагах женскијех дао.
Балша Балшић: Вукашине, сине од јунаках, лако ћемо ми угодити, а Марку нека су танге од Бога просте, све док те танге женскијех вагинах скривају.
Вукашин Мрњавчевић: Мудро збори од Балшића Балша, мудро збори, ал лудо говори- стотину ће преврнути женах, сто и прва њему главе доће!
Балша Балшић: Но мој брате од Мрњаве Вукша, боље жена но турски јатаган!
Вукашин Мрњавчевић: Војиславе, слуго од јунаках!
Војислав: Не брин' господару, од Мрњаве Вукша, у Вој'слава крилах у ногама, трчи Војо кано соко тица!
(диже чашу славни Вукашине)
Вукашин Мрњавчевић: Војиславе, слуго од јунаках! Прва вјеро, потоња невјеро! Данас ћеш ме издат не вечери, ти ћеш мени донети јесенче! Здрав ми буди и здравицу попој, винах попиј, а на част ти пехар!
Војислав: Хвала тебе, славни Вукашине, хвала тебе на таквој здравици, ал не хвала на такој бесједи! Ја невјера никад био нисам; нити јесам нити ћу кад бити! А проклети овче предводниче! Данас јесте лијеп Ђурђевданак! Ако ли ми Бог и срећа даду, те се здраво и Приљепах вратим, ухватићу овнах предводниках, везаћу га уз то бојно копље, као жена куђељ уз преслицу, носићу га у Приљепа бијелах!
Ован предводник: (претећи) Беее беее
Basista
Опуштенији од дединих муда у облику трешњица близанкиња у служби пирсинга на бабиној десној сиси. Јебени шаман кулирања. Он облаке не сматра стазом, него им даје прилику да уживају у његовом ходу.
На стејџу је боготац. Док фронтмен мора да заводи спиком, док бубњар од свог зноја полако ствара језеро испод себе, он ужива. Глава гитаре је усмјерена ка звијездама, показујући гдје се тренутно налази онај што њене жице милује прстима попут љубавника који је занат испекао тако добро да ће га генетским путем пренијети на своје синове.
Još preskače šine da ga ne udari struja
Posprdna izjava kojom se ukazuje na neprilagođenost osobe uslovima života u velikom gradu. Korene vuče iz vremena u kom su gradski mangupi ljude iz manjih sredina ložili da kroz šine ide struja, pa su ih isti, iz straha sa život, naveliko preskakali.
- Matori, video sam Životu juče. Stojim na stanici, a on prelazi ulicu sa nekom kesom i sve poskakuje. Jebote, možeš li da veruješ da on i dalje preskače tramvajske šine?
- Pa ne znam šta se čudiš. Njegova keva još uvek duva u luster da ugasi sijalicu.
Trocifreni autobusi
Из угла узвишене господе, која се настанила у ужи и шири центар Београда:
Линије београдског ГСП-а које саобраћају до приградских насеља, у којима је и бог рекао лаку ноћ, а нема намеру да пожели "Добро јутро." (читај Сремчица или Рушањ). Означени су различитим комбинацијама од три броја, а варијације у слагању цифара, могу се истражити, приликом запослења у фирми, чије је седиште у Угриновцима.
Из угла обичних смртника, једино средство које их може одвести до жељене дестинације. Светло спаса приликом хладне ноћи, у којој се смрзаваш к'о циганче на ветру. Уколико се четири године возиш линијом, чија је почетна станица код кафане "Мало Кијево" на Видиковцу, а последња шпедиционо предузеће "Бора Кечић", аутобусе локалце, можеш да обожаваш или презиреш. Неки од популарних "Сељобуса" су редовни и повезују центар града са приградским насељима, док су други локални, служе као једина нит која повезује Сјебаниште са Окогузиштем, а на исте се чека и по сат времена.
601,602 сурчински
511 Сремчица - Главна железничка станица, популарни "петсто сељак"
521 "песто дваес геџа"
542 стара линија, некада међу радницима раковачког басена популаран као "Конкорд"
531,532 Рушањци
533 "Гробљанац" окреће се код гробља "Орловача"
107 ПАДИНСКА СКЕЛА - ДУНАВАЦ
110 ПАДИНСКА СКЕЛА - ШИРОКА ГРЕДА
300 и кусур Заклопача, Ритопек, Болеч
400 и кусур Седнеш на Вождовцу па где стигнеш, стигнеш.
Aparat za sušenje ruku
Duvajući aparat koji nam pomaže da nam ruke budu što suvlje kada ih brišemo o pantalone.
AJAX
Grčki junak koji je kao mlad igrao fudbal u Holandiji, a pod stare dane razvio maniju čistoće i umro pijući deterdžent i paranoično mrmljajući sebi u bradu "Bolji sam od Ahila, bolji sam od Ahila... I od Van Bastena sam bolji... Mister Proper je pička...".
Hristo Stoičkov
Kum Miroslava Ilića i Isusov imenjak. Bavio se i fudbalom.
- Hristo Stoičkov
- Vaistinu Stoičkov!
Grandovo narodno veselje
Весеље које је исто сваке године. Препуно алкохола, хаљина од сома евра и Џеја који пева '' Калашњиков '' тачно у поноћ.
20:00 - Снимање треба да почне. Џеј је у купатилу, трезни се. Лукас тек пристиже, не може да убоде врата.
20:30 - Пристижу старлете, го - го играчице, Ћира, Цакана и Брена. Лепа Лукић долази из кладионице.
21:00 - Џеја износе на бину. Прича неке вицеве, и сам се смеје својим форама, док Ћира пева '' Феноменоменално'' . Саша Поповић пизди. Лепа треба да пева '' Срце је моје виолина'' , али још касни јер Барса није дошла 2+I.
21:30 - Лукас је коначно ушао. Носи цвике и једина је особа која се смеје Џеју.
Лепа је такође стигла. Херта дошла Х.
22:00 - Сви се диве Брениној хаљини од перја, источно - сибирске морке.
22:30 - Џеј је у екстази. Лукас се ваља по бини. Брени отпада перје. Поповић пизди, јер је нестало алкохола.
23:00 - Ћира опет пева '' Феноменоменално '' . Лепа тугује због Барсе, Дарко Лазић је у бекстејџу, једе сепра.
23:30 - Стигла тона алкохола. Посебно за Џеја, посебно за Лепу. Ћира добио по пички због извођења једне те исте песме.
00:00 - Одбројавање је завршено. Конфете лете на све стране. Џеј пева '' Калашњиков '' на измишљеном језику. Поповић се смеши и трља дланове. Брена је отишла за Мајами, а њена двојница ности исту хаљину, само од вештачког перја. Ћира је на ВМА, Дарко Лазић не престаје да крмља, Лукас се изгубио, Лепој дошао тикет. Срећна Нова Година.
ЗА ГРАНД!!!!!!!!
