Životna priča večitog studenta. Priča između čijeg je početka i kraja smešteno nekoliko reformi visokog obrazovanja, promena vlada, predsednika i minimum dva svetska prvenstva u fudbalu.
Kako je njihovo čedo posle mukotrpne četiri godine završilo napokon tu srednju školu, ćale i keva nalaze se pred teškim izborom: Da pronađu neki posao svom sinu (ili ako je žensko, da je brže-bolje udaju) ili da ulože stotinak hiljada i upišu na fakultet. Budžet je omanuo, jer kombinacija spremanje prijemnog + toplo junsko vreme dušu dalo za basket + ortaci bez ikakvih ideja, ambicija i planova ipak bila prevelika otežavajuća okolnost kako bi se faks upisao na teret države. Dakle, ili da ćale i keva pljunu kintu, ili kafić/mešalica/karijera tegljača gajbi u lokalnom Maksiju. Klinja je čuo kako je taj studentski život mnogo dobar, te bi valjalo probati to, učiće on, časna reč.
Uz pretnju roditelja da će ga se odreći preko novina i dati kod gazda Rajka da klincima iz kraja pumpa lopte i gume na biciklima ukoliko njihovu krvavo zarađenu kintu baci na kocku, alkohol i pičke, novopečeni student odlazi u veliki grad. Pritisak uradi svoje, i on po prvi put u životu, stvarno uzima knjigu u ruke.
I paf! Desetak meseci kasnije, on indeksom maše ispred rodbine i gleda da naplati svoj mukotrpni rad. Godina je čista k'o suza. Mamin sin! Ćaletov ponos!
Sledi leto koje za cilj ima da se nadoknade sve žurke propuštene pod "E ne mogu moram da učim, znaš kako se nakupi, a neću posle da učim ceo dan kad je ispitni rok" izgovorom, što će reći, par vrelih meseci alkoholisanja, bludničenja i generalno, gubljenja vremena.
I tako je počela druga godina. Oktobar je naš student započeo sa par procenata alkohola u krvi i zapažanjem da je daleko zanimljivije da ti se u glavi vrti od alkohola nego od neprekidnog učenja. Novembar, decembar, januar, februar, mart, pa u glavi opet februar (klasično gubljenje u vremenu i totalna neorjentacija kada je datum u pitanju), pa nekako tako do jula. Bilans: Litri popijenog alkohola, hiljade i hiljade prokockanog novca, imenik pun sumnjivih ženskih imena, od kojih se i on pola ne seća, i nekako, a da i on sam ne zna kako, 2 položena ispita. Mole se keva i ćale za kintu, molba aksepted.
Godinu dana kasnije ista situacija, molba deklajnd.
- Rade bre, kaži ti meni, jel to rimsko pravo koje učiš, jel to bilo važeće pravo kad si počeo da studiraš hehe? - Ne kenjaj bre. Pa ne studiram ja 100 godina - Al' studiraš pet, i još si druga. - Šest... Znaš, ja sam dao prvu u roku! - Dao si ti moj kurac.
-Nikola, tvoj komentar na večerašnju utakmicu? -Protivnik je bio odličan, njihova igra je bila za respekt, ali mi smo dali 110%, ostavili smo srce na terenu, publika je bila dvanaesti igrač i mislim da smo zaslužili pobedu.
-Tvoj pogled na dešavanja na Bliskom istoku? -Protivnik je bio odličan, njihova igra je bila za respekt, ali mi smo dali 120%, ostavili smo bubrege na terenu, publika je bila dvanaesti igrač i mislim da smo zaslužili pobedu.
-Koliko misliš da su Frojdove teorije psihoanalize uticale na pojavu nadrealizma? -Protivnik je bio odličan, njihova igra je bila za respekt, ali mi smo dali 130%, ostavili smo dvanaestopalačno crevo na terenu, publika je bila dvanaesti igrač i mislim da smo zaslužili pobedu.
Ekipa koja bez obzira na uzrast, poreklo, zdravstveno stanje, bračni status, izgled, vremenske prilike i raspoloženje ima tokom celog dana jednu jedinu temu - SEKS. Priča se svodi na takmičenje ko će napraviti efektniju izvalu. Tema je nebitna, samo dok ima seksualnu konotaciju. Prolaze čak i gej fazoni: "Nek mi neko doda macolu, ne mogu nikako da zabijem ovu ekserčinu!" - "Ma samo se ti okreni, zabiću ti ga ja očas posla!" U pauzama između priča eventualno se i odradi neki poslić, jer jebi ga, ne možeš da pričaš (slušaš) i da radiš u isto vreme.
Ako pored građevine prolazi neko žensko stvorenje, dolazi do potpune obustave radova i savršene tišine dok je pogledom ne isprate do kraja horizonta. Zatim kreću najbljuzgaviji komentari koje čovek može da smisli...
Radnik 1 - Uff, vidi je mamicu joj...kakva je, na oca bi skočila! Radnik 2 - Kakve dude ima...ma pokid'o bi je k'o Džeki lanac! hehe Radnik 3 - Kako ljulja mala...uh, sleteo bi joj sad odavde ka' Supermen! Radnik 4 - Ma Milisave, ne treba njoj Supermen, nego Bananamen! Ekipa u glas - Hahaaa!! Dobar, dobar!!...
Stara fora pri otvaranju vrata. Naravno u slučaju da vam zvoni neko nenajavljen, odnosno ne znate ko je. Lepo pre nego da otvorite vrata uzmete jaknu ili kaput i bacite je preko ruke. Ili još bolje navučete samo jedan rukav. Ukoliko je neko kome se niste baš obradovali, neko ko smara, onda ste "baš krenuli" a ako je neko ko vam je drag, onda ste "baš stigli".
Paravojna organizacija koja u svoje redove nije htela da primi jednog John Ramba zato što nije mogao da puca iz Kalaša, a u drugoj ruci da nosi satelitsku antenu.
Nalaženje društveno prihvatljivih reči za sebične motive zbog kojih baš ti treba da dobiješ posao/stipendiju/neku nagradu.
-"I šta kažeš, koji su ti motivi da ideš na taj seminar? Aj kreni jedan po jedan, ja ću da pišem."
-"Pa jebi ga, sve je za dž..."
-Ček, ček, pišem... dakle:
Smatram da je ovaj seminar izuzetna prilika da mladi i perspektivni ljudi iz čitavog regiona dobiju neophodno usavršavanje svojih teško stečenih veština, s obzirom na to da živimo u jednoj siromašnoj zemlji u kojoj i znanje košta. Mišljenja sam da moje teško materijalno stanje ne sme da bude prepreka mom daljem usavršavanju, te je to jedan od razloga zbog čega sam aplicirao.
Aj dalje."
-"Biće ekipa brate, zajebancija."
-"Ok, polako, da nastavim.
Takođe, ovo predstavlja neverovatnu šansu da upoznam i steknem nove kontakte sa ostalim mladim ljudima iz regiona. Građenje veoma vredne mreže međusobnih odnosa i dalje saradnje među nama je od krucijalne važnosti ne samo za nas kao pojedince, već i za čitav region.
Dalje buraz?"
-"Ahahaha kidaš. Dalje... biće pičaka, možda opalim nešto."
-"Ok...
Ono što mogu da naučim od svojih vršnjaka i vršnjakinja može biti zaista dragoceno. Smatram da je naš region pun perspektivnih mladih ljudi od kojih mogu naučiti mnogo toga. Takođe, verujem da će i moje do sada stečene veštine nekom drugom otvoriti nove horizonte."
-"Ahahahaha nove horizonte... Brate koji si mag... Aj pomeni i kako hoću da kvasim jaja u plavom Jadranu, nisam nikad bio na hrvatskom primorju, pričao mi ćale da je ful."
-"Hahaha aj...
Takođe, ova vrsta regionalnog povezivanja za mene lično ima i sentimentalni značaj. Zbog proteklih dobro poznatih dešavanja na tlu bivše Jugoslavije nisam imao priliku da upoznam prirodne lepote i kulturu naših novih suseda. Smatram to ogromnom greškom i velikim propustom. Zbog toga u ovom seminaru vidim priliku da mladi ljudi ostave iza sebe netrpeljivost svojih roditelja i ponovo se upoznaju u nekom drugom svetlu, sarađujući na predivnim obalama plavog Jadrana.
Ahahahahaha ako te posle ovoga ne prime ubij se odmah!"
-"Vala baš. Aj staviću još kako me šatro interesuje tematika globalnog zagrevanja i šaljem."
