Moderna mlada žena životnih shvatanja i ponašanja koja potpuno odstupaju od opšteg obrasca. Večita i beskompromisna buntovnica ka svemu što ima etiketu standardnog i uobičajenog. Osoba kojoj je primarna misija bunt radi bunta.

Nekada strogo lokalizovana u urbanim sredinama, danas, kao pojava, raspršena svuda gde se uočava malograđanština i površno poimanje života, i svega što ga prati, kao takvog. Prisutna kao izuzetak svakog pravila, noć svakom danu, jin svakom jangu, Tarkovski svakom fon Triru. Mali tračak svetlosti u moru besmisla i monotonije.

Uglavnom odrasla u normalnom ambijentu, toliko normalnom i uobičajenom, da je možda baš on uticao na njeno odrastanje i životnu filozofiju. To je dovelo do toga da svemu traži alternativu, jer nije samo jedan put pravi, tačnije jeste, ali ne onaj kojim većina ide.

Stasala kroz prizmu različitosti, sve je tako prosto, a, opet, tako složeno. Kad je seks u modi ona se jebe; kad je prostakluk u modi, ona vodi ljubav; a kad je sve to u trendu - njoj se jebe. Životni moto ima u nekom stihu Ijana Kertisa tipa "Someone take these dreams away" ili "Cry like a child, though these years make me older", verujući da je njena uloga samo prolazna u relativnosti vremena i prostora. Na ljubav gleda kao na nešto totalno irelevantno, a opet neophodno, a seks kao nužnu hedonističku vezu sa prosečnim predstavnikom većine koja ne shvata njeno bivstvovanje.

Suštinsko obrazovanje stiče tamo gde joj ga ne mogu dati, svoju tugu krepi čitajući Šopenhauerova mračna dela i upijajući njegov pesimizam nemogućnošću dostizanja nirvane kojoj je sam težio. Ipak, ne želi se toliko distancirati od sveta, te i ona studira da bi pokazala da može biti kao i oni obični, nesvesni mediokriteti koji žive u ubeđenju da je sve pragmatično i potpuno utemeljeno u realnosti. Studira nešto što prosečan čovek verovatno ne bi nikad poželeo, andragogiju, ili, pak, skandinavistiku, jer tamo želi jednog dana otići da pruži utočište svojoj depresiji.

Inspirišu je Bergman, Tarkovski i Linč, jer njihova nerazumljivost idealno ide s njenom namerom bežanja od svega shvaćenog, i od strane društva, prežvakanog. Može i Altman proći, jer je voleo da ismeva američki sistem vrednosti na njemu svojstven i originalan nači, dok je Hičkok matori smarač koji je uveo puku zabavu u nešto što je trebalo biti iskazivanje osećanja pokretnim slikama. Sluša neki andergraund kalifornijski bend čije fanove u njenoj sredini možeš nabrojati na prste sakate šake, tipa "Rain Parade" i "Dream Syndicate". Oni su jedino što valja u prokletim 80-tim ispunjenim zaglupljivanjem i hiperprodukcijom krš stvari koje su upropastile umetnost kao vid izraza.

Vegetarijanka je, jer nekad misli da samo životinje mogu razumeti njenu različitost i nerazumevanje okoline. Volontira u azilu za pse sa ulice, ne bi li tako pokazala da ih više voli od ljudi, iskvarenih i dvoličnih. Jede kinesku hranu sa indijskim začinima i kari sosom, ali nije debela, jer debljina pokazuje preveliku sklonost hedonizmu, a njoj je on stran, barem u ovom životu. Sve u svemu, naša alt cava intelektualka je moderna asketa, koji živi i živeće tražeći smisao različitosti dok čita Bukovskog i veruje da on nije samo jebao raspale alkoholičarke, već u tome video više ciljeve opstanka na ovome svetu.

Олд скул фора за проверавање стадијума алкохолизма до којег је стигао потенцијални трситељ, а можда и отац деце госпођице која изводи тест. Користиле су је намазане девојке пре 30 и кусур година.
Подразумевало се да тај вињак неће да попију, а знале су о каквом је мушкарцу реч ако и он наручи исти или попије њен рубинштајн.
Фора је почела да оживљава под утицајем данашњих девојака које пију више него мушкарци, али са сасвим другим циљем - како би се што пре улетвале и могле да слушају или уопште гледају мушкарца са којим су изашле.

Начин на који се папучар враћа кући својој бесној жени.

Odreći se prestola, napustiti ga. Ustati sa VC šolje.

Pocepati nekoga kao ciganka kutiju napolitanki, isterati mu dušu na flautu i potpuno mu promeniti lični opis.
Doslovno mu jebati milosnu majku i ostaviti mu vidljive tragove na licu.

Onaj fini, ponizni, ljubazni, nadasve skrušeni kmet u koga se pretvara svaka osoba, od bodibildera do profesora pred šalterskim službenikom koji treba da mu overi papire.

Када одеш неспреман на испит и заокружиш одговоре који ти звуче најтачније.
Пролазност је слична оној када одиграш егзибициони тикет од 16 парова у кладионици.

Како живимо у јако организованој држави, ово је реченица коју смо небројено пута имали прилике да чујемо. Наравно, после тога, нужно иде јебем ти државу. Наиме, колико год да смо сами криви за срања у која упадамо, држава остаје као последња инстанца коју можемо увек да окривимо. Такође може да послужи као одлично оправдање.

Скуп прежваканих тема које се сваки пут изнова и изнова активирају при блеји са одређеном екипом. Иако су смориле након другог пута, услед доколице и мањка креативности враћамо се на исте. Најчешће су то интерни фазони, ваљање у блату на Калишу са е промила алкохола у крви, пеглирање са источне капије по случајним пролазницима са Коњарника и форхенд-бекхенд шамар од локалне препичке након што сте јој јасно изложили да сте Ципирипи и да бисте је исцепали као основац уџбеник из географије на крају године. У суштини, све оно детаљно обрађено, испитано и конзервирано тако да се сачува од заборава.

Ono zbog čega su svi zaboravili da uživaju u životu.
Instant kafa - odjednom nema više vremena da se čeka.
Instant pasulj - zvekneš iz alu-posude i miran si.
Instant studije - svaki pa i najopširniji predmet je jednosemestralan.
Instant seks - daj nešto da se mlatne na žurci, ko bi se upoznavao?
Instant zarada - bolje da radim promocije za 40 evra nego da ustajem svako jutro pa na posao
Instant uživanje - paket vutre, spid, ekser(da se napijes treba vremena).
Instant informacija - internet, pa znaš ti gde je biblioteka?
Pored svega: "Ne mogu brate, nemam vremena, žurim, moraćemo nešto za 1. maj(a sad je februar), evo me u taksiju neću stići, raskinuli smo ona nema vremena za mene, ne mogu se cimam do pijace uzeću u maksiju degenerisane paprike..."

Skup crta idealnih proporcija oko idealne duše. A ako nema duše da te crte drži na okupu i daje im formu, nastaje splačina epskih razmera.

Примарни циљ и прва фаза сређивања собе.

Илити бушење рупе у глави ради што бољег чишћења свега онога што нас одваја од шимпанзе са дрвета.

Некада давно врачеви по неким вукојебинама су бушили рупе у глави да би ослободили дух и подигли своје размишљање на виши ниво. Или су они тако мислили, али свеједно мислим да је деловало јер су јелте они веровали да делује. Можда је само био добар трип да ти поветарац ћарлија по ганглијама, откуд знам, важно да је прича до јаја.

Хтели су да изађу ван оквира свакодневнице и пронађу неки смисао или макар нешто занимљиво у свеопштој досади која влада одувек. По мени, то су биле девијантне и поремећене њушке али су се трудили јебига, није им било мрско да одјебу малограђанско племе и изађу изван устаљених оквира. И због тога их поштујем.

Данас се ради обрнута ствар. Глава се буши стереотипима, обрасцима понашања, једнобразношћу и за садашње друштво прихватљивим аксиомима који треба да нађу оно мало креативности и различитости које су преживеле из младости и униште га. Предефинисати све, не остављати могућност избора или мењања већ написаних сценарија, уклопити све као лего коцкице, дисциплина је све. Спречити испаде изван такозване "нормале", довести све на исти ниво, угушити било какво таласање и створити тоталну хегемонију, то је њихов задатак. Да сви лепо буду исти, плава радничка кошуља, сендвич са паризером, Дневник у осам па Курсаџије на Пинку. Послови који се понављају у недоглед, фабричка трака која ствара дронове на којој раде дронови, прежвакани хумор, глупи босанац и педер словенац, забава за масе која се на исте баца лопатом а та иста маса жељно зинула и чека некога да јој стави курац у уста. Стварање калупа од свега и индуковање жеље људима да се у тај калуп уклопе.

Најлепши део долази на крају, посластица. Када се мозак испере и напуни одговарајућим материјалом онда се рупа залије и печатира тако да никада не може бити отворена. О туђем мишљењу се не размишља, оно се уклапа у оквир који је матрикс већ етикетирао као глупост, секту или "ју мене :прекрст:".

Јединка је ушрафљена, машина меље смиреношћу швајцарског сата, нема одступања у откуцајима.

СЛЕДЕЋИ!

Prećutati zarad viših ciljeva. Biti u pravu al' to vešto i na svoju štetu prikrivati. Progutati knedlu, preći preko toga i nastaviti dalje. Odlika ljudi koji imaju čelične živce, vođeni izrekom da: "Bez muke nema nauke." i da uvek: "Cilj opravdava sredstvo."

Posprdna izjava kojom se ukazuje na neprilagođenost osobe uslovima života u velikom gradu. Korene vuče iz vremena u kom su gradski mangupi ljude iz manjih sredina ložili da kroz šine ide struja, pa su ih isti, iz straha sa život, naveliko preskakali.

Osnovni motiv za uspeh u životu, kad si Srbin.

Legendarni manijak sa Kalemegdana. Poslednji romantik u svojoj "profesiji". Čovek koji je izazivao zgražavanje tadašnjih srednjoškolki a u isto vreme oduševljenje penzionerki.
Njegov indetitet (sem nadimka Mića Surla) je i dan danas ostao nepoznanica. Postoji mnogo nagadjanja i teorija u vezi njega, najrasprostranjenija je ona da je Mića Surla bio samotnjak sa Dorćola koji je voleo druženje ali nije znao kako da pridje ljudima, dok je druga popularna verzija da je on u stvari ugledni lekar iz Doma Zdravlja Zemun, kome je bilo dosadilo da on svima gleda surle, pa je rešio da pokazuje svoju.
Jedino sigurno je to da je Mića Surla poput pravog super heroja otišao u legendu ne otkrivši svoj indetitet.

Mića je bio prepoznatljiv po svom dugačkom teget mantilu, papučama, belim čarapama i ruži koju je uvek nosio u ruci.
Ordinirao bi u kasnim satima Kalemegdanskim parkom i prepadao gospodje, bilo starije ili mladje, on je bio dzentlmen koji nije žene procenjivao na osnovu godina, otvorio bi svoj mantil, uzviknuo " gospodjo vidi surla", zatim bi nestao u mračnoj noći.

Super heroj 60-tih i 70-tih godina dvadesetog veka. O njemu su se pričali mitovi poput onih da je Mića uspeo da "pokaže surlu" čak sedmorici milicionera u razmaku od 5 minuta i 50 metara, a da ostane neuhvaćen. Takodje je poznata priča o gospodji ispred koje je Mića izleteo, pokazao surlu i počeo da beži. Nažalost gospodja je bila atletičarka pa ga je pojurila i saplela, Mića je pao direktno na surlu, pogledao je sa bolnom grimasom na licu i izustio "sram vas bilo gospodjo, kome sad da pokažem ovako posečenu i odranu surlu".

Sve u svemu uporedjujući ove današnje manijake sa nekadašnjim romantikom Mićom Surlom, dodje se do zaključka da Beogradu nedostaje jedan autentični manijak od kog neće niko strahovati, jer on nije ubijao, silovao, pljačkao i nanosio patnju. Mića bi jednostavno pokazao "poentu" i nestao bez traga. Gledajući današnja dešavanja i novinske naslove, koliko god to paradoksalno zvučalo, Mića je bio dobra prilika za udaju, naspram današnjih mladoženja.

Mića je bio i ostao simbol jedne generacije, neki su ga slavili, neki su ga tukli, ali Mića je ostao isti, neiskvaren i pošten. On nije imao skrivenih namera, on je samo želeo da pokaže svoju surlu!

Kada nemaš predrasuda prema drugim rasama, nacijama i verama, nego ih baš sve podjednako mrziš.

Jedva sastavljati kraj sa krajem. Nemati novca ni za osnovne životne potrebe. Preživljavati i boriti se svaki dan za golu egzistenciju. Nemati ni za lebac. Ostati švorc. Totalni bankrot.

Veoma popularna rabota kod Srba. Boli tebe tvoj venac što si upravo potrošio 3 kubika vode, važno da si ti oprao i zube i usput se igrao podmornica po lavabou.