Dnevnik u budućnosti
Autobiografski pečat koji je nalazio svoja mesta u sveščicama i rokovnicima i koji je podsticao želju za pisanjem, otkrivao talente i predstavljao skriveni kutak emotivnog pubertetlije. Disciplina koja gubi svoje poklonike i koja će u budućnosti gotovo nestati ili zadržati par zaljubljenika koji će beležiti neke nove događaje, a pisaće je oni u kojima je ostalo bar trunke pismenosti.
Dragi dnevniče:
Evo ne napisah ništa već sedam dana, bila mi je tastatura na remontu, srećom pa je danas stigla...Pa prvi dan u školi je bio...kao i svaki drugi prvi dan. Naša gimnazija je tek na 35. spratu, jer su do 30. sprata kineski tržni centri, na 31. je laboratorija za nuklearnu fiziku, kabinet za fizičku hemiju, odsek za vanzemaljska istraživanja i kloniranje ovaca i krokodila. Srećom pa radi lift. Veliki je problem dolaziti u školu u septembru i to u skafanderu. Zdravstvena organizacija je izričito naredila to zbog one havarije u nuklearci u Bugarskoj. Gimnazija ko gimnazija, odeljenje ko odeljenje. Ima nas čak sedamnaest, a od toga su petorica Kineza. Imamo osam devojčica koje su mahom anoreksične i pohađaju školu za manekenstvo. E, da, na putu do škole naleteo sam na grupicu ljudi koji su nosili nekakve transparente Ko je ubio Slavka Ćuruviju, gomila omladine, mahom pijane ko guzice. Meni je delovalo kao da se snima neki dobar film, pa sam vikao sa njima, ko zna možda se pojavim kao statista. Na dedino zgražavanje, Kinezi su konačno brendirali svoj proizvod Šangaj Votku, posle godina natezanja sa Rusima. Ćale je konačno ubedio kevu da počnemo da pijemo pivo, jer je voda opet imala visok nivo žive i olova. Danas su nam opet dolazili oni Rusi, kustosi iz Ermitaža iz Sankt Petersburga i tražili dedinu Ladu Samaru kao muzejski eksponat. Deda je do te mere tvrdoglav, još jedva na noge ustaje, a kamoli da vozi Ladu. Rusi su nam ovoga puta ponudili 125 milijardi dinara i 50 ari na Marsu, ali deda ni da čuje. Povrh svih problema, ćaletu se pokvario onaj Tošibin robot za branje banana i pomorandži u voćnjaku, pa ga je odneo na remont. Mi smo zato morali ručno da oberemo ono što je ostalo banana, dok ne uhvati onaj oblak iz Bugarske i ne potruje i nas i banane.
Vesti i politika me stvarno slabo zanimaju, znam samo da je Moldavija konačno pristupila Ruskoj uniji, posle mnogo ubeđivanja i otimanja i od strane Rusa i od strane Evropske unije. Tako je Srbija ostala jedina nesvrstana zemlja na Starom kontinentu. Evo danas je i neki ministar svečano otvorio dva pogona za obradu i reciklažu ljudskog izmeta, tako da će posao dobiti puno mladih inženjera mahom prehrambenih tehnologa. Kinezi su dobili na tenderu prostor Nacionalnog parka Kopaonik za izgradnju fabrika tekstilne industrije (niko se nije ni bunio jer na Kopu već 20-k godina nije nikao bor, a i preti epidemija od najezde mutirnih pacova).
U kladionicu sam svratio tek onako, igraju se kvalifikcije za Evropsko prvenstvo u fudbalu. Odigrao sam keca na Kataloniju protiv Južne Osetije i Baskija – Vatikan od dva do tri. Što se sporta tiče, Četiri skakaonice biće održani na Andima, Himalajima, Kavkazu i Fudžijami, jer u Bavarskoj, Austriji i Nemačkoj, po rečima meteorologa, neće biti snega ni za jednog sneška a kamoli za ski skokove. Vimbldon je opet otkazan jer ponovo nije nikla trava, a glavni direktor turnira je podneo neopozivu ostavku.
Ako se nešto nesvakidašnje desi, svakako ću apdejtovati svoj dnevnik, ali stvarno mislim da nema potrebe da maltretiram tačskrin baš svakog dana. Ajd zdravo!
P.S.
E da, juče smo se ćale i ja odvalili od etil alkohola, komšija Žile je dobio blizance pa smo mu u tu čast cepali skafander. Hehehe..nismo rekli kevi.
17. Oktobar 2098.
Ako ne uradim to, neću sebe da poštujem ujutru
Fraza koja se koristi kada nešto jednostavno moraš da uradiš. Da, jeste teško, i da, možda se graniči sa glupošću, ali da bi sutra mogao da se osmehneš sebi u ogledalu, ipak ćeš to da uradiš.
- Brate, pogledaj kako devojka prelepo izgleda!
- U jebote, ubacujem je u drk memoriju.
- Odoh, ja moram da joj priđem.
- Čekaj čoveče, pogledaj koliki je onaj lik pored nje.
- Tebra, možda joj je drug, a ja ako joj ne priđem neću da poštujem sebe ujutru.
- Ej, u pravu si, boli te kurac!
Humor i sarkazam
Produkti odbrambenog mehanizma ljudskog duha, koji služe kao tampon zona izmedju okolnosti i ludila.
- Dobar dan, koliko košta ona majica u izlogu?
(devojka koja te osudjivački odmeri od glave do pete) - To vam je 6.700 dinara gospodine.
- Hvala, do..
- To nam je nova kolekcija, veoma je moderna i daje neki kosmopolitski izgled, ne moram da napominjem da je marke ceilo..
- Aha, ajooj, pa ne rekoste odmah. A vidim ja da odiše i nekom vedrinom. Dobro, daćete mi tri i po kilograma.
- Izvinite?
- Šupičkumaterinu, jebo vas vaš kosmopolitski butik.
Traume iz detinjstva na srpski način
Ако не будеш добар/добра, даћу те циганима.
Рандом Ром у невољи: Извините да ли можете да ми помогнете?
Трауматични Србин (препипава се по џеповима): Мурш!
Debo
Vojvođanski sleng za debelog čoveka. Nastao ukrštanjem reči debeo i deblo.
- Jav Juco, što se meni sviđa onaj Davor. Tako je sladak
- Pa ono jeste, Milka. A i babo mu je bogat. Imu kuću na lakat i šeset lanaca zemlje
- Pa da. Ali meni je on tako sladak - debo, i rumen u obrazima. Sladak je kao šnenokla
Pileće grudi
Nešto kao okoštavanje grudnog koša, kad ti hrskavica u obliku piramide izbija napolje sa vrhom napred razume se. Ništa strašno da pileće grudi nisu uticale direktno na natalitet. Sredinom prošlog veka se zbog ove pojave momci nisu puštali na služenje vojnog roka, a poznato je da ko nije za pušku, nije ni za ženu.
- E brale, znaš šta ima novo?
- Šta?
- Oženio se Mika Kobac jebo te krv, da ne veruješ, smak sveta će garantujem...
- Što da se neoženi, nije retardiran čoveče a i dugo je sa onom devojčicom, dalo se pretpostaviti...
- Ali ima pileće grudi bre, ej pileće grudi, jel se sećaš fizičkog, uvek smo ga kad se skine u majicu zajebavali da ima šator na grudima xe xe.
- Pa nije vreme Tita pička ti materina a kad smo kod toga šta ćeš ti muko što si služio civilnu vojsku?
Fejsovski
U Srbiji, posle srpskog i albanskog najviše korišćen jezik.
Nastajao spontano u prethodnih nekoliko godina. Iako se prvenstveno koristi u pisanom sporazumevanju, neretko se ljudi služe njime i u usmenom obliku. Za ovu operaciju su potrebni dobro razvijeni mišići lica radi što izraženijeg pućenja usana.
Ovaj jezik ima većinu reči iz jezika iz regiona.
Koriste se slovni znakovi pozajmljeni iz ćirilice i latinice. Reči mogu biti pisane posebno jednim ili drugim pismom, često upotrebom oba u jednoj reči. Neretko se koriste slova iz engleskog latiničnog alfabeta, kao što su w kao zamena za latinično v i q kao zamena za kombinaciju latiničnih slova k i u.
Fejsovski jezik karakteriše upotreba reči koje zvuče kao tepanje na srpskom. Primeri su mavo, svatko, vepo, naravno uz primenu gorepomenutog w.
Jezik, iako je nastao na sajtu u narodu nazvanom "fejzbuk", nastavlja da se širi i na ostalim sajtovima, u poslednje vreme i na ovom na kojem čitate ovu definiciju. Neizostavan deo ovog jezika su posebni znakovi interpukcije nazvani "smajliji" koji omogučavaju korisnicima ovog jezika da što bolje i lakše izraze svoje emocije.
O samim korisnicima, tj. ljudima koji se služe ovim jezikom ne treba mnogo reći. Dovoljno je to da se koeficijent inteligencije prosečnog korisnika fejskovskog jezika kreće od 0 do 80.
Plastični badnjak
Proizvod koji od ove godine možete da vidite i u kineskim tržnim centrima.Prodaje se k'o alva, Kinezima još nije jasno zašto ga toliko kupujemo, a nama isto tako nije jasno zašto je toliko jeftin.
Stanoje: - Marko, odakle ti ovaj plastični badnjak?
Marko: - Kupila žena kod Kineza, ma čudo jedno, a i jeftino moram priznati. Konačno je dala pare na nešto pametno, ovo ima da nam ostane i za sledeću godina, a i prirodu čuvamo od uništavanja. Imamo mi Srbi onu, kako se kaže...ekološku svest.
Stanoje: - E, vala imamo, ja prošle godine kupio od njih plastičnu jelku.
Marko: - Eto vidiš, mi kakvi smo Srbi, mi bi pola ove naše lepote posekli zbog praznika. Ovako ovo kupiš i ne misliš više.
Djetinjstvo naših roditelja
Сахара или сјеверни пол.
Свакодневних 60 или -20 степени.
Треба окопати 20 километара квадратних земље, треба исто толико посадити, убрати, продати.
Устајање у 5 ујутру, рад, рад и само рад, након тога се путује 30км до школе узбрдо.
Наставници су јако строги, бију их усијаном шипком управо извученом из жаришта огња.
Повратак кући је исто узбрдо, нико не зна како али јесте.
По доласку кући се поново ради, иако је мрак, ради се, музу се краве, козе, прави се сир...
И сваки дан тако у круг.
Ај' што су били велепосједници и радници, али што нису умјели да живе са тим парама...