Usmene umotovorine, veoma popularne u narodu i često nepravedno zapostavljane kada je reč o folkloru našeg naroda. U njihovoj osnovi je igra reči. Javljaju se u razgovoru kao pošalice na račun sagovornika ("Seku li ti doma drva?", "Ima li kod vas mamuti?"), ali mogu imati i oblike drugih vrsta narodnih umotvorina:

Rečenica upućena nekom ko stoji, a trebalo bi da sedne.

Израз који у основној и средњој школи примењују будући металоглодачи, вариоци, молери, итд, како би називали своје "другаре", иначе будуће инжињере, архитекте, адвокате, докторе, итд...

Hardkor verzija izreke "Pao s konja na magarca". Ne da si se sjeb'o, unakazio si se jebeno, učinio si nešto što ne bi palo na pamet nikome, ali apsolutno nikome ko trenutno živi ili je živeo nekada davno na ovom svetu. Kao kada pređeš sa čitanja nekih ozbiljnijih novina na Kurir, toliko si pogrešio.

Nova ujdurma nevladinih organizacija kojom je zabranjeno dirati decu rukom kad počnu da divljaju nego mu se mora objasniti razgovorom šta ne sme da radi. Oće da donesu zakon kojim bismo podsećali na Šveđane valjda, a sve po principu žaba digla nogu.
Drugim rečima, komplikovano vaspitanje, koje uz to i ne radi.

Još jedan dokaz da čak i u 24. veku, posle izmišljene warp brzine, teleportacije, holodeka i najsofisticiranijeg oružija, lek za ćelavost i dalje ne postoji i nikada neće.

Za razliku od brazilskog sufiksa injo koji se već izlizao i polako izlazi iz mode, a da ne govorimo da nije domaće proizvodnje, ije je novi sufiks koji svež, patriotski a takođe se njime lepo naglašava neka osobina, plus na sve to ima i neki starinski šmek.

Konkluzija. Krajnji argument. Apsolut.

Svijetlo oružje za diskusiju Izabranih koje garantuje suverenu dominaciju nezavisno od oblasti o kojoj se raspravlja. Glasna, ali neočekivana esencija pobede koja izranja iz ovog uzvika deluje jednosmnerno, jednom i za svagda pokopavajući sagovornika zajedno sa svim njegovim argumentima.

Zasluženo kao mit prepričavan od davnina, ovaj Retkima dostupan maherski potez drevnih besednika još nije dobio validan protivargument u modernoj retorici.

Jedino realno objašnjenje fenomena da je Rumunija jedina zemlja iz okruženja sa kojom nikada nismo ratovali.

Odgovor većine muškaraca na pitanje zašto pilji u sise i dupe nekoj gospi na ulici, ženi svog prijatelja, ženi svog neprijatelja, polu-obučenoj klinki koja čeka bus i td. Pri tom potpuno zaboravljajući činjenicu da je upravo njegova/vlastita/voljena/kakva god žena svim ostalim muškarcima tudja.

Ultimativni doseg čoveka u bilo kojoj psiho-fizičkoj disciplini.

Ako recimo neki muškarac umisli da je zec(ili tome slično) i počne da se ponaša i oseća kao zec, a pritom je evidentno da nije zec-pošto je čovek, neminovno je da će posle nekog vremena biti smešten na psihijatriju i biće smatran bolesnim čovekom.
U bolnici će psihijatri pokušati da ga izleče od te njegove bolesne fantazije.

Ali ukoliko neki muškarac umisli da je žena(ili tome slično!) i počne da se ponaša i oseća kao žena, što evidentno nije - kao što ni onaj mučenik od pre nije bio zec, ne samo da neće niko pokušati da ga izleči, nego će se hrpa nevladinih organizacija boriti za to da se ta njegova bolest smatra normalnom i zahtevati od svih njemu bliskih da tu njegovu bolest prihvate kao nešto sasvim normalno i kao njegov lični izbor i slobodu, a automatski dobija i titulu "gay"!

Pa lični izbor i sloboda biranja i onog prvog je bio da živi i da se oseća kao zec i nikog da ga razume, pa da mu pomogne u tome!

Obojica se osećaju kao nešto drugo, a ne kao ono kako su se rodili, a samo ovom što se oseća kao žena se pomaže, a ovaj drugi treba 'ladno da ide u ludnicu!

JA se ovom definicijom borim za prava svih, a ne te tamo neke gay organizacije..!
Borim se za prava ovih koji misle da su zečevi, Napoleoni, itd...
Gde je tu pravda, gde je tu jednakost, gde je njihovo pravo da se javno deklarišu tako kako se osećaju?!

Zašto je samo njima zabranjeno da se osećaju i izjašnjavaju kao ZECOVI?

За Србе, земља у којој апсолутно ништа не ваља - власт, опозиција, животни стандард, инфраструктура, школски систем, тајкуни, криминалци. Једино што вреди јесу спортисти и спортски успеси за које сви живе и које прате са невероватном харизмом.
За странце, Србија је земља феномен. У Србији су људи од 1389. доживели више ратова него преступних година. Инфраструктура се сруши пре него што успе да буде изграђена и опет се иде даље. Наше музичаре готово да не слушају, али у јулу и августу пола Европе дође све скупа са својим музичарима на Егзит, Гучу и Бир фест.
Упркос томе што у последњих двадесет година фудбалски клубови служе за поправљање гол-разлике, кад год постоји прилика, стадиони су пуни, горе и импресионирају цео свет.
Спортисти су већ посебна прича. Са својих пар милиона становника, Срби редовно објашњавају неке ствари онима са Запада. Кошаркаши добијају Американце у сред њихове Америке. Након неколико слабијих година, долази сребро на ЕП-у, са све Костом Перовићем у екипи. Одбојкаши већ двадесет година доминирају. Други мењају тимове, селекторе, позивају странце, али не вреди. Где год оде, Србија је у врху, било да су у тиму биле легенде, Вања, Никола, Квиско, Герић и остали или клинци попут Митића и Старовића. Слично је и са одбојкашицама.
Посебна прича су ватерполисти и тенисери.Тенисери су тренирајући у празним базенима напредовали, а данас су у врху светског тениса. Узимају титуле где стигну и терају остатак света да се озбиљно запита шта то Срби имају, а они не. Па једна Америка, неких 50-ак пута већа од нас не може да избаци тенисера у првих 15, а ми их имамо тројицу.
Ватерполисти су већ феномен. Да ли због тога што су им тенисери заузели базен, не знам, али они већ по правилу немају где да тренирају. Иду по комшијским земљама, спремају се, а онда оду на такмичење и почисте све. И доведу остатак света до тога да стави прст на чело и запита се шта ови имају у себи, па без мора и базена у држави деценијама деру све остале као волове у купусу.
И онда дођемо до оне чувене урбане легенде, која се протеклих месеци провлачи кроз медије, што електронске, што штампане. Србин је: најбољи тенисер света, најбољи одбрамбени фудбалер света, најбољи кошаркаш Европе, најбољи одбојкаш Европе, најбољи ватерполиста света. Да не помињемо ко је измислио струју, добио Нобела за књижевност, усавршио телефонске везе крајем 19.века. И како све то?
Па, једноставно, сви су Срби, другог разлога нема!

Pitanje koje nam postavlja isfrustrirani ćale kada vidi sva upaljena svijetla u kući, puštenu vodu dok peremo zube, neizglođene klipe kukuruza i tome slično.

Првокласни одјеб упућен радозналој особи, душебрижнику и лику које највише од свега воли туђе говно. Израз специјализован за оне којима је занимање ништа, па губе време стављајућу лупу на туђ чмар. Лежеран и шмекерски израз који користи прекаљени јебеч приликом објашњавања номаду ко отвара капију, а ко вози трактор у друштву. Суптилнија и софистициранија верзија оног Шта те боли курац, која једнако корисно одбија радозналог и шаље у туђ шупак.

Opravdavajuća sintagma za davanje kakvog-takvog smisla besmislenim, prethodno počinjenim glupostima, koja će imati prihvatljiviji tonalitet u nastavku izlaganja. Propraćeno je nevinim sleganjem ramena i pravljenjem kojekakvog Kalimero izraza lica.

U video igrama neigrajući karakter. Virtuelno biće koje se ponaša po programiranom šablonu definisanom u programskom zapisu. Odlikuje ga veštačka inteligencija, odnosno stvarna glupost. I najneiskusniji igrač predškolskog uzrasta provali mu sledeći potez i mesto na kojem će se pojaviti.

Punjenje gore-pomenutog vodom...

Старији лик који 23 сата дневно проводи пред компом и притом је веома добар у игрици коју игра, идол је клинцима који висе у истој играоници док је људима који нису упућени у свет компјутера, потпуни дебил.

Izraz za pevaljku na kojoj je sve veštačko.Silikonske sise,dupe,usne,veštačke trepavice,nokti i zubi.