Sanjao sam sinoć divan san ("I had a dream" Martin Luter King) - ulazim u Maksi i vidim rafove na kojima stoji plazma keks, pored njega afganistanski shit, bebi hrana u bočici, LSD u kapima, mleko u prahu, heroin u prahu, andoli, pored njih trodoni... i svi ljudi idu sa svojim korpama i uzimaju ono što žele i niko nikoga ne gleda sa prezirom i osuđivanjem. Na razglasu svira Pink Floyd, ja dolazim na kasu gde mi prelepa devojka u uniformi sa psihodeličnim motivima izdaje račun na neku beznačajnu sumu. Odlazim na Trg Republike sa svojom kesom punom raznih droga, policajac me doziva rečima: "gospodine, gospodine, oprostite, ispao vam je džoint". Ja mu se zahvaljujem i bratski ga delim sa njim. Opraštamo se i ja mu dajem nekoliko halucinogenih pečurki iz porodice psilocibe za uspomenu. On mene pozdravlja u stavu mirno dodirujući obod svoje šapke. Nasmejana deca igraju oko mene dok sunce sija iako je oblačan dan i kiša lije kao iz kabla.

Odlazak u neku skupu radnju.

Omiljeni hobi svake strine, tetke, babe, kume, komšinice i ostalih otelotvorenja radoznalosti čije aktivnosti stupaju na snagu pri i najmanjoj sumnji da je muška osoba, koja se u njihovoj blizini pojavila, potencijalni zet.

Osoba koja ti, nakon pitanja "Gde si?" i tvog odgovora "U busu sam, tu sam za pet minuta", kaže da požuriš.

Главни састојци рекламе за пиво.

Један од начина да своје хиперактивно и истраживањем побуђено дете задржите у дворишту зграде. Отуда ваљда и мржња према циганима, касније, када дете одрасте.

Glavni argument narko dilera kojim vas ubeđuje da treba samo da probate njegov proizvod.

Ako nekoga zovu Kiza, taj neko mora da je neki zajeban lik (uglavnom iz kraja)... To je nepisano pravilo! Da je neki Zoran dobar dečko, zvali bi ga Zoki...
Isto važi i za nadimke "Ćozla, Pirke, Ćime, Dandža, Ledu i slicno..."

Zeleno, zeleno, zeleno, ovca, krava, zeleno, zeleno, kiša, zeleno, zeleno, pab, pijan, crno pivo, zeleno, zeleno, pab, zeleno, dvojica pokušavaju da se biju, al su tolko pijani da se ispromašuju pa polegaju na zeleno, zeleno, zeleno, dablin, pab, ladno, gole guzice i bataci, kiša, kiša, kiša, kiša, pab, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, kiša, oblačno, kiša, kiša, pijan piša, kiša, kiša.

Televizijska serija o 4 matore, raspale , promiskuitetne žene koje u krizi srednjih godina ne znaju ništa drugo osim da troše novac i da se, da izvin'te, strahovito karaju. Cela serija je i napravljena po američkom modelu da bi se pokazalo da žena više nije rob, da ženama više ne trebaju muškarci, da su žene sposobne da se same staraju o sebi, da sve što je potrebno ženi jeste par dobrih cipela koje su toliko skupe da bi prosečna srpska porodica od jednog njihovog para cipela mogla da živi 2 meseca, 3 ako se malo stisnu. Svojim prikazivanjem u Srbiji uspela je da kontaminira svojim idiotskim i nerealnim feminističkim idejama srpske devojke i srpske devojčice, koje zbog toga što su videle na televiziji postaju bezobrazne, nevaspitane, ponašaju se kao da im niko ništa ne može, jer zaboga, ako može Samanta, mogu i ja ! Te 4 žene u toj seriji su ustvari nesrećne zato što nemaju decu, nemaju porodice, nemaju muškarce koji će ih voleti i kada nisu doterane i našminkane i predstavljaju seksualne objekte, misle da je to super, a u stvari ne znaju za bolje, jer kada bi znale više od svega bi volele da žive normalno, da se ponašaju normalno i da budu normalne..

Nebitno da li je u pitanju Sony ili PC igraonica, umetnost psovanja se uvek ceni. Uopšte neće biti važno ako ste loš igrač, bitno je da psujete kvalitetno. Čak će vam i najzaluđeniji gejmeri oprostiti što ne znate da sastavite inventar za Kentaura ako povremeno opsujete mrtvu majku ovima iz Blizarda kad ne radi tastatura. Psovački monopol obično drži grupica starijih likova koji su kod klinaca poznati kao "oni ludaci sto puše Malboro" ili "ona trojica što su jebali ćerku Zidanu". Vrhunski psovač postajete kad usavršite tajming pa psujete samo u pravim trenucima, a ne stalno kao neki prostak.

Закон Србије каже да се средњошколске екскурзије могу организовати у иностранству тек у 3. и 4. средње, тако да, ето шансе да се гомила тинејџера прошета по Европи и упозна се са благодетима ( читај: одвали се од алкохола ) Грчке, Италије, Француске, Шпаније или Чешке.

Екскурзију разредни старешина најављује почетком године обавештењем да се иде за месец дана и да све то кошта само четрдесет и кусур 'иљада, плус дневнице од неких 30, 40 евра. На ђацима је да расподеле два гратиса, они се међусобно покољу око тога, па разредна на крају узме ствар у своје руке и подели гратисе на 20 и кусур дела. Следи неких месец дана набављања пасоша, вађења виза и дркања око разних других папира, као разлог незнања приликом испитивања ђаци се правдају са: "Спремам се за екскурзију", иако клинац само лади јаја док се ћале и кева ломе да потегну везе и изваде пасош на време.

Дан уочи пута у кофере се пакују грицкалице, сокови, 15 пари чарапа, 16 пара гаћа, гомила мајци, панталона. Опште расуло у кући.

Полази се са неког паркинга у 5 ујутру, ноћ пре тога кол'ко год да се трудиш, нема шансе да спаваш више од пола сата. Путује се цео дан, стаје се неколико пута, на првој бензинској пумпи троше се прве паре - одељенски пушачи купују по бокс "Марлбора", кол'ко да потраје прва два дана.

Стиже се у хотел око 8 увече, тачно на вечеру, ту ће разредни старешина свима да подели по улазницу за дискотеку која је уједно и жетон за бесплатно пиће.

И ЕТО! Напокон, после ко зна колико хиљада километара пута, врхунац екскурзије - прилика да се сви колективно масакрирају од пива, балантајнса , Џонија или Џека; ћалетова препеченица је своју улогу одиграла још у хотелској соби. Одељенске фаце ноћ ће провести ваљајући се у својем избљувку, али то је фора , шта би иначе препричавали својим ортацима кући? Напије се и по нека риба, закрљају се неки из одељења, разредне старешине не подигну ни глас на њих, навикли су, јебига.

И тако све, пута 6. Кинта се спрца до трећег дана у најк шопу, на алкохол и сувенире. Други дан се пије у соби, трећи дан у дискотеци, четврти у соби , пети у соби, док се шести дан пије опет у дискотеци и то најжешће зато што се сутра пали кући.

Деца се враћају кући са гомилом снежних кугли у којима су разни Колосеуми, Ајфелове куле и Криви Торњеви, разгледницама из Паралије, сомбреровима , новим патикама и дресовима Јувентуса, Милана, Олимпијакоса или Панатанаикоса.

Када се препричавају утисци редослед је: шљокали смо, шљокали, зезали се, шљокали, куповали, шљокали, зезали се, шљокали у соби, куповали, шљокали. На питање: "Па добро, какав је Колосеум?" одговара се са: " Па ништа посебно... али знаш как'е сам тике уз'о у Риму тај дан, 50 евра, џабе!"

Krajnji stepen bola u kurcu, vrištanje jaja za sve probleme. Jebe ti se što Mađarska nema more, ti si pingvin, blejiš na santi leda dok ona polako pluta. Oko tebe ratuju sa balističkim projektilima, tebi puca prsluk dok ispijaš pivo i okrećeš prase na ražnju.

Година најопаснија по здравље, првенствено по јетру!

Biljka koja najbolje uspeva pored ogledala.

Kada se u trenutku prepadneš jer pomisliš da ti je slepi miš proleteo iznad glave, a onda skontaš da je to bio samo zmaj i bude ti lakše

У комбинацији са певачевим именом, незаобилазан коментар на већини народњачких песама на Јутјубу. Служи да покаже коментаторову "боемску природу", па сходно томе често бива изгласан за најпопуларнији од стране сличних сератора. Углавном га остављају напаљени клинци од 13-14 година убеђени да је много кул бити алкос а чије се алкохоличарско искуство своди на откидање од једног и по пива на ујаковој свадби или комшијином испраћају пропраћено форматирањем желудачне кесе иза шатре и дозивањем кеве да им обрише убљувану фацу.

Ubrzano dovođenje sebe u super-alkoholisano stanje sa namerom da se unakaziš. Upotrebljava se samo u smislu arčenja niskobudžetnih pića...
Najčešće se upražnjava na gajbi, pred zadrugom, eventualno na nekoj terasi ili dvorištu...

Opis pozamašnog prostora koji zauzima određena ženska zadnjica.

Шут-карта.
Оно што вам девојка каже кад јој је жао да вам призна да из неких разлога не жели да буде с' вама.