Vrlo popularno štivo kod kulturnih domaćica kojima je Skandal degutantan a ne mogu da žive bez zabadanja nosa u tuđu intimu.
Frizerski saloni su obavezno pretplaćeni na njega.
Čini se da je svaki broj isti, kao što i jeste.

Sa velikim stepenom bola u kurcu.

Potpuno različit od prostog pornićarskog slenga, a opet opisuje potpuno istu stvar, samo na suptilniji način. Izrazi koji se koriste često su i skoro medicinski, a poenta ovakvog stila opisivanja jebačine je u tome da ne bude vulgaran, a da opet uspe da se prikaže intenzitet karanja dvoje, troje ili više ljudi, tako da čitalac može da dočara scenu u glavi.

Pridevi koji često idu uz ovaj sleng su takođe baršunasti nekako i vrlo čudni, ali sva sreća pa niko nikada ne stane da se zamisli oko njih i skapira njihovu izuzetnu glupoću.

Čarapa viška.

Два слова која слично звуче и чак се и слично пишу на латиници. Толико су слична да неки користе само једно од њих и не долази ни до какве забуне. А шта би било када би моћни људи приметили ово расипање? Када би нас натерали да изаберемо једно слово и користимо само њега до краја живота? Да ли сте се некада запитали које слово бисте одабрали? Е па, ја јесам. И схватио сам да избор уопште није тако лак као што изгледа.

Да кренемо од очигледних ствари. Ч звучи много боље него Ћ. Једноставно, Ћ је некако много сиктаво слово. Скоро као оно срногорско Ш. А с друге стране, Ч баш има добар звук, некако мушки се чује, скоро као Џ. (Мислим да ми је Џ омиљено слово, колко то добро звучи, брука. Бурегџиница рецимо, страшно колко добра реч.) Мада Ч за разлику од Џ има и неки шунтави призвук, још кад помислим како га неки људи изговарају, онако кад се чује пљуца у слову, страшно. Значи није ни Ч савршено, ал некако, мени је боље од Ћ.

Даље, погледајмо које слово изгледа боље на папиру. Ч изгледа као 4, ал не ово 4 него оно 4 како ја пишем, што изгледа као Ч. А Ћ личи на Ђ. Тако да ниједном не иде оригиналност у прилог. Али Ћ је ипак побољшање у односу на Ђ (превише закривљено за мој укус) док је Ч исто као и 4. А и кад би Ч и Ћ била једина слова која постоје, опет бих рекао да је Ћ боље, Ч је много немаштовито.

И сада, најважнији део, онај део због ког је избор између Ч и Ћ стварно битан. Ко говори само Ћ? Хулигани, локалне шатро-мудоње, и Хрвати. Хрвати су у ЕУ, а и поред тога њима сигурно неће уводити санкције јер никад не најебу. (Ово сам тек сад извалио, брате они су ко Салатић из основне. Сви најебу само он не. Једном сам чак добио укор због нечега што је он рекао. Јебени Салатић.) Дакле, остају само хулигани и локалне шатро-мудоње што је у суштини исти курац. И мислим да је немогуће одлучити се само за Ћ и не упасти у ову групу.
Оћеш да ти полупам главу дећко?
Ало, пићко, теби прићам!
А Ч? Ко говори само Ч? Дебеле бабе. Искључиво дебеле бабе.
Хочеш колачич?
Што си се учутао?

И сад се види. Не бираш само између два слова, ти бираш да ли ћеш да постанеш дебела баба или навијач. Ја не бих волео да будем ниједно од та два, али ако нам уведу санкције одлучујем се за дебелу бабу. Навијачи су говна, а и не могу ја онако да причам цео живот. А дебеле бабе које говоре само Ч су некако добре, нису то оне цегер бабе што те муну лактом у ребра да пре тебе уђу у бус. То су више бабе што седе кући, пију кафе с комшилуком и праве ванилице. А и Ч боље звучи, јебеш му све. Чао.

Osa rotacije glavne slavske poslastice. Postavlja se paralelno podlozi, a visina postavljanja se računa po formuli:

Hraž>(Draž+Bpra)/2+Hpl+Krh , gde su:

Hraž – visina postavljanja ražnja,
Bpra – maksimalna širina rotiranog tela u ošurenom, ili odranom stanju,
Draž – prečnik ražnja,
Hpl - visina pleha za skupljanje moče,
Krh – minimalna širina koja je potrebna ruci da umoči hleb u pleh, a ne dodirne objekat rotacije

Данашњи хумор на већини српских медија.

За разлику од инклузивног школства, где је циљ да се деца са сметњама у развоју не осете запостављено и одбачено и зато уче заједно са осталом децом, инклузивни хумор има за свој циљ да оно што би требало да је смешно само онима са сметњама у развоју, у процесу опште кретенизације, наметне свима као једино добро и прихватљиво.

Оно што у филмовима приликом сваке полицијске истраге мора да се посети барем једанпут.

To su uglavnom hardcore krimi porno romani.
Ove opširne knjižurde niko ne čita. Služe uglavnom da se lokalni radikali hvale pred komšijama kako imaju nekakvu debelu knjigu (što odmah uveliča tvoj imaginarni intelekt u očima komšije).
U Banatu ove knjige služe i za to da sose potapaju kupus njima.

Još jedna u nizu jezičkih genijalnosti, naše najplodonosnije spisateljice Marijane Mateus, koja je sigurno nastala dok je bila u voluminiziranom stanju, u kom ona uglavnom i piše svoja najveća remek dela.
Jezik supermarketa je, po imenu se da zaključiti, jedan poseban jezik koji se koristi u supermarketu, gde se samo zove prosto i jednostavno jezik, ali kada se koristi izvan te institucije, da bi se bilo šta opisalo, postaje jezik supermarketa.
Naravno, to sada i ne zvuči tako genijalno na prvi pogled, ali Marijanina genijalnost se sasoji u tome, što je prvo prepoznala postojanje tog jezika, a zatim ga uspešno implementirala u svoje knjige i napravila od njega pravi hit među svim ljudima koji su ponosni da sebe nazivaju jednim prostim imenom, decxko.

Flegmatični pripadnici nekog okultnog udruženja, tipa NVO "Sačuvajmo lezbo kišne gliste od zaborava". Oni ne vole da u 3 ujutru, pod dejstvom opijata, unesu čistu mast i holesterol u svoj napaćeni organizam. Jok. Slivanje pavlake niz vrat, brisanje urnebesa rukavom sa oka njima ne predstavlja užitak. Ne.

Čudak je previše blaga reč, a mentalno obolela užegla čmarina, ipak preteran opis ovih bića. Šta su oni? Imaju li mišljenje? Muda? Pizdu? Čitavo novo poglavlje filozifije može se zasnovati na ovim bledim senkama gejpeder hipsteraja, i njihovom bivstvovanju. Da li oni uopšte postoje? O, da, itekako ih ima. To su oni što u kafani naruče sok od jabuke. Oni koji kad je derbi, uživaju u čarima Magazin auta ili tako neke visokoobrazovne emisije. Slušaju sestre Kovač. Nije isključeno i da ga šilje na njih. Lože se na herbarijume.

Ne psuju. Ćute. Ne jebu se. Prepuštaju se prirodnom procesu razmnožavanja. Iako bi možda bolje bilo, da se prepuste neprirodnom procesu skakanja sa mosta na vrat, sa vezanim rukama, jelte. Luk je stvorem da bi bio u pljeskavici.

Dušmani.

Posprdni, ali sa realnom osnovom, naziv za dalmatinski jezik. U reči "cipiripi" svako drugo slovo je "i" pa su paralele jasne, uostalom i ova reklama je najverovatnije nastala kao gargija Dalmatincima.

Нека фризура, јебем ли га.

Глинено погано говно које на путу од чмара до подземног света налегне на нагиб у вц шкољки и прионе тако да моментално направи легуру с керамиком. Изузетне је отпорности на воду, ватру и чинодејствовање. Проклетињу можемо уклонити упорним наизменичним дејством ерозије (пуштање воде из котлића, или још боље заливање из лавора са висине ради постизања снажније разорне моћи) и абразије (гуљење четком брзим и одлучним покретима након што смо га претходно мало раскиселили водом), поновити поступак колико пута је нопходно. Оставимо ли га да одлежи само пар минута, ствар је изгубљена.

Чуда од деце.Ни мултипрактик који врши чак 25 операција, не може да им парира. Они блистају на студијама , пуцају 10-ке на све стране , и то , кључна реч "у року" , а притом , та иста деца зарађују сама за живот , не чекају милостињу родитеља , као појединци. За њих су кућни послови свакодневица.... они кувају,перу,чисте,пеглају...они су машине.Њихова соба одише свежином пољског цвећа са финесама лаванде , где зидови само што нису , неким чудом , почели да жуборе , а веселе птичице мелодично зацвркутале на лустеру , ни налик нечијем сметлишту , где је прашина узорпирала и извршила агресију над кевиним намештајем.Треба напоменути разне похвале и признања са разних курсева ,семинара , похвалнице за положене разреде са свим петицама(I-VIII) , вукове дипломе и много што шта.Но и кева није могла све да попамти , ово јој је било исувише довољно да схвати каквог идиота и нерадника има код куће , "који чека да му све падне с' неба"!

Osnovni motiv, poruka, kvalitet, poenta i element zapleta.
Jer, zaboga, kakvog bi smisla imalo da glavni junak bude staloženi mladić koji u svojih 25 još ima dovoljno živaca da smireno odreaguje na svakodnevne probleme? 'ajte, molim vas, to je takav kliše...Hrvati ga provlače od osamdesosme.

Poruka koju šalje izlgedala bi ovako:
Mi Srbi smo još krajem osamdesetih bili narod na nervnoj bazi razbijen k'o Perl Harbur. Sa civilizacijom smo raskrstili još u doba Nemanjića, a danas, sjebani ratovima, Mekdonaldsom, osiromašenim uranijumom i osiromašenom državom, sedimo na trotoaru, žvaćemo svoje cipele i zakrvavljenim...ma šta zakrvavljenim, krvavim očima merkamo turiste kao siroče provincijske kampere kad raspale roštilj. Naša komunikacija je svedena na neartikulisani bes, a razliku između dobrog i lošeg vidimo kao daltonista akvarel.

Neidentifikovasna grupa visokoobrazovanih zaludnih eksperata sa najrazličitijim spektrom interesovanja. Istražuju sve i svašta od uticaja 19 šoljica kafe na rad nadbubrežne žlezde kod levorukih osoba do frekvencije koju emituje madagaskarski leteći pacov u vreme parenja. Njihova istraživanja iako su izuzetno skupa od izuzetnog su značaja za čovečanstvo, jer bez njih bi novine i časopisi kao što je npr. Blic žena bili neuporedivo prazniji.

Sigmund Frojd, otac psihoanalize je poznati psiholog sa početka XX veka koji je, u tada novoj psihologiji, otkrio odbrambene mehanizme, redefenisao libido u osnovni ljudski nagon i bavio se analizom snova. Nastanak ideje Boga Frojd je objasnio tako što kao jako mali osećaš sexualnu privlačnost prema majci, i stoga osećaš ljubomoru prema ocu koji diktira sva pravila tvog ponašanja do prvih svesnih činova. Jednom kada odrasteš osećaš potrebu za tim vodjstvom, i lik oca se preslikava u ideju Boga. Frojd je ušao u naše glave i pokazao nam da smo sexualne životinje u svojevrsnom kavezu i da je mnogo stvari koje radimo posledice neostvarenih sexualnih ambicija. Ove teorije postigle su neslućen uspeh medju naučnicima. Medju običnim narodom primljene su sa stavom: "Ma kome ti da se loži na kevu, sexualno isfrustriranu edipovcu jedan jevrejski??" Otud i ovaj post pod neko. Vi odlučite da li ćete verovati psiholozima ili glasu naroda...ni meni ni Forjdu ni iz džepa ni u džep - on je mrtav, a moja mama jes' lepa žena, ali ne vidjamo se često...

Kultne patike. One predstavljaju bunt, razlicitost, individualizam. Za samo 6999 dinara možete da budete jedinstveni, originalni i posve različiti od bezlične gomile onih drugih, običnih smrtnika, koji nemaju Converse starke i nisu tako neponovljivo kul. I to nije sve! Posle samo dve nedelje, postaćete ponosni vlasnici vazdušnog đona, i to bez ikakve doplate. Naravno, da biste bili dovoljno originalni, vaše starke moraju biti original Converse. One pijačarske ne dolaze u obzir. Kupujući original starke, vi kupujete i više od običnih patika. Kupujete stav! Izražavate bunt protiv nemorala i mulja kojim smo zatrpani sa svih strana. Po prvom obuvanju po difoltu vam biva ugrađen bunt protiv sistema. Ne treba da vas iznenadi ukoliko odjednom počnete da brinete o pravima životinja, da propagirate mir u svetu, da se bunite protiv američkog potrošačkog društva u cilju stvaranja novog društva zasnovanog na miru i ljubavi. Takođe,ukoliko se desi da kreativnost počne da vam isijava iz bulje, ili da vam kosa naprasno pocrveni, ne brinite, to je samo znak da je sve u redu. Počele su da deluju, i vi ste sve više originalni.

Hvalospev kojim prijatelju uz uzdah olakšanja ukazuješ božansko poštovanje u momentima kada ti je njegova moralna i fizička pomoć najpotrebnija.