Luna park za urbane face koji tamo vode svoje cice na jednodnevne izlete i osećaju se ful patriotski, jer oni, budući urbani, inače ne idu na selo. U etno selu se jede tradicionalna srpska hrana, poput sarme, kobasica, jagnjetine i prasetine. U etno selu nema autodroma i drugih sranja iz običnih luna parkova, nego gledamo kako su naši preci živeli u malim, drvenim kućicama i za slavu išli u male, drvene crkvice, sve to sa besprekorno zelenom travom, mostićima, potočićima i veselim živuljkama kao iz Diznijevih crtaća, koje radosno trčkaraju okolo i pozdravljaju putnike-namernike, pozivajući ih da uđu u obližnju etno kafanu i okrepe umornu dušu uz zvuke tradicionalne etno muzike. I tako na kraju dana, iz etno sela se ide kući ispunjenog srca, jer smo se vratili svojim korenima, jer smo pravi Srbi, i jer je Kosovo Srbija.
U međuvremenu, vlasnici etno sela češkaju tarzančiće, broje pare i razmišljaju koliko im je potrebno montažnih kućica, loših glumaca i veštačke trave da privuku još više seljaka.
shandu
Zahvaljujući činjenici da kod nas u odredjenom delu godine vlada svako od njih, velika većina ljudi jedva čeka da im život što pre prodje:
- Proleće, mesec april:
- Jedva čekam da prodje ovo proleće i da dodje leto, pa da mogu da se kupam, jedem sladolede, nosim šorc i papuče..
- Leto, mesec avgust:
- Jebote jedva čekam da dodje jesen da padne neka kiša, ubiše me sparina i žega..Ne mogu da dišem koliko je vrućina!
- Jesen, mesec novembar:
- U pičku materinu više i ova kiša i blato, sve mokro i tmurno, prava depresija. Kad će više da dodje zima i padne sneg, pa da uživamo malo u zimskim čarolijama, pa Nova godina a sve zabelelo, deca se grudvaju i sankaju, bacile pobio mraz..
- Zima, mesec februar:
- Jebeš mi mater, jedva čekam leto.
I tako svake godine.
Poseban oblik kulta ličnosti karakterističan za naš narod. Verovanje da je upravo onaj državnik koji nije više među živima bio najbolji i najsposobniji da vodi ovaj narod, a da je posle njega sve krenulo nizbrdo. Kao krompir - sve što valja je pod zemljom.
- E, da je Dušan danas živ on bi sve ove zakone doveo u red...
- Ma da Tito nije umro sad bi mi bili ko Švajcarska!
- Nemate pojma bre, Sloba je bio car za sve!
- Ne lupajte gluposti, Zoran je bio pravi demokrata, evropejac i građanin sveta...
- Boli njih kurac sve četvoricu, oni sad u paklu igraju raub, a đavo im drži pikslu jer je za njih amater. Mala, daj ovde još po jednu!
Najzanimljivija stvar u univerzumu.
ON sadrži odgovore.
Toliko dobra stvar da se voditelji vesti na ovoj televiziji jako ljute što moraju zapravo da vode vesti. Namršteni, govore oštrim glasom i čim završe svoj monolog okreću se njemu! Samo njemu. Normalan čovek bi otišao da protegne noge, popije kafu, smota pljugu, udene malo 'zduha u pluća... Ali svima je jasno da taj laptop krije nešto posebno.
- Ja sam Šarulja Čepulja Milić, ovo su bile vesti.
:Kamera se udaljava:
- Usrane vesti, vidi koliko mi je otišlo vremena na Majnsviperu!
Osoba u društvu koja je najbolje obaveštena.
-Tih bre, što je prazna diskoteka večeras
-Gostovala sinoć Ana Nikolić, kažu bilo puno, pa se ljudi istrošili, zato je večeras ovako slabo
-Aha, nego šta li Barsa uradi večeras
-Pobedili 3-1, Ćavi, Mesi i Vilja dali golove
-Ekstra, igrao sam na njih, jao, vidi ove 3 ribe što uđoše
-Vidim, znam ih
-Kovalski, izveštaj
-Ova plava je sestra mog školskog druga, manekenka, u ozbiljnoj vezi, crnka levo se kreše sa sinom direktora fabrike, a ova crnka desno je slobodna
-Odličan posao Kovalski
-Ali je takođe i lezbejka
-E do kurca
Glavni moto bogatih, neskromnih ljudi.
On mrzi mejnstrim, jer je mejnstrim. On mrzi alternativu, jer je i to nekakav strim. Pošto je većina muzike ukalupljena u struje slušalaca(koje takođe mrzi), on sluša poljski grandž i nepalski tehno. On ne gleda TV, jer je TV oružje komercijale. Ne izlazi često, jer mrzi okupljanja. Ne priča mnogo, jer ne bismo razumeli. On je ambiciozni individualac koga zanima samo usna harmonika i pećinsko slikarstvo. Ima planove i zna tačno šta hoće... Dobro, i da ne zna šta hoće, sigurno zna šta neće: trofaznu struju, crveno meso, bilo koje meso, začijenu hranu, filmove snimane posle Drugog svetskog rata, voće iz uvoza, devojku, šampon sa aminokiselinama, krofne, kućnog ljubimca (mejnstrim), odeću sa brendom, životinje, vanzemaljce, aromu ananasa, religiju, ateizam, gradski prevoz, horoskop, politiku, medije, sokove sa zaslađivačima, Komunističku partiju Nove Jugoslavije, sir... Živi u ubeđenju da je nekoga briga šta radi.
Fraza koja se koristi posle nekog odlicno obavljenog posla.
Lik1: Je l' si vid'o kako se igra Kanter??
Lik2: Brate, svaka ti cast...Mozes da se zenis...
Lik1: Ali ja nemam devojku...
Lik2: Pa kad igras Kanter po ceo dan...
Čovek koji deli hranu na:
volim
i
nisam probao
Pitanje koje će vam sasvim sigurno neko postaviti u čekaonici Doma zdravlja.
P: Izvin'te...a...je l' vi svi čekate kod doktora Čede?
J: Ne, nego čekamo na red za šteker pored vrata da napunimo mobilni!
Sarkastičan odgovor na pitanje da li smo zadovoljni nedavnim radom majstora na našim kućnim instalacijama.
"...a onda moram da se zakačim na internet i da bih je isključio.."
Uporno insistiranje ljudskog mozga da odgovori na pitanje šta je bog/umetnik/priroda/sagovornik hteo da nam kaže ovim što nam je rekao. Jednostavno, nismo nikada zadovoljni očiglednim odgovorom zato što je istinit i ruši nam celu koncepciju o savršenstvu.
Današnje vreme:
I evo dolazimo do čuvenog dela "Zalazak sunca", iz umetnikovog crvenog perioda. Primetićete da je slika u tonu zalaska sunca, iako, ukoliko se pogleda položaj sunca sa okolnim pejzažom, koji postoji i danas, kao i senke, sunce je na istoku. I to ne nisko. Očigledno je da je umetnik na ovaj način hteo da se poigra i da nam pokaže na opštu depresiju tog doba i da je svaki tračak nade koji je postojao još pre podne utihnuo. I tako prelazimo na naredno delo...
Vreme stvaranja dela:
-Pa jebo ti pas mater, jel sam ti reko da kupiš plavu boju! Pizda ti materina nedokazana opet te zajebao ovaj. Šta sad da radim, imam milion crvenih a fale mi ostale, a već sam započeo sliku...
-Izvini gazda.
-Šta izvini koj kurac! I šta sad da radim? Da slikam nebo crvenom bojom? Jebem ti budalu a i mene budalu što uzimam daltonistu za slugu. Tebi je sve crveno, jel da?
-Nije gazda. Izvini. A može i crvena gazda...
-Šta može? Tebi može, tebi sve isto. Aj beži u kurac.
....
-Mada možda bi i moglo. Ajd, valjda neće niko da provali.
*********
Današnje vreme:
-Ovo je njegova poslednja zapisana pesma. Kao što vidite pesma je vrlo snažna, i za razliku od ostalih, u obliku satire. Oštro kritikuje tadašnju vlast. Pesnik je verovatno dugo posmatrao tadašnja zbivanja i najzad rešio da objavi ovu pesmu, potpuno svestan posledica. Nažalost, poslednja je zato što je pesnik nakon objavljivanja ove pesme završio na robiji i vrlo brzo, po zvaničnim spisima umro od tuberkuloze. Pretpostavlja se da je ubijen dok je bio u zatvoru.
Vreme stvaranja dela. Nepoznata kafana:
-Ne smeš!
-Smem!
-Ma ne smeš!
-Smem bre!
-Ajde kladim se u dve ture da ne smeš!
-Ajde! Daj papir i olovku.*********
Današnje vreme:
-Moja draga je kao Vojvodina.
-Kako? Plodna kao njiva pod pšenicom u Banatu? Ili možda mirna kao Bačka. Ili možda...
-Ma jok bre. Ravna.
