Jebeno zanimanje. Ljude koje ne treba potcjenjivati. Treba imati konjske živce dok komuniciraš sa derištima uživo u programu, živaca da ne opsuješ mater derletu kojem moraš par puta ponoviti nešto da bi uopće obratio pažnju na tebe, ili dok ga samo slušaš kako razvlači riječi dok pokušava da nešto kaže. S jedne strane je razumljivo da se mora spustiti na nivo prosječnog osmogodišnjaka, ali nije to tako jednostavno i zabavno. Plus što moraju od sebe praviti budalu dok su na TV-u pa su možda i svjesni toga (jer i kada pokušavaju biti smiješni- slabo da su), moraju hvaliti sponzore svako malo, imati strpljenja i osmijeh na licu, iako im je možda dan loš kao što svima može biti. Koliko je njihovo zanimanje jebeno, toliko se može vidjeti kako djeca odmalena uče nefer igranje kako bi dobili igračku kao nagradu. Frustrirajuće zanimanje.
Interaktiva igrica „Hugo“: scena dječiji uređena, zeleni stiropor koji predstavlja travu sa nacrtanim cvijećem do pola zida, od pola zida plavi striropor- nebo, narandžaste ptičurine po njemu na čijim krilima piše „BH Telecom“, sa strane kartonsko drvo sa onim istim ptičurinama kojima je mrsko letjeti uz pokoju nataknutu KiKi bombonu, do drveta improviziran bunar od bureta u kojem se nalazi hrpa razglednica i pisama dječurlije koja žele da učestvuju u igri, u koji će voditelj pasti pred kraj emisije da izvuče igrače za narednu emisiju. Na suprotnoj strani se nalazi sto u obliku gljive za kojim će stojati voditelj. Uz najavnu muziku ulazi voditelj u studio: obučen u neki šareni, blesavi komplet, našminkan kao klaun, pozdravlja debilnim glasom sve gledaoce i raduje se još jednoj emisiji s „našim mališanima“, nada se da su svi oprali ruke kada su došli kući iz škole, piškili pa opet oprali ruke, ručali, ispisali domaću zadaću, jer je tek tada vrijeme za igru; također se nada da su im stigli navijači i da će to večeras biti ludo i nezaboravno veče.
V: Ćao, ćao mališani!! Vaš Mario Ario Rio Io O je opet s vama u još jednoj emisiji „Hugo“! Nadam se da ste do sada došli kući iz škole, oprali ruke (pokret rukama kao da pere ruke), ručali, ispisali domaću zadaću, i spremili se da oslobodite Hugolinu i njene male Hugiće! Ja sam spreman, a spremili su me naši dragi sponzori bez kojih ni vi, ni ja, ni čitava država, ne bismo sada mogli spašavati Hugolinu, i zato ćemo im se zahvaliti: BH Telecom kao generalni sponzor, Čokolino, i KiKi bombone! Naši dragi sponzori su omogućili nagrade svima vama, i zato im trebamo biti zahvalni do kraja života! Hvala vam naši dragi sponzori! Prije nego počnemo sa oslobađanjem Hugoline i malih Hugića, pogledajmo jedan džingl!
(Nakon par minuta)
V: Ah, tu ste, dobrodošli nazad... ja sam se malo zanio jedući ove KiKi bombone koje su jaaaaako ukusne i trebate ih jesti jer su ovo najbolje bombone na svijetu... :kamera približava kesu bombona: ...No, dobro, idemo do našeg prvog igrača... To je Tarik iz Tuzle...
(Pokušava se uspostaviti telefonska veza sa Tarikom, čuju se neki šumovi, glasno disanje, šuštanje u slušalicu)
V: Halo, Tarik! T: Halo. V: Dobro veče Tarik! Čuješ li nas? T: :disanje u slušalicu: V: Halo... T: Halo. V: Tarik, tu si! Šta ima Tarik? T: Ništaa... V: Hoćeš li nam reći nešto o sebi? T: :disanje u slušalicu: V: :šuti i bogara u sebi: T: Ja sam Tarik... Dolazim iz Tuzleeee... Imam osam... osam godinaaaa, i (guta pljuvačku) idem u Osnovnu školu „Centar“ u Tuzliii iiii.... V: Dobro, Tarik, reci nam ima li kakvih navijača kod tebe? T: Imaaa.... V: Da ih čujemo!
(prolamaju se dječiji glasovi; vrištanje; neko se glupira; ćaćino navijanje kasni za ostalima)
V: Jao, pa mnogo si navijača doveo! Super, oni će nam svi pomoći da oslobodimo Hugolinu... Jesi li spreman Tarik? T: .... V: Halo, Tarik, jesi li spreman da oslobodiš Hugolinu? T: Jeesam... V: Odlično, reci koji ćeš broj od 1 do 4? T: Dvaaaa... V: Pod brojem dva: Hugo Taxi... Idemo, pritisni peticu i započni igricu!! T: (pritišće dvije tipke telefona istovremeno) V: Daj mi pet, Tarik! (pokazuje u kameru pet prstiju) T: .... V: IDEMO PETICA!!
(Tarik končano stišće peticu i započinje igricu.)
Dok se na početku redaju traumatične scene otmice Hugoline i njihovih malih Hugića, voditelj pita Tarika da li mu neko pomaže, na šta Tarik odgovara sa: „Ne pomažeee... Hoćeš li mi ti pomoći Marioooo?“, na šta mu Mario odgovara sa: „Pa u redu, može mala pomoć.“, misleći u sebi: „I Bog je odustao od tebe.“
(Za vrijeme igre)
V: Idemo desno! Šestica, šestica! (Tarik prekasno pritišće 6. Hugo pada u vodu sa balvana.) V: Opaa, ode jedan život Tarik. Kasno si stisnuo šesticu, ali nema veze, imaš još dva života, moraš biti malo brži, OK? (Tarik šuti.) V: ....OK. Idemo ponovo... Lijevo, stisni četiri! Četiri Tarik!! (Tarik uspijeva pritisnuti 4 na vrijeme, i Hugo skače na balvan.) V: OK, idemo sada šest... šest!! ŠEST! (Tarik dvaput pritišće 6. Hugo se zapliće međ' neko granje, i ostaje visiti govoreći: „Sreća pa nosim tregere.“) V: Tarik... trebao si šest jednom stisnuti... Idemo još jedna šansa.
Tarik ne progovara. Čuje se neko šaputanje s njegove strane veze, igrica je nastavljena, tipke se pravilno pritišću na vrijeme, Hugo skače k'o lud po balvanima, ne sapliće se, igra Moonwalk po balvanima- ćaća je očito preuzeo kontrolu nad igrom. Voditelj i dalje daje upute, ali više nisu ni potrebne. Hugo jebač stiže na obalu, odlazi u pećinu u kojoj je vještica zarobila Hugolinu i Hugočurliju, povlači kanaf broj 2 i oslobađa ih. Igra je završena, Tarik je pobijedio.
V: ...Bravo, Tarik, super si odigrao! Čestitam! Tvoja nagrada je Ekšn men sa punom opremom koju je omogućio naš sponzor BH Telecom, i koji je također opremio Ekšn mena, i tebe i tvoje roditelje i bez kojeg ne bismo imali hljeba u ovoj državi. Je l' ti se sviđa? T: Sviđaa... A je l' mogu ja dobiti one puzle od 1000 komada? V: Ti bi puzle... Režija, šta kažete? (U sebi: Ti puzle? Ne moš šes' stisnut' kak' treba a da sklapaš puzle Bog ti pamet dao, jedino ako te ćaća nije naveo da to tražiš, ipak je on igr'o, i njegova je nagrada...)... Režija se slaže da dobiješ puzle jer si oslobodio Hugolinu i male Hugiće! Jesi li zadovoljan Tarik? T: Jeeesaam... Je l' mogu da pozdravim? V: Naravno, samo malo brže jer nas čekaju još dva igrača... T: Pozdravljam maaamuu, tatuuu, seeeku, nanu, djeda, svoju drugu nanu i djeda, tetku i tetka u Doboju, rodice Aaaamelu, Seeelmu, Belmu, rođake Bakira, Aaamira, svoje prijatelje Amera, Deeenisa, Alena, svoje prijateljeeee iz raaaazreda, učitelj'cu, svoje navijaaaače, sve koji me poznaju, vas u studiju i režiji, i Hugu, i Hugolinu, i male Hugiće... V: Hvala puno Tarik, i mi tebe pozdravljamo! Da čujemo još jednom navijače!! (Navijači vrište, režija prekida vezu prije nego su se izvrištali do kraja) V: :duboko udiše i izdiše: ...Eto to je bio Tarik, a sada idemo do našeg sljedećeg igrača...
Moto zadnjeg veznog igrača u beton ligi. Uglavnom je taj igrač mali i nabijen. Ne koristi mozak na fudbal, samo svoju snagu. Pobije glavu kao vol i trči napred. Uglavnom spreman je da trči tri utakmice napred-nazad. Pas igra mu je slabija strana, kad uradi neki dobar potez ni sam nije svestan toga, i u čudu ostavlja sve prisutne na terenu. Uglavnom igrači ekipe istog najviše bodre, koji se uživi samo tako i misli da je u centru pažnje na terenu. Razmišljanjem kojim raspolaže na fudbalu je na nivou specijalaca iz Laze Lazarevića. Uvek je spreman na svadju, i da se pobije sa protivničkim igračima. Uglavnom isti uvek trči za loptom kada ode 100m od terena. Prijem lopte je stil drvo. Dribling vrzino kolo, ima tokom istog neiznudjene poteze, a ako nema igrača oko sebe uvrti samog sebe. Ipak on ne zna, i svi imaju razumevanja za istog, i za njegove zavidne sposobnosti što se tiče fudbala.
Defanzivni igrač u fudbalu koji se vodi maksimom "lopta može da prođe, ali igrač ne". Nije potrebno objašnjavati zašto neki defanzivac nosi takav nadimak, ali reda radi treba reći da takav jedan mag veoma ozbiljno shvata svoj posao.
Možda nije grdosija od čoveka, ali kada te on odgurne pomisliš da te je upravo slon izgurao sa putanje kojom si silovito napredovao ka protivničkom golu. Kada ukliza u tvom pravcu, ponese te preko cele atletske staze, sve do tribina. Preporučljivo je skloniti se iz njegovog vidokruga (još bolje - baciti se na zemlju) kada izbija loptu iz svog šesnaesterca. Mnogi tvrde da je upravo jedno takvo izbijanje lopte oborilo onaj "nevidljivi" avion, pa ti sada vidi da li ćeš se zezati s tim.
Ivica: "Žile! Koj' kurac, bre - š'a ti bi s rukom?"
Žile: "O, Ivice, bez Marice! Jebaga, nastradoh na fuci. Jeb'o me onaj moj otac ludi, da me jeb'o i kad sam ga poslušao da igram fudbal na ovim seoskim turnirima!"
Ivica: "Š'o, bre, tako za čiča Raku da pričaš? Jes' da ima on trenutaka, ali..."
Žile: "Ma, pusti ga u peršun. Znao sam da će kad tad doći do ovakvog nečega, ali kada čačkaš mečku, onda se posle čačkanje tebi desetostruko vrati. Igrali smo turnir neki u Kasidolu i bilo je ok do finala. Timovi polupijani, jer se pijančilo nedelju dana pre trodnevne zavetine. Nismo se ni preznojili pošteno. Na kraju, u finalu, igrali sa domaćima. Oni popili boga oca, a delovalo je kao da jedva čekaju kraj, pošto se posle tekme služio vo sa ražnja. No, ovi krenuli silovito, a i mi bogami. Ništa balet, ništa nobles - izgaranje za svaku loptu. Jedva je bilo 2:2 do pred poluvreme, kada je nastao pakao na zemlji. Prvo je Pera Maloni dobrano zasrao..."
Ivica: "Što Maloni - je l' to zato što podseća na onog škotskog igrača?"
Žile: "Jok, mori! Taj nadimak nosi jer je jedan najobičniji maloumnik, kome ravnog nema. Ali, baš je dakbe da nekome zvanična "titula" bude takva, te smo to malo ukrasili."
Ivica: "A-ha! OK, razumem. Nastavi..."
Žile: "Dakle, prvo je Pera Maloni krenuo neke nazovi finte da prodaje njihovom centru koji mu je, onako iskusno, em uzeo loptu, em ga zarotirao za 720 stepeni, da kao ker juri svoj rep. To ne bi bilo strašno da nije samo golman bio iza njega, pa smo, naravno, primili gol. Hajde-de i to, nego sam posle toga ja krenuo po desnoj strani da prodiram ka golu. Odjednom sam se našao kod ražnja, video desetine glava kako me gledaju. Ruka mi je gotovo visila kada sam je podigao. Ispostavilo se da me je njihov odbrambeni igrač, koji se odaziva na ime Vlada Bager, tako nežno pokupio prilikom svog upada u moju zonu kretanja, da bih bolje prošao da me je auto na pešačkom opičio. Ugruvan sam samo tako, u glavi mi zuji, a ponekad vidim i trostruke oblike. To što smo na kraju izgubili sa 10 prema 2, to je sasvim nebitno. Al' š'o imaju radžu dobru - mrtve diže!"
U narodu poznatiji kao "oni sa Arene, oni sa Eurosporta 2, oni sa XtremeSportsUltimate 3". Vrsta za koju se smatralo da uopšte ne postoji na ovim geografskim širinama i dužinama i ovom govornom području. Jer ko normalan prati bejzbol, kriket, lakros i umjetničko jahanje sa izvođenjem dva performansa praćeno šaljivim skečom i imitacijom? E, sad su se pojavili oni! Par voditelja koji ruše granice. Praćenje normalnih sportova je toliko demode. Fudbal? Ne, biram tebe, kotrljanje sira niz liticu. Košarka? Ta budimo ozbiljni. Nafilovani su informacijama kao da prate te sportove odvajkada. Kombinacijom lucidnosti Duška Koraća i brzinom sipanja informacija onog genijalca sa 'RAI TRE' dovode do zbunjenosti prosječnog konzumenta TV programa a istinskog ljubitelja kvazi-sporta dovode do katarze.
-IIIII DAAAAAA, TO JE TO! DŽAVAHARLAL NEHRU, NAJBOLJI SPOLJNI INING UNUTRAŠNJEG FILDMASTERA TEHNODROMA JE POSTIGAO SVOJU TREĆU ŠESTICU U ČETIRI POKUŠAJA SADA VEĆ INDISPONIRANOG MAJKLA O'HANIJA! DŽAVAHARLAL, INDIJSKI SIMBOL KRIKETA! ODBRANIO JE SVOJE VIKITE! Jao, Saša, kakav je ovo meč bio! -Jeste, Dejane, odlična partija pre svega Nehrua ali moramo spomenuti i da je Gramzi imao samo 3,854 procenta za treću a 4,1122 procenta za prvu, što je u kombinaciji sa spoljnim autfilderom, koji, priznajemo, nije bio na svom prethodnom nivou od 40 procenata ka unutrašnjem, dovelo do problema u 14. trčanju, što ja nisam video, priznaću ti, još od onog finala kada su Rajn-Nekar Tajgersi izgubili u poslednjoj izmeni od Bengal Albino Armadilosa. -Ah, da, bilo je to strašno finale. -Da.
Akutno oboljenje u Srbiji, završiš fakultet za jedno, radiš drugo a živiš od trećeg.
- Izvolite dokumentaciju za kredit. - Hvala, samo mi ovo nije jasno; Zvanje: ? - Čime se Vi bavite? - Uzgajam stoku. - Znači, seljak. - Kakav crni seljak, master nuklearne fizike sa Prirodno-matematičkog fakulteta.
Ona devalvira. Jede je inflacija k'o nacionalnu valutu Zimbabvea. Nalazi se u konstantnom padu i nikako drugačije.
Koliko god čovek bio tolerantan, pod dejstvom teških lekova za smirenje ili lakih droga, progres njegovog pižđenja je neminovan.
Poruke na vratima garaže u prometnoj ulici sa malo parking mesta. Sortirane po godinama.
2004. Molim Vas da ne parkirate ispred garaže. Unapred hvala. 2005. Ne parkirajte ispred garaže. 2006. Ne parkiraj ispred garaže! 2007. Ne parkiraj zovem pauka. (Skica tarantule ili sličnog zajebanog pauka.) 2008. Ne parkiraj stoko! Zabadam eksere u gume i lomim retrovizore! (Skica čekića.) 2009. Ne parkiraj sve ti jebem! Zabadam eksere u glavu i lomim noge! (Skica lobanje. Crna.) 2010. Prodao sam stan i garažu. Odselio sam se na Durmitor. Bolje mi je sa gladnim vucima nego sa vama. Dabogda vam se po ženama parkirali! 2011. (Novi vlasnik) Molim Vas da ne parkirate ispred garaže. Unapred hvala.
Lik koji je klasična džidžalica, može se reći solidan košarkaš i polu šmeker. Jebemu mater, ode u jebeni NBA, i smuva fazon, najjaču pičku na planeti i pritom zaradi šou para. U nekom pravednom univerzumu cirko bi sa Koromanom i Sašom Ilićem na Fristajleru, igro za Hemofarm i imo ribu devedeseto.
Negde na ruletu..
-Sve na dvaes' tri. -Brate ti si lud, do prvog nemamo dinara ako ovo puknemo.. -Opaaaa! - Koji si Jarić, NEVERA!
