Partnerka koja te posle seksa ogrne rukom. I nogom.

Kada napucanu ribu koja je izbacila sise, nijednom ne pogledaš u iste, već je pustiš da se zapita šta nije uredu i zašto joj nisi gledao u dekolte na izvolte, ne bi li ti, tako zbunjena, možda dala pičke.

Животиња, не мост.
Пасји живот је милина, газела је сјебана. Стрес, стрес, стрес. Не можеш ни воду да попијеш а да нешто не проба да те поједе.

4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.

Предигра брдских дрвосеча, у чијем се окружењу чешће затиче истребљени алпски кондор, него особа женског пола.

Nije bitno gde, nije bitno kako, najbitnije je oštar mač, makljaža i 5 cisterni kečapa. Interesantno je kada se otfikari neki ekstremitet iz rane šiklja krv kao iz hidranta. Kontam kada se preseče arterija, pa piči krv na sve strane, ali ovo... Haos. Još je jače, onako zaleću se u slou moušnu, i ŠLJAS, seva mač, deranje, pičkaža do bola, tu nogama izmlati 2 manje čete, vadi mač iza leđa, i kao Isa mesar, cap, njih 13 trče k'o pilići bez glave i zalivaju scenografiju. Tajanstveni nindža/samuraj, se jebeno ludački zagleda u jednu tačku dok truplo ne padne nepomično. On potom vraća giljotinu u okvir uz zvuk šcn, i odlazi prema horizontu sa osmehom od uva do uva, jer je napokon osvetio polomljena 2 izloga njegove radnje.

Gradacijski za stepenik niža replika od leči sidu. Koristi se da opiše neku izuzetno dobru i savršenu stvar.

Perfekat. Ne, imperativ. Ne, ipak potencijal. Dobro, nije ni bitno u krajnjem slučaju koje je vreme ili koji je način, uglavnom, ovim saopštavamo nekom da njegovo/njeno balavljenje na osobu X u nama budi zgražavanje i želju da oralno izbacimo današnji unos prehrambenih namirnica. Ako se kojim slučajem doda i izraz "vodi ga kući ako ti je dobar" dobija se jači sinergetski efekat odvratnosti.

Ono što sa punim pravom može da kaže muškarac, koji je upravo izgubio nevinost.

Људи који стоје поред пута и својим палцем сугеришу возачима да је све кул (ОК).

Kad neko istrči ispred televizora na kome svi gledaju utakmicu.

...знате њен број напамет, поред бројева од Шобета, Максија, Микија и Гоксија...
...када нисте скупа, разговор на старо-школски начин, преко фиксног "препарата", траје и до сат времена, задњи пут сте толико причали само са ујом, када вас је требао штитити од неке банде која вас цима, а ви му појашњавали цијелу ситуацију...
...пред спавање мислите о њој, а не о скроз јеб*зовној риби коју видјесте данас, и на коју бациште малог већ који пут...
...будите се и мислите о њој, а не о томе како ескивирати школу/посао...
...и у школи/послу мислите у блицевима о њој, о школи/послу сте ионако давно престали размишљати...
...пошаљете јој поруку, кад за дувно чудо, и онда вама мисли послати исту...
...пјесма и мисао узалуд вам труд свирачи вас посебно "разњежује", јер стално имате конт да сте је ви мазнули лику испред носа, својим умијећем, или да ће вас она оставити због неког лика, због његовог умијећа...
...својој најбољој другарици причате о њој, иако сте другарицу прије неког времена хтјели одвести у кревет пошто-пото...
...и другарима причате о њој, они се праве да их интересује, а у ствари једино што их занима је јел` она : обријана или природна, јел носи црне гаћице, јесу јој оно стварно природне груди?...
...у пола јела/посла/шетње и сличног почињете се кезити ненормално, без икаквог поштенског разлога...
...једете и то добро (осим ако не држите дијету), схватили сте да је лаж да се од љубави слабије једе...
...али онај пројекат за фирму ( или школско учење ) сте скроз запоставили, а искрено и пуца вам она ствар за тим, када већ имате њу...
...постали сте већ блесави, унапријед планирате гдје је одвести, како је изненадити, са чим је обрадовати...
...већ и сами схватате да сте се зацопали, мада сте можда прије неког времена о томе мислили само као о немогућој ситуацији, како се то никада неће десити вама- "самцу у срцу" ( а у себи сте то потајно прижељкивали )...
... ако сте већ параноични онда и уђете у конт : " па јбте- докле ће трајати?!"...

Pitanje koje ćete dobiti nakon, po vama neobaveznog seksa sa sasvim ili delimično nepoznatom devojkom.

Kada pozoveš komšinicu na kafu, a ona samo popije kafu i ode.

Sin prosecnog srpskog oca, ponos i dika familije, ziva inteligencija predodredjena da nastavi porodicnu kulturu i tradiciju...

Новац који просјак ставља у картон на почетку прошења.

Процес претварања изузетног сајта у обични. Одвија се интензивно последњих неколико месеци. Пре тога су ствари лагано ишле својим током; увођењем постера и појављивањем неких ликова -пајвана који су дошли да се добро истакмиче са легендама овог сајта и на тај начин излече (залече, санирају) своје фрустрационе комплексе из реалног живота, некада урнебесна веб адреса www.vukajlija.com постала је нешто сасвим друго.

Некада је поменута адреса била место на коме си могао да растеш (мерено скором укупне популарности) искључиво вишемесечним па и вишегодишњим креативним дефинисањем – а то је могао релативно мали број изузетних аутора. Данас је раст и насилничко стизање скора Абраксуса, Резервоар Дога, Курда, Маријане и осталих легенди постала опсесија неколицини пајвана који вршећи противприродни блуд над лимитом од 5 дефиниција + 2 постера на 24х живе за бројку више на профилу .

Ни пет година студија, двоцифрени број положених испита са речју „психологија“ у свом називу ми нe омогућавају да схватим шта се налази у глави човека који оде да се тушира, па од тога падну 5 дефиниција, а пре тога је упорним блејањем на google images нашао 2 смешне слике, 'украсио' их неким идиотским текстом и објавио.

Zajebana kao i pišanje na dva metra od ve-ce šolje.Poznato je da ćale tokom vožnje psuje sve koji naprave iole malu grešku,a ukoliko je vozač žensko,psovanje se može čuti i napolju,kao i to da uvek ostavlja onog ko vozi na sred bare,tako da je vožnja sa kevom,uvek bolji izbor.Evo primera iz moje svakodnevne vožnje sa ćaletom.

Najpoznatiji muzičar, nema ko nema njegovu muziku u kompu. Obično je u audio formatu.

Kad matora pornićarka promeša kukovima u toku seksa sa pubertetlijom.