Razočarenje jednog od članova Al Kaide dok prolazi praznom ulicom.

Ciganski sleng za navijače Partizana.

Заборавио си ти мене, праунуче. А притисло те са свију страна, видим ја, па реко' ај' да ти се бар у сновима јавим. Није ти лако. Гор' високо, а дол' тврдо. Да ти приповедам како је мени било, можда ти буде ласније:

Беа новембар 1915., у Пећи. Једемо ти ми неки клот пасуљ, суморна је слика, киша нека, бљузгавица, блата на све стране, куса војска у тишини, само говеда гладна ричу. Једе са нама и Војвода Степа, реч не проговара. Добар сам ја са њим био још од '12-те, кад'но растерасмо Турке код Куманова. Приупитам, чисто да прекинем мук:
- Је л' мора, Војводо, баш преко албанских гудура? Арбанаси ће нам главе доћи, а ако нам они не доакају, без 'леба и по мразу, сами ћемо скапати.
- Ама, је л' се то ти бојиш, Јанићије? - упита он.
- Није мене стра', Војводо, но ми се клизају опанци - велим ја њему.

Засмеја се она голобрада дечурлија из ''1300 Каплара'', насмеја се и Степа, а није му до смејања. 'Де си ти још вид'о да Краљ, Влада, Врховна Команда, сва скупштина, 'телигенција и војска једног народа напушта своју Отаџбину ђутуре? Дабоме да ниси вид'о, нећеш ни да видиш. И сад се често упитам, да л' је морало тако? Да л' је то била храброс' или лудос'?

А притис'о Швабурина озго од Београда, притис'о Бугарин од Ниша, па нема се куд. И ако пређемо те планинчуге, шта ћемо после? У туђој земљи?
Не питај ме како сам преш'о Албанију, ни кол'ко смо у Скадру чекали на ''савезнике''. Не питај ме кол'ко сам кила им'о кад стигосмо на Крф. Не питај ме ни кол'ко сам бораца сахранио успут.

Ал' ме питај како узесмо Кајмакчалан и пробисмо Солунски фронт. У нека доба, кол'ко смо брзо продирали, стигне ти моја пешадијска чета Врховну Команду на челу. Препознам још с леђа седу главу Војводе Степе, на коњу.

- Помаже Бог, Војводо! - јавим се ја, а видим и њему мило.
- Шта је, вели, Јанићије? Не клизају ти више опанци?
- Познају терен, одговорим ја к'о из топа. За ову су земљу опанци и прављени!

Знам ја да ни теби данас није лако, и тебе опколили са свију страна, па још и озго притискају. Запамти само једно, праунуче: нема Васкрса без Голготе. Слобода кошта, мили мој.

Ај', у здравље, па се сети Јанићија твога, макар о Задушницама...

Једва чека да Љуба Аличић баци кашику, па да буде најлепши циганин.

Poza iz koje se pozdravljamo ili upoznajemo sa novopridošlim uvaženim gostima dok sedimo za stolom. Zadnjica leluja na 10-15 cm od stolice, ne više.

Изузетно зајебано порекло са нотом мистике.

Ако се нађете у каквом вербалном клинчу, помаже.

Пословице измишљају људи у свађи и жару расправе јер немају аргумената којима би побили оптужбе на њихов рачун или барем скренули тему.

Sportska veština u kojoj su Srbi svetski prvaci i koja u svakom sportu u kom se takmiče zamenjuje znanje, veštinu, fizičku spremu, taktiku i borbenost.

Nešto ultimativno, neprejebivo, rasa vrste viša, aj'-što-jebe-al'-što-uši-zavrće. Bez toga je život nemoguć, oko toga se okreće Sunce, antimaterija i Higsov bozon, Šešelj ostaje bez teksta.

Siguran znak da će pregršt civila završiti u policiji.

Najznačajniji transfer u istoriji Bliskog istoka.

U mladosti pokusala da se bavi fudbalom ali nije mogla da izadje iz ofsajda.

Član 1.
"##$$%%%&/&////(((%%&&/%(&%&/%%&$%&$%&$%&$%&$$%
%$#$%#%$#/%&$(&%$($(&%)&%&/&&%/%&%$%$#$%&$#%&$%&$
543%$%&$&/%)&%&(/%(&/%&/%$&%$%&$(%&$&/%(/&%&$%&%$
&$#$%#%&$%&$(&%(%(/%(/%&%$%&$%&#%&#$"#$%%&$%%&$%&$
Član 2.
"##$$%%%&/&////(((%%&&/%(&%&/%%&$%&$%&$%&$%&$$%
%$#$%#%$#/%&$(&%$($(&%)&%&/&&%/%&%$%$#$%&$#%&$%&$
543%$%&$&/%)&%&(/%(&/%&/%$&%$%&$(%&$&/%(/&%&$%&%$
&$#$%#%&$%&$(&%(%(/%(/%&%$%&$%&#%&#$"#$%%&$%%&$%&$
(.....)
Član 57.
špansko selo.špansko selo.špansko selo.špansko selo.špansko selo.
špansko selo.špansko selo.špansko selo.špansko selo.špansko selo.
špansko selo.špansko selo.špansko selo.špansko selo.špansko selo.
špansko selo.špansko selo.špansko selo.špansko selo.špansko selo.
špansko selo.špansko selo.špansko selo.špansko selo.špansko selo.

Član 58.
glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.
glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.
glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.
glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.

Član 59.
"##$$%%%&/&////(((%%&&/%(&%&/%%&$%&$%&$%&$%&$$%
%$#$%#%$#/%&$(&%$($(&%)&%&/&&%/%&%$%$#$%&$#%&$%&$
543%$%&$&/%)&%&(/%(&/%&/%$&%$%&$(%&$&/%(/&%&$%&%$
&$#$%#%&$%&$(&%(%(/%(/%&%$%&$%&#%&#$"#$%%&$%%&$%&$
#$%&/(%$%/(%%&/(()))&&&%%%&&&//%$$$%&/

sitnaslova.najebo si ga.sitnaslova.najebo si ga.
sitnaslova.najebo si ga.sitnaslova.najebo si ga.
sitnaslova.najebo si ga.sitnaslova.najebo si ga.
sitnaslova.najebo si ga.sitnaslova.najebo si ga.

Saglasan sam sa uslovima naznačenim u ugovoru
Ovan Ošišić.

--------------------------------
(svojeručni potpis)

Ljudina koja je pregurala mnogo bolesnih ljeta. Muzikom poceo da se bavi naivno, kao decacic od 19 godina, da skupi novac za sestrino lecenje od raka. Valjda zato nikada i nije imao cipele nove, uveliko su se pohabale dok je Sobic trazio pomoc od druga do druga. I svi su mu oni davali desetku iz drugarstva, a on je samo bio to sto jeste, nije ga vredelo pokusavati menjati, ma nije ni trebalo. Pevao je Miladin i protiv rata i protiv svakog zla i ma koliko drugima ublazio bol, njegov je bio velik. Prica se da je dane provodio kod sestre u bolnici, tesio je i hrabrio, a nocu kao dete plakao u wc-u. I ma koliko se borio protiv gluposti, za njega se svetionik nije nazirao, lutao je sam pustim cestama. Prizeljkivao je da dodje i Marija, da je ugleda samo, ali zidar mu nikada nije dao znak. A onda ponadao se da mu za sestru ima leka, spremio novi album "Barutana ljubavi", medjutim sudbina. Odsvirao je Sobic jednu pesmu za kraj i tiho otisao. Neki kazu da ce izdati album "Cipele od zivog peska", a ja mislim da mu je citav zivot kao zivi pesak, sto se vise borio vise je tonuo. Verovatno on jos uvek izvuce poneki osmeh s' ledom i ceka da stigne onaj prokleti gradski autobus...

Covek koji je dotakao dno zivota, a onda napisao i najlepse pesme. Za njega su govorili da je njegov osmeh tuzan, da mu se na licu uvek ocrtava bol. A Toma je bio boem, koji se seti svake jeseni da nje jos nema, tok prokletog zenskog stvora. Povuce se onda u neku kafanicu, pa utone u dim i pita se zar je moguce da jednog coveka tolika nesreca snadje. Govorio je da mu je kafana sudbina i svirao je cesto samo za nju, uglavnom tiho, pa sve tise. Voleo je Toma i Branku, Danku, Jelenu, Ljiljanu i jos mnoge, ali je na kraju ipak ostao sam.

Mnogo prikladniji slogan za našu nacionalnu televiziju.

U Tarzaniji se žešće zakuvalo. Mojim dolaskom, šanse su postale veće...da sva trojca završimo na urgentnom. Zapata je u problemu. Treba pomoći čoveku.
Skačem na Vajsmilera u stilu Žan Žak Ru....u stilu Žan Klod Van Dama, nogama mu obavijam glavu i baš u tom trenutku se prisećam da ne posedujem znanje baš nijedne veštine da bi ovaj potez uspeo. Telo mi pada na zemlju, ali noge ostaju na ramenima Vajsa...a zna se šta se radi kad su vam nečije noge na ramenima. E pa zna i Džoni. Najebali smo. Frenkija ni od korova.

Stvarno, nisu mogli bolje ime da mu daju. I, šta tražimo ovde Frenk i ja? Svako treba da ponekad probudi unutrašnjeg džibera. Odmah mi se svidelo ovo mesto. Vajsmileri svuda oko nas. Možda nemaju dugu kosu i lokvanj ćega ali svakako ispustaju karakteristične krike. Eno je i Džejn, zajahala je šipku. Možda nije engleska plemkinja ali svakako je moldavska boginja Irina.. Čita...upravo me pretresao i pitao da li sam uneo bazuku.Tu je i Winamp DJ pusta Milka Canić remix.Čak i na Fešn Ti VI-ju džangl motivi. Frenki odmah napeo neku. Njene drugarice se raspituju za mene. On ih laže da sam oženjen, aludirajući na činjenicu da bezuspešno muvam jednu ribu 100 god. Urnisala me. Neću jebati.Puk'o sam. Samo napred braćela...moj put se razlikuje večeras.

Koka-kola, Marlboro, Suzuki. Mesto na koje izlaze mladi i mlade. Zbog ovih drugih nataloži se tu i štogod matorih. Kič i šundčina-tako kažu. Sad, pošto sam poslednji put izašao u lokal koji nema karirane stoljnjake na stolovima i ima pisoar, kad je Mijatović pogodio prečku. Reko' sebi, izadji-šta te košta. To da itekako košta sam kasnije shvatio.

Ulazimo, pretresli nas. Dobro, to je lepo. Sigurnost je važna. Skoro gole žene igraju na šanku, to im je pos'o. Ove kojima to nije posao su samo za nijansu manje gole i ne igraju na šanku. I to je lepo-šta fali golim ženama? Uštekasmo nekako mesto za šankom. Gužva-puca! Gledam cene, skupo-ali ko ga jebe. Nismo ni mi golje. Samo prošle nedelje sam lično izvršio utovar-istovar preko dve tone cevi i rebrastih radijatora. Ima se.

Muziku znam, šuče svaki dan iz radija u kamionu, majstor voli kad zavija. Ovde peva neka Selma, dobra jebemlije. Utom, puče flaša-puče pička-stade Selma. Tuča. Dođoše oni što su nas pretresali i izbaciše ih sve đumle napolje. Nastavi Selma. To je isto lepo. Marva je napolju. Uguraše nam se neke klinke u punkt, nema veze, klinke su-ne smetaju.

Zvučni signal za sinhronizaciju majstora. Uglavnom se koristi za navigaciju prilikom grupnog nošenja glomaznih stvari.