Налицкани фенси хомосексуални ретардирани млађи брат говнар кафане.

Зна се шта је кафана: мало мезетлука, ракија, вињак или пиво, евентуално шприцер, има и са роштиља понегде и а у курац више. Цене синдикалне, све благо штрокаво, двојка или евентуално седам осмина са звучника, фригијска лествица. Попијеш па се усереш, а не примети ти се јер си усран и дошо у кафану, није битно шта си обуко. Од риба дебела конобарица Синђа у педесетим; све је видела и све зна. Углавном, све како Бог милује и заповеда.

Али курац.

Васколики педерлук што чупа обрве, има твитер и облачи се кежуал ко пазарски шофер за сунет пре неког времена је почео да се ложи на ћирилицу: као, то је оно наше, тиме ми јебемо, тиме смо ми тако урбани а опет тако своји, СЕРБИА БРЕ! И онда је решило да поткреше урођени празилук из гузице, не да га чупа ко до сада, него нако да га фазонира машиницом на двојку, да то изгледа свецки а наше. И онда је створило клабане.

Клабана је дакле геачка фузија КЛАБИНГА и кафане. Недовољно хардкор за кафану, недовољно урбана за КЛАБИНГ. Метиљава као и гости који долазе у њу, што цитирају самониклог кантаутора, сина Титовог амбасадора Јована Балашевића и слушају Фрајле или ова говна. Име јој је обавезно шаљиви цитат из неке песме или враголаста игра речи ("Она моја", "Моја бивша"). Пиће скупо ко отров, ако наручиш ракију питаће те оћеш ли од боровнице. Музика такође метиљава, јер звуци Нина или Шемсе гостима изазивају осип. Разбијеш ли чашу, одма стиже обезбеђење да ти физичком снагом покаже да је чаша купљена код Вицка. Све сређено и чисто. Пичке сређене и чисте. Мушкарци који би се нежно волели са другим мушкарцима сређени и чисти. Столњаци такође сређени и чисти.
НЕ СМЕ БРЕ ТО ДА БУДЕ СРЕЂЕНО И ЧИСТО МАЈКУ ВАМ ЈЕБЕМ У ПИЧКУ!

У свету професионалног клађења често се дешава да врло брзо процури нека квалитетна информација по разноразним форумима везана за исход одређеног меча. И када гулија нагрне да се ложи и трпа уплате на тај меч, кладионице имају обичај да се "штите" на више начина, а најпознатији је онај да се пар не може синглирати, већ да мора да се веже са још две утакмице. И како онај који зна како дише цео кладионичарски систем увек има кеца у рукаву, њему та ограничења не сметају много. Он зна да кад год загусти може да се позове на естонску лигу. Било да вам треба 1,1 коначан исход, или 1,35 на 3+, кад год играју фаворити код куће, а у 90% случајева и у гостима, све долази по квоти и како треба, што би коцкари рекли "к'о нацртано". Отуда је и настао одавно по форумима, а и овако по клаџама израз да је само смрт сигурнија од Естоније, јер према свим статистикама то је лига у којој опклада на фаворита скоро уопште не може да омане. Разне Флоре, Левадие, Нарве увек убедљиво победе своје противнике, а неретки су и двоцифрени резултати. Мислим да сам баш данас видео да је пала нека "десетка".

Patetična zdravkočoliko balaševićističko plačipistačka bulumenta koja je dobila nacionalnu frekvenciju sa koje može da bombarduje nervni sistem malog broja ljudi koji ne misle da je 'Kako posle nas da suncu vratim sjaj' remek- delo i da bi ovu povraćotinu trebalo puštati na svakih pola sata. Pored prebogatog muzičkog programa(13 pesama koje se ponavljaju istim redom iz dana u dan, ali se nekada zajebu pa slučajno pritisnu 'šafl') ova stanica zabavlja plebs i presmešnim vicevima koje je Ranković pričao Titu na ručku u Karađorđevu, kao i uvek duhovitim i nimalo iritantnim Malim Markom. Posle ovakve humorističke terapije skečevi Kursadžija će vam biti banja.

Српско-домаћински бренд. Односи се на храну, пиће, музику, инат, патриотизам...

Ili vruca linija.Ovde u Srbiji rade Ema,Zaklina,Tamara,Sonja.One su tu zbog nas tj. zbog nasih para.One obicno kazu da gole a ko zna mozda su zakopcane do guse.

Komunisticko muvanje devojaka.

Neki tamo glagolski oblik u već dovoljno komplikovanom srpskom jeziku koji pretvara i najčešće korišćene reči u nešto daleko pametnije i uzvišenije.

MATEMATIKA PREDSTAVLJA PRIRODNU NAUKU KOJA PROUCAVA BROJEVE MATEMIKA JE JEDAN OD MOJIH OMILJENIH PREDMETA U SKOLI ONA NAS OCI SVAKOJ VREDNOSTI BROJEVA I CINI NAS PAMETNIM SVAKI MATEMANICAR VOLI BROJEVE I ZALJUBLJEN JE U NJIH EVO JEDAN ZADATAK 1/4 + 1/2 + 1/4 = 1+2+1/4 =4/4=1 TO JE JEDAN LAKSI ZADATAK KOJI DECA RADE U PETOM RAZREDU OSNOVNE SKOLE STO DECA IDU U STARIJE RAZREDE MATEMATIKA JE TEZA.

Široko rasprostranjena pojava u mnogim onlajn novinama. Najčešće se mogu sresti u sportskim i zabavnim rubrikama. Predstavljaju vid komunikacije između stranih poznatih ličnosti i domaćih, običnih ljudi. Želje, čestitke i pozdravi.

Kao da tamo neki pevač ili sportista obavezno izjutra otvori Kurir i uz tursku kafu pročita sve to, ne bi li ga obuzeo osećaj topline. Naravno, nalupa svima pluseve i srećan i ispunjen ode na posao.

Takozvani "duplak".
Koristi se kao osnova za paušalno ubiranje harača od od obe babe i obojice đed(ov)a.

Изазвати некоме жељу за емиграцијом, најчешће оном коме је за личну неспособност крива држава.
Овај израз има неке врло, врло далеке везе са убиством Зорана Ђинђића.

To kazu deca decku ili devojcici cim uradi neku glupost.

Sindrom Dragiše Binića i njegove velike fudbalske inteligencije i lucidnosti odavno je poznat širokim narodnim masama. Tako se i ovaj izraz koristi kada želimo nešto da objasnimo osobama sa manjkom sive mase, tj. osobama kojima je potrebno više puta nešto objašnjavati.

U svakom odeljenju, u srednjoj ili osnovnoj školi, postojao je jedan ovakav primerak ljudskog roda.

Hvatači beleški jednostavno žive da zapišu ono što profesori govore, bilo to bitno ili nebitno. Dok pišu oni uživaju gledajući svoju ručicu kako razdragano obigrava oko papira, i zamišljaju sebe kako izgledaju nama koji ih vidimo.

Smatraju sebe veoma poslovnim ljudima, i takodje smatraju da liče na one poslovne ljude sa tevea.

Prepoznaćete ih tako što zabodu svesku u zglob ruke, imaju neku pederaj hemijsku, i obično stave naočare na nos, kako bi, naravno, što kulije izgledali.

Pišu sve, bitne i nebitne stvari, ono što će im trebati i ono što im nikada neće trebati, ali sve dok ruka mrda njihov život ima svrhe.

Dobar način da u ozbiljnoj raspravi progurate najobičniju glupost, neistinu ili dezinformaciju.

Katanac na raspravu koja je otišla u njegovom smeru. Nema dalje. Od rasprave čini monolog, i ne jebe živu silu. U rangu sa odgovorom „i, šta?“ posle svake rečenice. Svaki nastavak priče je uzaludan. Izgovara se odjednom, kao „jeltakotakoje?“.

Učenik koji, koristeći srpsku verziju pravoslavlja sa velikim brojem slava, veštim manipulisanjem uspeva da svaki izostanak učini opravdanim.

Хардкор фолк у виду крајишке музике назван по збирци приповедака Петра Кочића.

Први сусрет са крајишком музиком памти се целог живота. То је епохални тренутак, откровење, тектонско померање бића и бивствујућег. Нарочито ако су вас у свет носталгичних милозвука увели Жаре и Гоци, два гласа, два човека, два идола, две институције.

Пред њиховим нотама пада свака подела музике, све диве и красиве, старлете и кокете, бендови и трендови, звезде и Звезде Гранда, а нарочито Екстра Нена. Заборављаш хитове Бате и Секе, све певачице које су префикс за естрадно име позајмиле из реклама за улошке, све патетичне и херметичне текстове, све Фармере и шармере, хормоне и силиконе, ботокс и аб-троник из Топ Шопа. Заборављаш Венди, Инди и Сенди. Карту без повратка добијају и Лепа Брена и Стара Мигрена, све емисије "Гранд параде" и "Света естраде". Одлучујеш да скинеш са зидова све постере Саше Поповића.

По цели дан слушаш "Радио Крајину", десетерачке вапаје за домовином, њивом, огњиштем и имањем, ђедом и ћаћом, топлом пивом, издатим ђенералима, сланином и ладовином.

Свестан си тога да су Жаре и Гоци померили границе. Будући да је тематика њихових песама изузетно широког спектра, гони те на сузе и емотивни преображај. Почињеш неконтролисано да плачеш и добијаш понуду од индустрије папирних марамица и тоалет-папира "Палома" да постанеш њихова маскота. Плачеш јер се рађа један нови човек у теби, а сваки је порођај болан. И знаш: Жаре и Гоци су стубови наше културе, неохуманизам, религија у пракси, апстракција у форми.

Мрзиш кад те питају да ли више волиш Жарета или Гоција. То би било као кад бисте мајку питали које јој је дете драже. Или који би прст мање болео кад бисте га одсекли. Жаре и Гоци не постоје као појединци: тек у њиховом садејству настаје савршенство. Један пева, други кука у бекграунду, па онда замене улоге. А теби топло око срца и све ти се чини да си у рају. Тамо, место анђела и харфе- Жаре и Гоци. Алелуја!

Групе напорних сероња тек изашлих са инструктаже код Јеховиних сведока који ће ти прићи на улици, смарати те пола сата ако им допустиш, увалити сто штампаних кураца који се плаћају, сузним очима описивати муке које кућни мишеви преживљавају не би ли преживели у твом стану и отићи тек ако обећаш да ћеш доћи у суботу испред Владе обучен у зелену салату и са венцем младих ротквица око врата где ћеш се са својим новим другарима затворити у кавезе седамдес са четрес сантима и тако демонстрирати против гажења мрава по улицама.

Малограђански трофеј за комшијску употребу.
Наиме, то у Крагујевцу, Нишу или Новом Саду нису факултети и само то што нису на Косову их разликује од Универзитета у Косовској Митровици, те тамо студира само онај који је или глуп или сиромашан за Београд.