Što bi vi mladi rekli...
Увод којим маторац најављује да ће сто посто погрешно изговорити реч, али се унапред вади тиме да је он сувише матор и да такве речи користе млади.
Мој деда: Едокурца! Или што би ви млади рекли: Џак!
Ја: Није џак него фак.
Мој деда: Е, није ни фак него ''Лебац ти ражани јебем да ти јебем!''
24/7 trafika pored zgrade
Институција. Светиња. У самом врху критеријума, ту негде после нета и прозора у клоњи, кад тумараш по граду са хрпом Хало огласа у руци тражећи гајбу за студентски живот.
Повад за ситне сате. Буџиш хероја, гледаш обдарен-младић-геј-стоп видео чет на локалној телевизији јер због собне антене не хваташ ни РТС 1, или очајнички чекаш Радуљицу да пређе границу 2,5 за сома, а лик седи на клупи и чеше јаја. Срећан јер не мораш да будиш маторог за ауто да одеш до пумпе као у вукојебини одакле си, устајеш, облачиш јашу и прелазиш улицу да узмеш пљуге, кекс и црвени клакер, вирнеш радници у сисе која, сморена, по десети пут чита исти број "Блиц жене".
- Здраво, комшика! Дај ми неки огроман куртон, идем да јебем!
- Коначно и ти да испразниш та набрекла муда. Знаш да бих ти дала ја пичке да се нисам удала скоро.
- Ма где бре, зезам се, које црно јебање... Дај цигаре, ал' неке јефтиније, да ми остане сутра за 'леба.
Slađana Tomašević oblači pantalone
Opis veoma loših vremenskih uslova. Naime, poznato je da ova voditeljka svesna svoje jebozovne pojave ne oblači ništa preko kolena osim ako napolju, štono naš narod kaže, "ne puca cerić".
- Brate, kako je napolju?
- Slađa Tomašević oblači pantalone!
- E?
- Pusti Bg hroniku pa ćeš da vidiš...
- Ćale, pusti čas prvi da vidim nešto.
- Nema šta da vidiš, obukla Slađa neki skafander.
Rekvijem za džukca
Imao sam nekih 6 godina, pikao zabavište i boleo me smoki, samo sam se sprdao u dvorištu sa ostalim mini djilkošima i vukao klinke za kosu. Bio zanimljiv život tada, moram priznati. Verovatno jer to sada ne mogu da radim. Jedno letnje popodne me keva pustila iz kućnog obora da vidim kako ulica izgleda i sa te druge strane kapije, da malo proširim vidike, jedno 20 metara fore do ćoška, uz pretnju da će da me odere kao banka neiskusnog žiranta ako joj nestanem iz vidika.
Naravno da sam nestao u roku od par minuta. Otišao Bojan malo do pruge, iako nije znao šta je pruga, ali bilo je novo, jebiga.
Razgledam ti tako ja okolinu, nigde žive duše, smetlište sa obe strane pruge koja ide preko tog mosta ispod kojeg je nabacano samo smeće i ostala sranja koje ljudi tu kulturno ostave u noćnoj smeni, jer im je mrsko da budu ljudi.
Nakon par minuta razgledanja i divljenja nepoznatom pejzažu, kvrcnulo mi je u tintari da sam ga ugasio k'o Švabo četr'es' pete, jer sam prvi put uključio kurcobolja mod na kevinu naredbu. Al' tad je još uvek mogla da me premlati, tako da je ona bila gazda. Krenuo sam godinu dana ranije u zabavište, pa sam zato imao dve godine fore tamo da levelujem.
Lepo beše bogme, sram me bilo ako ikad budem kenjao za taj period, stvarno je lepo bilo. Štaviše, odatle život dobija jedna od najlepših priča koje imam da ispričam.
Vraćao sam se te druge godine iz zabavišta, možda koji mesec tek išao, i provalim da me prati ker.
Hm, nije ker. To je džukac. Ker je malo prefinjeniji. Ovo je džukac klasik verzija, crni, kusastog repa, sa žutim deonicama iznad očiju, okolo njuške i šapa.
Al' imala je najtužnije oči koje sam ikada video do dan danas, koliko god to pičkoplačljivo zvučalo. Jes' da sam bio klinac i to baš klinčuga koja tek treba da provali šta su lična mišljenja i predrasude, ali to je ono.. Po difoltu, urodjena emocija. Počela je da me prati. Dodjoh ja sa njom do kapije, gde me je čekala keva i, ne streljala, nego, gadjala hidrogenkom. Ja se napravim Šejn i pitam što je ljuta. Sreća pa sam bio sa druge strane kapije kad sam skontao koliko je to glupo. Al' smirila se majka brzo kad je skontala da sam još ipak živ, da me nisu odneli cigani čergari ili haremski čuvari.
- Vidi mama, kuca! Pratila me je do ovde!
- Jaoj bože, samo mi još jedan džukac fali. Oteraj ga i ajde ulazi dok te nisam polomila za ovo.
- A mamaaaa.. Pa pogledaj je! Vidi kako gleda!
- Ma neć.. Jooooj, Bojane. Ajde, ajde, uvedi je, samo nemoj posle da mi kukaš kad ti kažem da joj daš da jede.
- Hvala mama! Ajde kuco!
Par dana je tu živela kao anonimus, bez imena. Onda ćale jedan dan dodje na ideju da joj da ime Lujza, jer je voleo Telmu i Luiz, pa mu bio neki ćeif da ošine tako. I tako i ostade do kraja. Taman što joj dade ime, razvod braka, šta je bilo, bilo je i ostalo, nebitno.
Par godina prodje tu, odraste ona bogme u prepucanu životinju, fizički besprekornu, nikad ne bi rekao odakle je došla. Mada je bilo još bitnije ono psihičko.
Nigde ništa nije učena, trenirana, ništa od toga. Bila je jednostavno inteligentno biće.
Piče godine kad se zabavljaš, zar ne, Lu?
Pitao sam je to par puta dok smo sedeli na obali kanala, gde sam ja pecao a ona čekala potencijalnu klopu. Jebote, morao sam da se ubijam na biciklu da bih držao brzinu sa njom, koliko je samo mogla da trči, to je bilo nerealno. Sećam se jednom da je komšijski pas režao na mene nešto kao jer je valjda mislio da je prejak. Došla Lujza do njega, za vrat pa tri put' o zemlju i putuj igumane. Od tad se prešaltao samo na rekreativno mahanje repom kad me vidi.
Celu osnovnu školu sam je vodio na pecanja, vožnje i slično, uvek bih našao vremena, ipak je to bilo neko bezbrižno doba, što mentalno, što fizički. A onda je došla srednja škola i neka pravila su se promenila.
Lažem.. Sve što se promenilo je bilo to što sam ja više vremena posvećivao tome da budem neki tuki u školi, kao i svi drugi, to je valjda difolt tog uzrasta. Samo to se promenilo. Lopov vremena sam postao sam sebi, ne videći to.
Ona bi me uvek čekala na ivici terase kad dolazim, i potrčala ka meni čim bih otvorio kapiju. Kad razmislim, to je uvek bila ista, čista, iskrena radost u njenim očima, iako je samo jedan, za nas, ljude, uobičajeni akt koji se samo ponavlja.
Ono što razara moje srce su finalne godine njenog života. Šta je gore, znati vreme nečijeg kraja, ili ga ne znati? Loše pitanje, valjda.
Bilo je leto 2010. godine, znam da sam tako nasumično dobio želju da odem do mesta gde sam kao klinac dane provodio sa kanticom i pecaljkom. Seo sam na biciklo, došao do kapije, i zaledio se. Iza sebe sam čuo poznato, umilno cviljenje koje me moli da je povedem. Bilo me je sramota što sam na prvom mestu i zaboravio da je zovnem da krene sa mnom u oldskul avanturu.
Krenuli smo polako. Nismo se vozili, ima par godina sigurno. Al' primetio sam nešto što me je poprilično ruiniralo. Nisam više ja bio taj koji se trudio da drži korak. Još tužnije je bilo to što sam video da se ona opet i dalje ne predaje, hoće volja, ali te, sad već, stare šape ne slušaju kao pre 6-7 godina. Nema veze, Lu, šetaću i ja, imamo svo vreme ovog sveta.. Makar danas.
To je bilo poslednje putovanje nje i mene, nisam želeo da joj priredjujem to ponovo jer sam video sa kolikom mukom ide, iako uvek želi. Tužne moje oči, umorne i iscrpljene, a opet tako vedre i srećne kad god bi me videle.
Sve to mi je razaralo srce, ali poslednja stvar, koja ga je i razorila, je bio njen kraj. Ne zbog toga što je bio samo kraj, već zbog toga što nije bilo fer. Nije bilo fer. Nikad neće biti fer. Nije fer da se, na jedan moj veliki i značajan dan, samo tako ugasi i nestane nešto što volim van svakog rečnika, razuma i objašnjenja. Takvo nešto ne bi smelo da postoji. Takvo nešto je mene, krajnje apatičnog i mentalno neverovatno izdržljivog, polomilo kao graničicu. Direktno u srce, kroz svaki štit i gard koji sam ikada imao.
Koja god da je vrsta i za koga god da je, ljubav je kada nekome daš svo oružje i snagu da te uništi, i nadaš se da neće.
Ona nikada i nije. Zato toliko razara..
Van zaborava je, za čudo svakoga kome sam rekao, posvećena nekome ko nije čovek. Moj najveći prijatelj ikada je pas. Moja Lujza. Lu. Pas kojeg sam sa 6 godina doveo kući jer me je pratila dok sam išao iz zabavišta. Pas koji je prošao sito i rešeto, i bio sa mnom 15 najlepših i najbezbrižnijih godina, bez da je ikada napravila bilo kakvu štetu. Sve što bi najdresiraniji pas znao, ona je znala bolje, samo nikad nije bila dresirana. Hej, ko je još video da ostaviš tacnu sa hranom pored psa i kažeš mu da čuva, posle se vraćaš i skontaš da pas ne da komarcu da sleti na sto, a ne na tacnu, a kamoli da razmišlja da pojede meso sa tanjira. Jednostavno se nekad rodi takvo neko čudo koje jednostavno razume. Što kaže baka, samo joj je falilo da govori i to je to. Svaki prijatelj kojeg imam je nekad uprljao naš odnos na neki način, niko nije ostao skroz čist u mojim očima. Ali taj pas je bio tu, majku mu, bio je tu kad su se moji razveli, kad je umro deda, kad su bila razna sranja, bombardovanje, sva ta sranja je bila pored mene. Čak šta više, ja sam njoj par puta naneo zlo, ali nikad joj na pamet nije palo da uzvrati, samo bi istrpela i stavila glavu na moje koleno i tužno me pogledala. U momentu bih shvatio koliko sam jebeno djubre, i izvinjavao joj se. I dan danas zaplačem ako uzmem da sviram tu pesmu, kad mi dodje.
Sviram je suviše retko,
shvatam je smrtno ozbiljno,
a volim je beskonačno.
Nije to taj smisao za humor
Relativno veliki broj ljudi zna da devojke uvek kažu kako vole kada je momak duhovit i ima ono nešto, što se valjda prevodi kao dobar smisao za humor. Sad ostali deo populacije u koji uglavnom spadaju mladići koji imaju taj smisao za humor i sumnjive drugarice će reći da je to čisto sranje. Ali devojke se nekako drže tog humora kao bagrem zajednice sa gljivama (znači drže se). Pa sad, možda devojke stvarno kao prioritet imaju smisao za humor, ali caka je u tome šta pod tim podrazumevaju. Možda samo imaju očajan smisao za humor, pa ne mogu da pređu na tvoj transcendentalni nivo koji prevazilazi: ''kaži osam'' i ''xexe'' fore. Misterija za Moldera Foksa (u koga su po kile koksa, exexexe, toe taj humor, hehe).
-Marija, znam da uvek govoriš kako se ložiš na momke koji te zasmejavaju.
-Pa, da, hihi, imaš super smisao za humor.
-Eto.... Mislim da sam te dosta zasmejavao nekih.... Dve... Tri.... Godine, m? Šta misliš o tebi i meni?
-Jao, pa, duša si ti, ali, ipak, nije to taj smisao za humor koji tražim.
-Pa kakav tražiš?
-Eno znaš Dušana, rmpaliju? E, pa on ima veći smisao za humor od tebe.
-Misliš kurac?
-Da.
-Pa tako kaži, jebem mu mater.
Opalim te golim
Rečenica (Fraza) koja započinje seriju rimovano-uvredljivih rečenica, koji se završava tek kada ostanu bez ideja za narednim uzvraćanjima...
Mile: E, Jovo?
Jova: Molim..?
Mile: Opalim te golim...
Jova: A ja tebe celim da te razveselim
Mile: A ti mene zubima po mudima
Jova: A ja tebe palim da te raspalim
Mile: A ja tebe sputim da te ošamutim
Jova: Tu si foru čuo od policajca, napijem ti ga sve do jajca
Mile: Tu si foru čuo od vojnika, nabijem ti ga do krajnika
.
.
.
.
.
(nekoliko minuta kasnije)
Mile: A ti ličiš na magarca, jebala te tri magarca
Jova: Daj brate ne seri više, puk'o si...
Ofrlje
Начин одрађивања посла. Незаинтересовано, површно, без икакве ватре и претеране жеље, или једноставно простонародно речено - преко курца.
-Инспекторе Хорејшио, жао ми је, нисмо нашли никакву везу међу жртвама...
-Немогуће! Да ли сте проверили да ли имају заједничког вулканизера, ветеринара, сакупљача секундарних сировина...?
-Jесмо, и ништа. Бојим се да убица бира жртве методом офрље.
Ripovanje
"Narezivanje" suza i žalopojki raznih plačipički po kojekakvim sajtovima dok se sveže preminula vip persona još nije o'ladila.
Vest1: Umro neki pevač, bio crn pa beo, šatro voleo decu.
Komentara: bezbroj +1
235: R.I.P.
456: R.I.P. Svet propada bez njega :(.
537282: R.I.P. Skrhana sam od bola. Bolje da je mene milostivi bog uzeo.
6486381729: R.I.P. Toliko sam ga voleo da bih pu poverio svog šestogodišnjeg dečaka na čuvanje.
Vest2: Čuveni glumac se zakucao u banderu i poginuo na mestu. Vozio 264 km/h.
Komentara: Beskonačno +1
536: R.I.P. Ko postavi banderu tu :((((?
3882: R.I.P. Danas je svet izgubio najvećeg čoveka. Zapitajte se da li će sutra sijati sunce?
281819110: R.I.P. Poznavao sam ga. Bio je car. Neka ga anđeli čuvaju.
267189183010: R.I.P. Dop mu ništa nije mogao, bio je najjači. Mislim da je kriv automehaničar, sigurno nije dobro naštelovao kočnice.
Vest3: Nepokretni Rom umro od gladi u baraci na periferiji Negotina. Živeo sam. Komšije ga našle posle 20 dana u fazi raspadanja.
Komentara 1.
1. LOL, nepokretni uvek teško pobegnu smrti.
Revijalni deo
Najgore i najbolje je prošlo. Ostali su samo zaključak i fusnote. Sestra milfača ti povezuje zavoj. Pogled ti je izbio na more. Radiš istezanje. Neko je pre pola čuke promenio muziku na Tiveri Korporejšn. Na stolovima polupane čaše. Polupune flaše. Polupovučene crte. Doktor Gonzo stavlja naočare za sunce. Afterparti. Revijalni deo.
- Stani, tebra ja ne znam ni de smo
- Još malo kod Malog Iđoša, skoro smo stigli, nemaš frke sve je pod kruz kontrolom
- ...
- ...
- Brate... Koji ćemo KURAC u Malom Iđošu?
- Jao bre jebote pa reko sam ti znaš kakav trandža ima tamo NEVERUEŠ kaka pička i po keve mi ja ne moram ni da žmurim, pa jebote kako se ne sećaš, rekli smo osto samo revijalni deo pošto smo te izvadili
- Stani, stani tu jebote. Ne sećam se jer smo večeras počeli veče u 10 jutros kad si zvao na kafu, mater ti nenormalnu jebem a i sebi kud dođoh kad si mi rekao da je tu i Ćomi Dileja!
- I šta ono baš ništa se ne sećaš? Ni kod sajma? Ni na auto-putu s onim Estoncima? Ni ono sa špagetima?
- Ummmm... Poslednje što se sećam je... kao kroz vodu. Jesmo bili na splavu nekom? Jebote, jesmo, nosio si pevaljku na krkače, a ja sam je tero da peva Domo Arigato Mister Roboto! I jebote što sam sav mokar?? I gde je koji kurac Ćomi???
Silovati situaciju
Ići glavom kroz zid. I kad nešto neće da krene za rukom, na mišiće ga navlačiti pod cenu života. Sila Boga ne moli, neće ni ćuran na svadbu, dok mu se šija ne zavrne.
- Dragi, nećemo da silujemo situaciju, daj da ispušimo po jednu pa da probamo kasnije malo...
- Ma koja cigara, daj onu varjaču dok ja izvučem pertle iz patika!
▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬
- Šta radiš brate?
- Ništa, evo silujem Situaciju. Ti?
- Ma ni ja ništa, smaram se kući. Oćeš da se vidimo kasnije?
- Ajde može.
- Ok zovem te ja oko šest. Nego nisam te pitao nikad, jel vas kum mrzi kad ti je dao sestri tako čudno ime?
Barska mušica
Zadnji vezni šank linije. Vezivno tkivo koje od prčvare pravi kafanu, od bircuza bistro, od lokala sa šankom i stolovima mesto koje ima dušu - ona, a ne neka druga. Nije to zanimanje, ili profesija, ili nadimak - to je status.
Znaju da budu i čovek, i žena, ali ređe. Odavno su ušli u popis inventara svog omiljenog bara. Stolica, ili čaša i pepeljara mogu da fale, ali barske mušice ne - uvek su tu. Konobar i ne pita, nego nosi. Često imaju i svoju teku u kojoj su stotine recki neplaćenih pića. Ipak, ko je sad taj gazda da postavlja pitanje kad je on šesti vlasnik u poslednijh 20 godina, a barska mušica pamti vreme dok se zidao lokal. Voli da popije, ali ne uvek. Za partiju domina je tu, šah, karte, samo reci.
Krenuo je jednog dana kao student možda u biblioteku, i navratio. Otad, svakog dana je išao u biblioteku i navraćao, sve dok nije prestao da ide u biblioteku i dolazio samo na svoje omiljeno mesto. Posle mu je bibliotekar donosio knjige tamo...
Sedi gospodin je sedio za šankom. Ispred njega je bila čašica vinjaka, rubinovog! Glatke sveže obrijane brade, ali naboranog lica, sa tamnosivim perfektno čistim odelom ispod kojeg se nazirala blistavo bela košulja, očiju uperenih u ugao šanka, oštrim pogledom je cenio da li se ivica oštetila tamo u ćošku - juče nije bilo tako.
- Piće od gospodina za vas.
- Kog gospodina?
- Onog tamo za stolom.
Uzeo je svoj vinjak i nazdravio. Čovek je ustao od svog stola i zauzeo mesto pored sedog gospodina.
- Izvinite, već par dana dolazim ovde i svaki dan ste tu. Da niste možda vlasnik?
- Ha, ha...ne, ali upoznao sam ih nekoliko u zadnje četiri decenije.
- Dugo dolazite ovde.
- Prilično.
- Mora da ste štošta doživeli ovde.
- Kad bih ti pričao, ne bi mi verovao.
- Imam predavanja tek za tri sata.
- Znaš li ti da je ovde, u ovoj kafani, tamo kod onog stola, počela priča o svrgavanju Miloševićevog režima?
- Svašta? Stvarno?
- A je l' ti iko rekao da je ovde za ovim šankom dogovorena titula prvaka one godine kad je Obilić osvojio?...
Priče su se smenjivale jedna za drugom. Student je pažljivo slušao i naručivao vinjak za vinjakom. Tri sata su stala u minut.
- Jao, moram da idem.
- Samo idi, i ja ću brzo. Ni zdravlje me ne služi k'o nekad.
- Šta je?
- Ko će ga znati?
Razgovor je završio. Student je došao i sutradan, ali sedog gospodina nije bilo. Dolazio je par dana, ali gospodin se nije pojavljivao. I konobarima je bilo čudo zašto ga nema. Posle mesec dana, toplog majskog jutra ušao je u bar i seo na ono mesto gde je sedio sedi gospodin.
- Jedan vinjak molim vas!
Barska mušica je rođena.
Priredićemo mu kraljevsku dobrodošlicu
I ako zvuči kao nešto pozitivno, u većini slučajeva koristi se da bi nekom zavuk'o.
Često korišćena fraza u filmovima koji opisuju događaje iz srednjeg veka, ali suočeni sa činjenicom da je današnjica vreme slično tom mračnom dobu od pre soma godina, polako se ova fraza vraća u upotrebu.
*1054. godina
rendom Francuski gradić*
**Madam Renoa**: Da li ste čuli da se onaj izdajnik Lefort vraća u grad da traži pomilovanje od kralja. On je lud ako misli da će ga dobiti.
**Madam Bovari**: Heh...Jadničak. Jedino što će dobiti od kralja, to je jedna kraljevska dobrodošlica koju če mu lokalni dželat rado prirediti na gradskom trgu.
_________________________________________________________________________
*2014.
Dorćol *
**Gegula**: Matori, došao sam da te zamolim nešto. Znaš onog napucanog što sam mu trsio ribu na žurci za srpsku novu? E on, poručio mi je da će mi jebati mater kurvanjsku, i da će mi sasuti pola šaržera u vugla. Ne bih se ja ni brin'o mnogo, nego sam čuo da je *narkomanski kralj* na Karaburmi, drži sve dilere u kraju. Pa ako bi mogao...
**Moskri**: Tebra, nemaš frke, prirediće mu moja ekipa jednu kraljevsku dobrodošlicu, kakva mu i dolikuje.
Evo primera
Pored crtanja, još jedna metoda slikovitog objašnjavanja nemaču pojma. Spika je od stane sagovornika propraćena telećim Raka Radović pogledom, sinhronizovanim sa 'da, da' pokretima glave, što naratoru signalizira da ispred sebe ima figuru koja je pametna kao Goku Rac. Tokom izlaganja primera narator šmekerski lagano, kraičkom oka obraća pažnju na mimiku sagovornika koja mu govori da li spiku završavati sa 'Kontaš sad' ili 'Šta da ti radim, nisam ja kriv što si bistar kao rumunski carinik'. Kad je priča jasna često se koristi i kao igračka za ljubitelje sarkazma.
-Ajde polako draga, položićeš tu vožnju, šta ti nije jasno?
-Pa taj menjač, kako ide prva, druga, treća?
-Gledaj, prva ti služi samo da kreneš. Znači pališ kola, krećeš prvom, zatim kvačilo, ruka na menjaču, dole levo, druga. Kreneš da voziš, kako čuješ da ti štuca motor, kvačilo, pa lagano menjač u desno, treća.
-Ne razumem te ništa.
-Polako, jel te boli glava sad?
-Ne što pitaš?
-Odlično, daj mi ruku, evo primera.
-STOKO!
U načelu
Izraz sa jako širokim poljem upotrebljivosti.
Koristi se da ukaže na relativnost izgovorenog iskaza koji je ipak nekako tačan.
- Mama, tata, znate mog druga Dimu?
- Onog pedera?
- E, da...pa, moram još nešto tu da kažem. Kako bih rekao, on mi nije baš drug.
- Ko bi reko, stalno je kod tebe kad god dođemo. Go. U kuhinji. Seče ananas.
- Tata, ovaj...Dima i ja se volimo.
- Hoćeš da kažeš da te onaj ćosavi rumun od četres kila svako veče rastavlja kao sovjetski tenk?
- U načelu.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
- U načelu, vaš sin je retardiran.
- Zar ne mislite da su to malo prejake reči?
- Domar ga je uhvatio kako se zadovoljava u kolicima za ugalj u školskoj kotlarnici sa slikom Leonida Brežnjeva.
- Je l Leonid sa ili bez brkova?
- Bez. I ljubi se sa Erihom Honekerom.
------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Trebalo bi da budete jako pažljivi kada budete saopštavali deci vest. Uprkos njihovom uzrastu vrlo je verovatno da će to teško primiti.
- Mislim da će razumeti ako im saopštim na pravi način. Uvek smo imali jako dobru komunikaciju.
- Mama gde je tata?
- Tata je pogino, zlato.
- Kako to?
- Pa strado. Aj idi igraj se.
- JAKO DOBRU KOMUNIKACIJU?
- U načelu.
Sve je to divno krasno
Presek priče koji je znatno ubrzava do scene od značaja. Izgovara se oštro i lagano, dok mimiku lica opisuje ozbiljnost Ivana Lendla, bez osmeha.
-Gde ste stigla sam!
-Uf, ajde uđi, požuri, hladi se stan ionako slabo greju.
-Evo bato ulazim, ćao mama, ovaj, došla sam samo po kucka žurim. Kako vam je bilo sa njim, jel bio dobar?
-Rekao sam ja, uhhh, da je to jedan dobar pas.
-Šta ti je, što si ozbiljan tako i zašto mama plače, šta se desilo, gde je kucko, Bendžamine, Bendžamine!
-Šetao sam ga tri puta puta dnevno kao što si rekla, puštao mu Šopena pre i Lista prosle jela. Naravno posle obroka je jeo onaj dentastiks za zube, nemoj da brineš.
-Da, da sve je to divno krasno a gde je on ne odaziva se, šta mu se desilo, Bendžamine?
-Znaš da on voli tramvaje i išli mi tako...
-Joj znala sam, uvek je trčao za njima, pa gd...
-Ma jok bre, pusti me da završim, išli smo čak do okretnice i tamo mu kupio onu ogrilcu što ti se svidela pa je sad umoran, eno ga tamo iza kauča spava.
-Joj presekla sam se. Pa čekaj, što ste utučeni a mama plače tamo?
-A to, ma umro nam deda, malo pre javili.
Ne pitam te šta si
Rečenica upućena nekome ko odbija piće, kako bi ga ostavila bez teksta i dovela u situaciju da mora nešto da naruči.
Kumara, šta piješ?
- Ništa.
Ne pitam te šta si.
- Aoo...
Pivo, loza, crno, bijelo?
- Može.
Čeličenje
Крајско малтретирање на релацији старији мангуп-млади мајмун са тенденцијом да постане старији мангуп (овим се преображај убрзава). 90-их веома интезиван и популаран вид васпитавања деце из краја.
С обзиром на тешко стање друштва па тако и породице у којој су родитељи неретко били разведени, наркомани, алкоси, кримоси, отац на ратишту, мајка на Плавом мосту итд. па као такви нису имали времена да се посвете васпитавању своје деце, старији момци из краја су, осетивши потребу да замене родитеље, на себе преузели ову племениту дужност.
Наравно, њихова визија васпитаног детета није се увек подударала са оном коју су имали родитељи... али боље ишта него ништа.
-Мали, ајде избегавај снег.
-Али пада свуда?!
-Ма избегавај мајку ти безобразну! Шта сам ја будала па не видим да пада!
(Клинац скаче у страну, савија се, чучи, прави салто) (Овом лекцијом развија се свест о ауторитету).
-Добро, добро...
-Ај сад вас двојица идите и изнабадајте ону двојицу тамо што ходају.
-Али ми немамо ништа против њих...
-Полази бре!
(Враћају се са модрицама) (Овом лекцијом развија се самосвест и храброст)
-Добро је клинци, показали сте зубиће... Ајде сад идите купите нама пиво и вама неки сок. (развија се свест о заслузи и поштењу).
-Сад кад попијете то, по 20 склекова на брзину. Ајмо дечаци, морате да ојачате, види какви сте сви никакви...
(Клинци пумпају) (Савладавањем ове лекције млади регрути сазнаће да је у здравом телу здрав дух).
-Јесте гладни синови? Ђоле дај им паре да купе по пљескавицу. (Овом лекцијом такође сазнају да се труд исплати).
-Е сад нам треба и сок али немамо паре. Ту улећете ви... Правац трафика, дигните оном матором ћоравом једну кока-колу. Јеби га момци, у оваквим тешким временима човек мора да се сналази. Ми да имамо не би смо крали, јел тако Кизо, али и ви тако млади видите... рат, беда, инфлација, немаштина... човек мора да брине о себи. (Развијају се способности сналажења у тешким ситуацијама)