To je cura koja, da bi prehranila svoj ego, ima i dečka ali bi i da svi preostali mužjaci trčkaraju za njom kao džukci. Ona bi da se jebe sa svima ali da joj ni od jednog ne udje, osim penisa njenog zvaničnog decka jer je, jelte, ona fina devojka koja ima dečka. Totalno je neizbirljiva, nabacivala bi se i mom dedi da ga poznaje. Baca koske i udice svima, kako bi se pecali novi mužjaci, a već formirani džukci nadali da ce da omrse brk i kako bi ceo čopor bio na broju a njen ego uhranjen kao gospodja Božen. Fetiš joj je da zavlači nekog mužjaka bukvalno do spavaće sobe, al' kad muzjak skine gaće i izvadi alatku, tad joj odjednom ništa nije jasno, a posebno kako je taj mužjak mučenik uopšte mogao da pOmisli (?!) da je ona nešto htela s njim, zaboga! To što se gola skinula ništa ne znači, samo je htela da isproba nove tange i vibrator a on je slučajno ušao u sobu jer su vrata bila širom otvorena pa se zato istripovao.. A i ima decka ne moze to tako! E, al' ako vidi da nekog džukca počinje da gubi iz čopora, jer je našao devojku a nju zaboravio, onda postaje ekstremnija. Tada mu se posebno posveti - priča mu na uvce ono što je on oduvek maštao da čuje od nje, zove ga da gledaju film kod njega i provocira u stilu Aj-me-ceskaj-malo-po-dupetu fore (naravno natrti se kao kobila pred parenje) i zove ga svakog dana da se žali kako je dečko zlostavlja i maltretira. Pa nekad nafleka i sama sebe ili tera drugaricu da je nafleka da bude realno. To traje dok se lik ne vrati u svoju poziciju džukca i zalaje staru pesmicu, a posle opet jovo nanovo. Dakle, fina kurva manipulatorska!
Keruša:Jaoj džukac, što moj dečko nije kao ti, on nikada nije tako slatko lajao, samo ti umeš da laješ tako jebozovno! Ajde laj malo, laj meni za ljubav.. Džukac #19 (plazeći jezik): Av! Av! Av! Auuuuuuuuuuuuuuuu! Av! Av!
Palestinci su kvazi urbani tinejdž likovi čiji je zaštitni znak Arafatka i uglavnom su to natprosečni bizgovi sa Filozofskog, Filološkog, kao i moj drugar Rista. Oni su poznati po tome što sebe smatraju za kul likove, tripuju da se ribe lože na njih, jer oni tako mnogo znaju o sukobima na Bliskom Istoku, veliki su borci za pravdu i oslobođenje palestinskog naroda, ako treba pobili bi sve koji ugrožavaju Palestinu i njen teritorijalni integritet, iako su veliki pacifisti i ne pada im na pamet da služe vojsku, čak ni civilno. Realno, sve su to budalesine, koji imaju za cilj samo da čuju od neke ziljave čkepi: "jao, što je sladak, ima Arafatku, a i jako je ono... pametan... mis'im, hej, on saoseća sa palestinskim narodom i zajedno sa njima preživljava njihove patnje. Dala bih mu pičke, iako nisam pukla".
A oni nemaju pojma ništa o celoj stvari za koju se "bore". Suština njihovog postojanja je da se tera kurac nekome, a Palestina im je pala eto tako... slučajno na pamet. Klasični pozeri ala Ratibor Trivunac. Što naš narod kaže, to je taj tip ljudi koji bi se jebali za dinar, i samo radi ličnih i sebičnih ciljeva bili spremni da viču "Palestina je slobodna", "Kosovo je Srbija", "Kambodža je Laos" ili "Pravda za Miškovića". Sve radi lične promocije, većeg uspeha kod ziljavih čki, totalni pozeraj, možda veći nego naš estradni. Možda bi neko javno da im kaže, da im skrene pažnju (ipak i oni su ljudi): "Hej momci, džabe vam te Arafatke, niste kul i nećete jebati". Možda nam svima tad sjašu s kurca, i okrenu se recimo našoj narodnoj nošnji, šiptarskom kečetu ili turskom fesu. Nije bitna simbolika, samo da su oni nama i dalje kul. Bože, kako mi idu na kurac...
Superheroj koji spasava usamljene dame. U akcije ide s gumenom kapom preko glave. Zavisno od stepena opasnosti na zadatku, vrste maske su različite: nekad su glatke, nekad rebraste, a nekad jednostavno šalje pomoćnika Vibroslava koji radi na baterije. Inače, pravo ime mu je Mirko, i vrlo je povučen. Pogotovo kad se kupa 'ladnom vodom. Svoj pravi identitet krije pošto mu je stari pop.
Ime: Člankovita glista; Porodica: Zmija; Familija: Aurora Borealis; Svaka člankovita glista, dakle i ja, sastoji se od 64 članka aproksimativno. Nisam sigurna da znam šta znači reč aproksimativno al mi bilo lepo da je metnem ovde. I svaki članak ima ima tačno određenu funkciju, osim nekih koji su tu čisto bezveze. Udžbenik iz biologije za 6. razred kaže sledeće, citiram: "Iako deluje nezamislivo, člankovita glista se prilagodila kretanju bez nogu, i to veoma lako čini." Kurac moj lako. Zahvaljujući jednom jebenom mišiću u 17. članku i metodi: zgrči telo - opruži telo, uspevamo nekako da se krećemo kroz ovaj život pun čemeri i boli. Sve je u životu prolazno moj druže I ljubavi i tuge i svi srećni dani Sad kada je nema neka plaču ruže Ko uvelo lišće na jesenjoj grani... Ja se izvinjavama na ovoj digresiji, pukla me emocija. Da nastavim. Uvreženo je mišljenje da smo mi potomci zmija, guštera i čega sve ne, no jasno je ko dan da su to fabrikovane insinuacije naših arhineprijatelja, belih nosoroga. Svi ste u školi učili da slonovi svakog proleća odbacuju surlu, a da li ste se ikada zapitali da je možda surla ta koja odbacuje slona i evoluira u neko drugo biće, biće oslobođeno materijalnog. Ruku, nogu, ušiju, očiju. Da, i reproduktivnih organa, no ta trivijalnost nam ne predstavlja smetnju prilikom seksa. Sada se verovatno smejete i pitate kako glupava člankovita glista može da vodi ljubav? Pitajte svoju ženu, ona se nije bunila. Vas, ljude, verovatno zanima kakvo mišljenje mi, člankovite gliste, imamo o vama, ljudima. Kako bilo, ja vas delim na dve vrste: na one koji imaju potrebu da nas gaze svojim pseudopodama i one koji nas iz nekakvog milosrđa, il šta ti ja znam, na našem putešestviju od tačke A do tačke B, bez greške vraćaju u tačku A. Uh, kako mrzim ove druge. Zar je toliko teško pogledati gde nam je usmeren prvi članak (upadljivo svetliji od ostalih), i preneti nas u tom pravcu? Rekli su o nama: "Jasno je da je tajna i bit svega saznajnog u sledećem pitanju. Gde je kraj onoga što člankovita glista kao takva jeste, a gde početak onoga što člankovita glista nije." Kornelije Kovač, gitar hirou turnir - delta siti 2008.. "To ne beše glista, nit to beše zmija. Već sve deo do dela. Doista čudno. Čudo?" Poslanica Nazarećanima, treći psalm 12:44
To sam u najkraćim crtama Ja, člankovita glista. Ili sam beše člankoviti crv? E da ga jebeš...
Rizičan ali skoro pa jedini mogući način da se opravdate pred nabildovanim ćelavcem "nisam-siguran-gde-mu-glava-prelazi-u-vrat" i njegovih 5 ortaka, kada vas "ljubazno" priupita šta vi to koji moj gledate u njegovu devojku. Po teoriji, time se priča sa "Nemoj da mi je neko gledao ribu" prevodi na teren "Nemoj da mi je neko dir`o švecu". Porazumeva se da ne morate da imate sestru, ali morate da govorite brzo i razgovetno, jer vam je vreme ograničeno.
Je li ti, majmune, šta bleneš ti u nju? Oćeš te izbušim, a? Ma, ništa, samo me strašno podseća na moju sestru, koju nisam video tri godine, mnogo mi nedostaje. Au, brate, razumem, razumem, ja bih za moju švecu zaklao. Aj` živeli.
Iako se cini da je cenzura korisna koliko i skrivanje slona iza maslacka, u realnom zivotu prosto je neophodna, jer bi neki od nas bez nje bili prebijani kao macke po vise puta dnevno. To mozemo zakljuciti u onim, hvala Bogu, ne tako cestim trenucima, kada, pod uticajem alkohola, lakih droga, punog meseca, nervnog sloma i dr., ista padne.
On je skida, napaljen kao konj, zatim skida sebe, baca pogled na svog pitona i podize levu obrvu. Ona, opustena i raspustena, baca pogled na dole i kaze "Pfff, vidjah i bolje!" On pokusava da se opet skoncentrise, bulji u njene sise, broji do deset i opet krece u napad... Ona prska u smeh "Jebo te, sto ste vi muskarci agresivni kad shvatite da je zena i drugi kurac opipala!" "Aman, zeno, 'oces li da ucutis vise? Bolje mi je bilo i s onom debelom Andrijanom!" "Ne seri da si jebo onog morza!" "Alo, bre, cenzurisi se!"
Sprava pomocu koje je moguće utvrditi da li je lik na Da Vinčijevoj slici muško ili žensko. Služi za ljuštenje krompira. Ako lik na slici njime oguli krompir onda je žensko, ako otvori pivo onda je muško.
