Palestinci
Palestinci su kvazi urbani tinejdž likovi čiji je zaštitni znak Arafatka i uglavnom su to natprosečni bizgovi sa Filozofskog, Filološkog, kao i moj drugar Rista. Oni su poznati po tome što sebe smatraju za kul likove, tripuju da se ribe lože na njih, jer oni tako mnogo znaju o sukobima na Bliskom Istoku, veliki su borci za pravdu i oslobođenje palestinskog naroda, ako treba pobili bi sve koji ugrožavaju Palestinu i njen teritorijalni integritet, iako su veliki pacifisti i ne pada im na pamet da služe vojsku, čak ni civilno. Realno, sve su to budalesine, koji imaju za cilj samo da čuju od neke ziljave čkepi: "jao, što je sladak, ima Arafatku, a i jako je ono... pametan... mis'im, hej, on saoseća sa palestinskim narodom i zajedno sa njima preživljava njihove patnje. Dala bih mu pičke, iako nisam pukla".
A oni nemaju pojma ništa o celoj stvari za koju se "bore". Suština njihovog postojanja je da se tera kurac nekome, a Palestina im je pala eto tako... slučajno na pamet. Klasični pozeri ala Ratibor Trivunac. Što naš narod kaže, to je taj tip ljudi koji bi se jebali za dinar, i samo radi ličnih i sebičnih ciljeva bili spremni da viču "Palestina je slobodna", "Kosovo je Srbija", "Kambodža je Laos" ili "Pravda za Miškovića". Sve radi lične promocije, većeg uspeha kod ziljavih čki, totalni pozeraj, možda veći nego naš estradni. Možda bi neko javno da im kaže, da im skrene pažnju (ipak i oni su ljudi): "Hej momci, džabe vam te Arafatke, niste kul i nećete jebati". Možda nam svima tad sjašu s kurca, i okrenu se recimo našoj narodnoj nošnji, šiptarskom kečetu ili turskom fesu. Nije bitna simbolika, samo da su oni nama i dalje kul. Bože, kako mi idu na kurac...
