Igra koju smo igrali ko klinci i koja se sastojala od uperivanja plastičnog pištolja ili puške u protivnika i uzvikivanja onomatopeje pucanja vatrenog oružja. I pored bezopasne prirode ove igre, ista je često dovodila do fizičkih sukoba.
-Ta Marko, Ta Marko!!!
+Ta Pera, Ta Pera!!
-Pičko, izađi, pogodio sam te!
+Nisi!!
-Šta sereš, pravo u srce!
+Saću ti jebem mamu!
-Ajde, ako smeš!
Umetnost koju su negovali najveći umovi sveta.Počev od grčkih filozofa koji su naređivali svojim učenicima da ništa ne rade i tako od njih stvorili vredne i poštene ljude, preko Marka Tvena koji je to najbolje opisao u čuvenom romanu ''Tom Sojer'', pa do modernih političara koji savetuju ljude da ne rade po velikim vrućinama (al' proš'o je Srbin devedesete, zna da više vole čoveka bez posla nego 'leb na stolu).
Najkraće, ovo je pokušaj (u kojoj meri uspešan zavisi od našeg glumačkog talenta) da, nagovarajući druge ljude na nešto što ne želimo, oni, ako ne zbog nečeg drugog onda iz inata, urade nešto sasvim suprotno - ono čemu se nadamo i priželjkujemo.
Kako je ljudski mozak, pod utiskom laži i prevara, dosta napredovao i oguglao na ovakve pokušaje, pod obrnutom psihologijom se danas podrazumeva čitav jedan proces u kome se žrtva prvo navlači a tek onda iskoristi.
Ljudi koji danas preferiraju obrnutu psihologiju su uglavnom tinejdžeri sa skromnim željama: dobre ocene i koji dinar.
Oborio si sopstveni rekord.I dvadeset drugi dan za redom dolaziš na biologiju nespreman.Jedina ocena, petica koju ni sam ne znaš kako si dobio, neće te spasiti jer si propustio oba kontrolna.Sve što znaš o zglavkarima jeste nekakva kutikula, valjda zaštitni sloj.
:u sebi:
Prozvaće me, sigurno.Ne znam ništa, znači moram da se javim.Ah, koliko je samo velikih naučnika imalo slabe.Ajnštajn i Andrić samo su neki od mnogih.Šta ja kenjam, nisam ja Andrić nego nisam pipn'o knjigu.Došlo je dotle da moram da se javim, moram biti dovoljno glup da bi me smatrali pametnim.
:javio si se da odgovaraš:
Profesorka:'Ajde, samo si mi još ti ostao.Građa zglavkara.Izvoli.
Učenik:Zanimljivo je to.
Prof.:Šta to?
Uč.:Pa to, da zglavkari postoje već 400 miliona godina ako se u obzir uzmu amoniti.Oni su preživeli sve nedaće za razliku od recimo dinihtisa, oklopljenih riba koji su se njima hranili.
Prof.:U pravu si, ali odgovori na pitanje.
Uč.:Zglavkari su dakle građ...
Prof.:Ali amoniti su izumrli!
Uč.:Otkud danas zglavkara na Zemlji?Dvaput su evoulirali?
Prof.:Da, zanimljivo.Šta misliš?
Uč.:Nekako su preživeli i prilagodili se uslovima?
Prof.:Svakako.Šta sam te ono pitala?
Uč.:Kutikula.
Prof.:A, da.Izvoli.
Uč.:Zaštitni sloj kod današnjih zglavkara, ali čekajte amoniti je nisu imali!
Prof.:U redu je, pet.
Sin: E, ćale odoh do grada.
Otac: Je l' ti treba neki dinar?
Sin: Ne moraš, znam da radiš za to, daj stotku za žvake samo.
Otac: Evo ti hiljadarka da ti se nađe.
Nadimak koji nas je fascinirao kad smo bili deca. Inspirisan predratnim hajdukom Jovom Stanisavljevićem Čarugom. "Operisao" je između dva rata po Slavoniji, pod parolom borbe protiv kapitalizma, koja se ogledala u tome da se otme od bogatih i sve zadrži za sebe. Može se povući paralela sa nekim današnjim ministrima i tajkunima, koji otimaju sa istim žarom u očima, kao i Čaruga, samo od sirotinje. Jovo je imao milosti prema sirotinji, i sam je rano ostao siroče bez majke. Ova nova hajdučija milosti nema.
Svaki letnji raspust smo provodili na napuštenom salašu, pored sela. Igrali smo se Kola Gorskih Tića i čuvenog Čaruge. Počinjalo je izborom Čaruge (vođe hajdučije) za ove letnje ferije, jer se lanjski zamomčio i neće (pička) da se igra s nama. Čaruga si mogao biti samo ako si najjači, među drugarima. Išlo se pesnicama, pa kom opanci kom obojci. Nakon "izbora" kad masnice splasnu, polagala se Hajdučka zakletva na vernost Čarugi i Kolu gorskih Tića. Zatim se kretalo u akciju. "Žrtve" prepada ove hajdučke bratije je bio bostan, voće, u jednom navratu i jedno nesrećno jare, koje smo s teškom mukom zaklali i odrali, a kad je došlo vreme da se ispeče uvatio se mrak, pa smo gozbu morali odgoditi za sutra. Do sutra se jare usmrdilo, pa nismo omastili brke.
Kako se bližio kraj letnjih ferija, tako su se i Gorski Tići razilazili, do sledećih ferija.
Danas u mom rodnom selu nema dece kao nekada, ali i sad kad sa svojim podmlatkom odem na selo, da obiđem groblje i rodnu kuću, čujem seoske abrove o nekom novom Kolu Gorskih Tića, o novom Čarugi i njihovim poduhvatima. Obuzme me milina, kad vidim i svog sina kako trči za klinčadijom, da i on bude u Kolu Gorskih Tića. Ako, nek se kali i ja sam, ima nade dok je Tića i Čaruge!
Prelazak iz dečaštva u višu fazu postojanja, koju će obeležiti bezglava jurnjava za suknjom, susret sa alkoholom, i neurastenija nategnutih odnosa sa roditeljima. U pauzama između jedne i druge ženske od kojih ti svaka popije odredjenu količinu krvi, a i ti njoj jer to je obostrani proces, i jedne i druge satiruće žurke na kojima se trudiš da pojebeš sve žensko a na kraju sam daviš majmuna u WC-u... sve ti se idiličnijim čine te godine nevinosti, kad Vrhovni Procenitelji Tvog Života, roditelji koji će potom ostareti, nisu imali hrabrosti da te samog puste na more, već su ti dodeljivali delegata u vidu babe koja te pratila na obećane plaže, heklajući sa drugim babama u hladu smokve malih primorskih mesta, dok ti sam skačeš na glavu sa šiljatih stena.
- Duksi, gde ćemo ove godine na more, a, š'a misliš?
- Ne znam, Bleksi, nemam ideju...
- Nemam ni ja... ajde da uzmemo šator, pa polako, odozdo, u Reževićima imamo Radicu i onu njenu drvenu kućicu, pa dokle nas noge i autobusi donesu na gore... u Dubrovniku imamo Vlahu i njegovu kamenu kuću...
- U Puli imamo Maru...
- To TI imaš Maru, a ja ga uvek šiljim...
- Pa naći ćemo ove godine nešto i za tebe... oćemo da svratimo u Selce, smešno mesto?
- Može... kad si ti poslednji put bio tamo?
- 73-će, sa babom...
- Aha, znam, mene su roditelji te godine vukli u Petrovac, pokrljasmo se na gradskoj plaži sa milion i po duša na malo prostora...
- Baba Magdalena i ja smo uveče jeli sladoled i onda je ona sedela na klupi i gledala u more, dok sam ja malo bazao po rivi, pa smo išli na spavanje. I svaki dan je za plažu pravila salatu od cepkanih pečenih paprika i paradajza, posle sam čuo da je to jedina prava srpska salata, a ne ono što ti uvaljuju u restoranima...
- Nemaju ti kafanjerosi pojma sa salatama... sećam se Magdalene, volela je sve nas...
- Jeste, beše dobra baba...
- Kad je ono umrla?
- Pre osam godina.
- Već toliko?! Pu, mamu ti, kako vreme leti...
- Leti, Bleksi, leti... Znači: Reževići?
- Neka bude tako, Duksi. I da paziš šta vataš za brisanje kite ako ne bude zavese u hotelu, mojne da zaključavam peškir u sef!
- Dobro, bre, ne možeš da zaboraviš taj peškir, jebo te peškir...
Sleng čija je svrha zadobijanje pažnje prisutnih i najavljivanje prezentacije svoje veštine u nečemu.
Spakovano "pazi sad".
Nenad: "Brate, gle ovog lika što ulazi u kafić! Koji pčelar pripravnik! Ovaj kad bi te žvajznuo lagano bi odleteo do Lepe u šank!"
Rajko: "Ko bi bre odleteo?! Pajsad!"
.......
† Rajko Dražić 1972-2010 †
Ne izgleda ni nalik onome što je Dante opisao u svojih devet krugova, već je sasvim drugačiji. Naime pakao je kada imate užasne komšije: Fensiku, staramajku, odbeglog iz ludnice i trip turbo narodnjaka. Stavite ih u blender i dobicete deseti krug od kojeg bi se i sam Dante usro' i molio Boga za oproštaj.
08:20 Fensika pušta Blek adj Pis na razglasu jačem od od Hitlerovog iz četres' treće: oooooo aj gat a filing, det tunajt is gona be a gud naaaaaajt
Staramajka: E dabogda ti se sjeme zatrlo', utuli ta govna, sta si to pusćila vako' sabajle !
Fensika naravno kulira staramajku pojačava volume na 40 i pravi prelaz u muzici. Na repertoaru Beni Benasi: Džžžžžž žžžžžžž Džžžžžž žžžžžžž satisfekšn'
Ludi komšija: šta je ovo baba, kakvi su ovo jadi u pet zora'?
Ma nemo' ja mog malog da joj zovem da joj pušći muziku.
Zveroljube ode vamo sine, de pušći Rada Petrovića na ono tvoje sokoćalo.
Turbo narodnjak: Eve ga tajo: Jaaa sam seljak veseljak al' u duši tugu skrivam kraj Morave odrast'o sam al' ne znam da plivaaaaaam
Narodnjaci i staramajka vode sve do 08:35 kada fensika uzvraća udarac.
Pušta Lejdi Gagu,pojačava volume na 67 od cega pucaju bubne opne limaru udaljenom 49 kilometara: Dont kol maj nejm, dont kol maj nejm Roberto, aljehandro, aljehandro, alje aljehandro, alje aljehandro.
Kulminacija, 08:58. Izlazi ćale koji je došao iz treće smene pre sat vremena. Nosi pradjedovu tandžaru i u gaćama galami na terasi: Milosnu vam mamicu hoštaplersku, džebalebarosku, neradničku, da se nosite u kurac svi redom. Nemo' municiju da tražim.
09:00 fensika gasi hitlerov razglas, staramajka se povlači u jazbinu, a ludi komšija zbunjen zvera u prazno.
Tada kada pomislite da pakao prestaje i raj počinje, pokusavate ponovo da utonete u slatki san a pred krevetom se pojavljuje do pojasa go debeli stric sa radosnim vestima: Stigla drva, haj da istovaraš.
Jedino sto vam preostaje je da izvršite harakiri ili da se povinujete naredjenju.
Osoba koja pivo uvek pije iz flaše.
Nova ujdurma nevladinih organizacija kojom je zabranjeno dirati decu rukom kad počnu da divljaju nego mu se mora objasniti razgovorom šta ne sme da radi. Oće da donesu zakon kojim bismo podsećali na Šveđane valjda, a sve po principu žaba digla nogu.
Drugim rečima, komplikovano vaspitanje, koje uz to i ne radi.
ne-fizičko
1. Klinja provalio kako se izduvava guma na autu, pa isprobava u garaži.
-Nemoj sine, nije lepo to što radiš.
-Ha! (nastavlja da izduvava)
-Nemoj molim te, nije lepo tata ne može da vozi kola posle.
-Haha! (nastavlja)
-Povređuješ tatina osećanja time što izduvavaš gume.
-Šta je to osećanja? (nastavlja)
-To ti je sine kad.... Pa nemoj i drugu!
Zaključak:
Tri izduvane gume i četvrta načeta. Dosadilo mu.
2. Klinja uzeo da gura šrafciger u utikač
-Nemoj, to je opasno!
-Šta? (nastavlja da gura)
-To da guraš. Može da te drmne struja.
-Kako? (nastavlja da gura)
-Pa tako što... Neeee!
Zaključak:
Kuršlus.
fizičko
1. Klinja provalio kako se izduvava guma na autu, pa isprobava u garaži.
:fljus: marš u sobu!
-KMEEEEEeeeeeee...
Zaključak:
Načeta guma.
2. Klinja uzeo da gura šrafciger u utikač
:fljus: Pizda ti materina detinja šta radiš to!
-KMEEEEEeeeeeee...
Zaključak:
Živo dete.
Ova je priča o sjebanom ustrojstvu Univerzuma. Sve je počelo kada sam se zarakijao kod kuma. Bilo je veselo i pevalo se sve od ``Sinoć sam pola kafane popio`` (od Željka Bebeka) do ``Ne traži je sine`` (od Sinana Sakića), pa je na kraju došlo vreme da idem kući. Krenuh niz stepenice koje idu do moje ulice. Napolju je padala slaba prolećna kiša.Inače nije bilo svetla pa sam tumarao po mraku niz stepenice.Iznenada čujem:- krccc!Svatih da je to bio puž! Mučenik nije imao sreće...Dođoh kući, sastrugah puža sa cipele, ispišah se i legoh da spavam. Nisam mogao da zaspim, smorio sam se zbog puža. Niti sam ja želeo njega na svojoj cipeli, niti on moju cipelu na njemu. E to je to Ustrojstvo univerzuma, ili sudbina....Stvari se jednostavno dese. On jednostavno nije mogao ni da se izmakne jer je spor....A ja ga nisam video, iako mu nisam želeo zlo, poslao sam ga na konsultacije sa njegovim predacima...Ja sam u tom momentu Univerzumu poslužio kao dželat ne znajući ništa o tome... Pitanje od koga me stvarno boli glava je:-Kakva to kosmička čizma, patika, cipela čeka svakog od nas? Još više me muči činjenica da iako budem znao šta mi je suđeno, možda neću biti sposoban da se izmaknem, kao onaj nesrećni puž...On je samo izmileo na beton, jer se radovao kiši...
Ipak, Univerzum zna da bude i milostiv i da vas izvuče iz najdubljih govana.Baš kada mislite da nema dalje, desi se nešto neverovatno što vas spase....Pogledajte primer...Koliko verujete Kuriru?
Na naslovnoj strani Kurira velikim slovima piše:-Hvala kurcu!
Radoznao, okrenuh stranu na kojoj je vest i tamo piše:
-Čobanin J.R. (19) preživeo udar groma dok je urinirao na livadi.Bez težih povreda, samo sa opekotinama na polnom udu. Lekari kažu kako je struja najverovatnije otišla kroz mlaz urina u zemlju.J.R se oseća dobro, blaže opekotine prolaze....
Ako recimo neki muškarac umisli da je zec(ili tome slično) i počne da se ponaša i oseća kao zec, a pritom je evidentno da nije zec-pošto je čovek, neminovno je da će posle nekog vremena biti smešten na psihijatriju i biće smatran bolesnim čovekom.
U bolnici će psihijatri pokušati da ga izleče od te njegove bolesne fantazije.
Ali ukoliko neki muškarac umisli da je žena(ili tome slično!) i počne da se ponaša i oseća kao žena, što evidentno nije - kao što ni onaj mučenik od pre nije bio zec, ne samo da neće niko pokušati da ga izleči, nego će se hrpa nevladinih organizacija boriti za to da se ta njegova bolest smatra normalnom i zahtevati od svih njemu bliskih da tu njegovu bolest prihvate kao nešto sasvim normalno i kao njegov lični izbor i slobodu, a automatski dobija i titulu "gay"!
Pa lični izbor i sloboda biranja i onog prvog je bio da živi i da se oseća kao zec i nikog da ga razume, pa da mu pomogne u tome!
Obojica se osećaju kao nešto drugo, a ne kao ono kako su se rodili, a samo ovom što se oseća kao žena se pomaže, a ovaj drugi treba 'ladno da ide u ludnicu!
JA se ovom definicijom borim za prava svih, a ne te tamo neke gay organizacije..!
Borim se za prava ovih koji misle da su zečevi, Napoleoni, itd...
Gde je tu pravda, gde je tu jednakost, gde je njihovo pravo da se javno deklarišu tako kako se osećaju?!
Zašto je samo njima zabranjeno da se osećaju i izjašnjavaju kao ZECOVI?
Malo obajašnjenje za sve ne-vegeterijance mekog srca...
Svinjokolj je velika periodična proslava koju slave svinje iz svinjskog kulta "Velike Kobasice na nebu", koje se završava kolektivnim samoubistvom.
Naime, ove svinje su toliko posvećene svojoj veri da one same izvrše samoubistvo, i to često činom sepuku-a (harikiri za neupućene), sa potonjim nabijanjem na ražanj... Tolika je njihova odanost Velikoj kobasici (i prvom Čvarku, njegovom sinu), da ni potpuno vađenje utrobe neće sprečiti njih da okončaju svoj naum.
Najveće i, logično, najvernije i najpoštovanije svinje će čak ići do te mere da će same da iskomadaju svoje telo i naprave kobasice, slaninu, čvarke i slično....
Tako da, dragi ne-vegetarijanci (ali ipak nežnije duše), činom žderanja prasića i prasećih proizvoda, mi zapravo iskazujemo svoje poštovanje prema ovim hrabrim, hrabrim svinjama...
Prijatno!
Citat iz svetih spisa "Put Velike Kobasice do Mesare Na Nebu":
Skviič, skviiič, sviiiiič!
Grok! Sviiiič..... Skvič!
Apsolutno ograđivanje od svakog haosa koji bi mogao da usledi, bilo da je u pitanju fudbalska utakmica, ili nadmetanje za devojku koja je dvojici mladića zapala za oko. Ukoliko postoji mala šansa da nešto pođe naopako, bar da se zna da nisi ti krivac. Jednostavno je protivnik imao prednost od starta, makar samo u tvojoj izjavi.
Konferencija za štampu nakon poraza reprezentacije od FK Truleks na pripremnom meču.
Novinar: Da li je istina da ste vi krivi za poraz, gospodine Vladimirović?
Petar Vladimirović Pule: Apsolutno ne! Ja sam još pre utakmice prepustio ulogu favorita gostima! Oni deluju kao slab tim, ali ti osmogodišnji dečaci znaju s loptom!
Novinar: Dakle hoćete da kažete da su krivci igra...
Petar Vladimirović Pule: PREPUSTILI SMO ULOGU FAVORITA!
Novinar: Dobro, smir...
Petar Vladimirović Pule: ULOGA! FAVORITA!
