Suprotno od deja vu-a. Osećaj da nikad nisi bio na mestu na kom se nalaziš u tom trenutku.

višeminutni deo svakodnevnice običnog čoveka. Ne i ako ste Grk. I živite u 5 veku pre n.e. Tadašnji mudraci većinu svog vremena provodili su napolju, crtali kojekakve pizdarije po pesku, kuntali po burićima, no najviše od svega voleli su ulaziti u konverzaciju sa pučanstvom koje je trebalo da predstavlja oponenta u filozofskoj raspravi, zamorče za najnoviji eksperiment ili šta već. Zbog svega navedenog velika je bila verovatnoća da će vas na putu do lokalnog bakalina presresti nekolicina učenjaka i ono što je trebalo da bude jednostavan odlazak do prodavnice pretvoriće se u višečasovnu agoniju.

Моша коју сваки џукац схвата озбиљно.

Boja koja je negde između braon i žute i crvene i naranđzaste. Možda se nazire da je umešano i malo sive. Može da vuče i na kremkasto, a najviše nalikuje boji ljuske od oraha pomešane sa bordo bojom. Neko bi rekao da je to obična braon boja, ali se grdno vara. To je jedna posve zanimljiva nijansa braon boje koja polako odumire. Endemična vrsta boje.

Mada se izvode eksperimenti za njeno ponovno dobijanje i oživljavanje na nebu u Pančevu.

U svakom slučaju, na kraju, nijanse graoraste zavise od debljine babine katarakte.

У буквалном смислу, врста стомачних глиста које су због претераног лучења тинејџерских хормона подивљале. У пренесеном смислу, врста ритуалног плеса који изводе неиживљенa и исфрустриранa деца пред својим родитељима:

Slavko Tatic

географски гледано град од цирка 250.000 становника на југу Србије. Међутим,север поменуте државе,а посебно његов главни град, Београд, не мисли да је Ниш у Србији. Тачније, мисли само кад су избори или кад треба да се кидамо са шиптарима или бугарима или турцима. Добро, и то је нешто за разлику од Крагујевца ког се сете само за изборе, више их ни у војску не зову!
Становници Ниша чине већину онога што главни град зове унутрашњост, само још увек не могу да сварим шта је референца за термине "унутра" и "споља"? Живе оскудно, скромно и углавном гладују, чак и у падежима штеде (један, до два падежа су сасвим довољна) - види пример

Južnjačka zakletva da se priča istina.

Многи мисле - до јаја ствар, али jес' курац!

Bojno polje na kojem izgubim život jedanput mesečno, pa to slavim kao pobedu sledećih tridesetak dana.

Jebač džentlmen.
Vrši nežni koitus sa puno razumevanja za osećanja dame.

Najgluplje potrosen novac ,ikada.
Doniranje novca crkvi je najobicnije licemerje,jer osoba koja to radi,misli da ce time da spasi svoju dusu.

Prostor, potpuno oslobodjen zracenja savremenih elektricnih gedzeta, koji vraca potrebu za razmisljanjem, vodi kreativnosti i osmisljavanju novih nacina za animaciju. Bez dugmica i baterija.

U ovom domenu, primat preuzimaju papir i olovka, rekviziti za sport, karte, kockice za jamb, drustvene neelektrificirane igre. Prostor u kome se mozak, kao davno zaboravljeni rodjak, budi iz hibernacije i kreativne zatupelosti i opet preuzima svoju glavnu funkciju - kao pajdoman kada se skida sa kreka - vraca se prirodnim instiktima za opstanak u realnom svetu.

Strategija u muvanju cura koja se dvojako primenjuje u zavisnosti od toga da li je izlazak na selu ili u gradu. U koliko je radnja, stanje i zbivanje prilaska curama tipa muvanja locirano u gradu, tada grupica tvojih drugara prilazi devojkama, napravi od sebe maksimalne budalčine i seljobere, a da bi ti kasnije prišao krajnje galantno i fensi (od stajlinga ovde neki kaputić leže kao budali šamar) šatro izvinjavajući se, dok se infiltriraš sa težnjom pozadinskog napada na lakovernu čeljad. Ukoliko muvaš ženske na selu, onda ideš u prvi plan napada, tj. da glumiš konja - seljančice to jednostavno vole.

Ja ne pitam za juče ni sutra, dok te grlim u naručju svom,
Postoji samo sadašnje vreme i ja i ti u vremenu tom.

Čekajući dok se ne oženim i napokon konfiskujem jedan od mnogobrojnih setova za ručavanje kao i čaše od rumunskog kristala koje već godinama čekaju neku meni nepoznatu priliku, setih se stare "gorenje" veš mašine koju smo pre par godina promenili, jer je proširila radius kretanja tokom centrifuge i pretila da polako napusti kupatilo i ode u posetu "obodin" frižideru, svom dobrom ortaku iz radnje. Ei Niš te-ve smo promenili pre par godina sa nekim panasonikom, koji je posle par meseci kad smo krečili pao na ekran te nam vratio naš dobri stari Ei koji je podsećanje na svoju prisutnost umeo da iskazuje na taj način što ti digne sve dlake sa ruku na metar ipo od njega. Elem, nakon uspešnih 23-4 godine radnog staža, iz trećeg puta smo ga uspeli poslati u penziju. Danas je taj dan, kada smo odlučili da više nećemo da koristimo noževe iz starog NDR-a jer nema smisla da ih oštrimo do drške, te prelazimo na onaj set iz Čehoslovačke. Odo da jedem..aj prijatno.

Program emancipacije pušača kao odgovor na uznemirujuće poruke upozorenja na kutijama cigareta. Neki pušači su razvili sposobnost da apsolutno ne obraćaju pažnju na ove poruke dok drugi imaju razrađen sistem odgovora:

Prvo-Smisao, inspiracija i autor onih pornićarskih slika u „Blicu“
Drugo-Smisao, smisao i smisao pesme „Naslednica“ gospođe Lepe Lukić
Treće-Žarko Obradović kao ministar prosvete (Zašto zaboga?!)

Građani i Građanke. Oni nisu vi. Da, možda i žive pored vas, ali su tu slučajno. Ne rade i ne jedu „meso dobrih životinja“. Stvaraju... Koncepte. I đuskaju. Njihovo govno nije obično govno. Ono je avangarda. Apatično hodaju ulicama sa slušalicama u ušima i nose velike naočari za sunce po mraku izražavajući tako tihi bunt protiv Sistema. A ono, ako baš popizde onda obuku žute helanke preko suknje. Kada nisu na izložbama u „zkcu“, onda su na predstavi „Sedi glumac u kartonskoj kutiji i gleda u publiku “. Ili prave performans o performansu. Ili dokumentarac o kratkom filmu. Ako nisu ni tamo onda se sigurno ljute na devedesetogodišnjeg dedu iz Ripnja što ne odvaja plastiku od stakla i vozi trabanta. Ili popreko gledaju babu sa Divčibara što tuče kravu i ne razmišlja o alternativnim izvorima energije. I tako prokleto smrdi. Oni sami sebi šiju odeću na Singericama zato što im kreativnost isijava iz dupeta. I nose dedin prsluk dok piju sok od brusnice. Vole planetu. Planeta im je dom. I Beograd, razume se. Srbiju ne, jer tamo žive Palma, Velja Ilić i razulareni urođenici sa vilama. I tako svako jutro, kada širom otvore svoje sanjive oči i pogledaju kroz prozore svojih stanova, osete mučninu. Napolju sve sam Radašin, huligan i horde ratnih zločinaca „sa po četiri zuba u glavi“. Guši ih takva sredina. Usko im je. Ipak, kako rezignirano priznaju, to ih i ne zanima toliko jer znaju da će kad-tad „otići iz ovog jebenog sranja“. Negde Tamo gde je lepše i gde će ih razumeti. A Tamo ih svakako jedva čekaju jer nemaju dovoljno takvih. Do tada će uložiti sve svoje kapacitete da vam dokažu koliko su drugačiji od vas.
Oni su Drugi. Oni nisu vi.

Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.