Реченица из "Старог Вујадина" која је међу основцима изазивала салве смеха.

Bliži se roditeljski a vi mislite da će te se izvući i da ćete biti ne provaljeni...a kada budete provaljeni krene vadjenje koje je toliko providno da je žalosno!

Rečca "da", koja se gubi kada se govornik iznervira.

Takmičenje između zvezdinih i partizanovih huligana u razbijanju stvari po Beogradu

Klinac koji novac za užinu potroši na užinu.

Osoba koja ti, nakon pitanja "Gde si?" i tvog odgovora "U busu sam, tu sam za pet minuta", kaže da požuriš.

Купиш најбоље европске кошаркаше и дођеш у Пионир !

Prilika da učenici ogluve i ostanu bez glasa. Za nastavnike je to prilika da dobiju nervni slom i nešto para.
Najčešće izgleda ovako:
7:00- Svi stoje ispred autobusa i psuju vozača jer neće da otvori vrata.
Pola sata kasnije sledi serija mahanja kroz prozor i slanja poljubaca roditeljima i ostaloj rodbini.
8:00- Vozač se konačno smiluje i krene usput puštajući turbo folk i svi skaču na noge.
Nastavnici prvih deset minuta (u najboljem slučaju) vrište na učenike da sednu na svoja mesta, ali onda vide da od toga nema vajde.
U nekom momentu neko kreće da jede pa su svi gladni, kreće razmena maminih pita itd.
Kada su završeni svi obilasci manastira, pećina i kuća za taj dan kreće se prema hotelu.
U hotelu nastaje rasprava oko toga ko će biti sa kim u sobi iako je to već bilo odlučeno pre jedno tri meseca. Do sobe (koja je na 8 spratu) se može stići jedino stepenicama jer je lift, naravno, pokvaren.
Kada su svi miševi, zmije i bubašvabe izbačeni iz sobe ide se na večeru. Za večeru obično ima salata sa paukom, živo meso i hladni pomfrit.
Pripreme za diskoteku traju satima. Devojčice izgledaju kao da su plivale u puderu i nešto su porasle. Dečake nije briga na šta liče, svakako će do kraja večeri ostati bez odeće.
Po povratku iz diskoteke svi se uvlače u pidžame i počinje jurnjava po sobama, hodnicima , skakanje sa terasa i muvanje. Spava se najduže dva sata.
Sledeći dan izgleda skoro isto, samo što učenici izgledaju zombirano, ne znaju gde su i spavaju u autobusu.
Kada je autobus blizu škole počinje mahanje nesrećnim prolaznicima koji se pitaju iz koje ludare su ovi izašli.
Kući se spava jos tri dana.

Apsolutni vrhunac u svetu basketaša. Na košu sa metalnom mrežicom uvek je najveća gužva, a zvuk koji lopta pravi prilikom ulaska u koš je neponovljiv. Nažalost, koš bez mrežice je daleko češći prizor.

Najžešći bedak. Kao dete bez osmeha, zima bez snega, veza bez seksa. Sve je tu, ali ipak nešto fali. Nije to ono najvažnije, može se igrati i igra se bez mrežice, ali ona je neki šlag na torti koji presudjuje na kom će se terenu igrati.

Humor koji te oznoji lucidnošću.
U prevodu, onaj humor koji to nije.

Omnipotentno biće. Biće koje može da uradi sve iliti bilo šta.

Доказ да заиста не знаш.

Populacija koju niko od kontrolora GSP-a ne pita da li ima kartu.

Primoranje da se prvih par sekundi pod tusem, stoji u najudaljenijem uglu kade/tus kabine, dok ne prodje taj nalet 'ladne vode.

Lik koji je bio fenomenalan kosharkash,a uz to bio (i ostao) takav gotivac,da je generacijama poznat kao veliki idol mladih.
Gledajuci njegove igre u Lejkersima,Sharlotu,Kingsima,kao i one u reprezentaciji,jos sa svojih 15 sam pokusavao ono sto mi ni dan danas u poznim dvadesetim ne polazi za rukom..

Simbol grobara i Obrenovca. Covek moze da razume da neko ode na tekmu i izludira se, ali Misi to kao da nije dovoljno. Jedno od njegovih omiljenih mesta za izvodjenje manifestacija je, npr. bus Obrenovac-Bg.

Kad te u kafani pored svih pesama pogodi jedino flasa...

Objekat za budjenje lažne nade.

To je ona cokolada, za specijalne prilike, slave i rodjendane. Od trenutka kad udje u kucu u rukama gosta, odmah je spazimo. Kako je vidimo krene razmisljanje koliko, kada i kako cemo je pojesti, a koliko ostaviti za ukucane. Bitna stavka je i to da kada je dobijemo, trknemo do sobe da ''ostavimo nesto'' a ustvari tad ne prastamo jadnoj cokoladi. To sto su gosti upravo dosli i cekaju na pice nas ne interesuje, mi smo dobili nasu cokoladu! Kalkulisanje koliko rebara (stangli) cokolade treba da ostavimo ukucanima uvek je bio problem(dal' ce oni jesti tortu, dal' ce se nekom prijesti, vise ili manje), al nakon svega ostane svega tri reda, jer stariji ljudi obicno vise vole torte i kolace, pa cisto ako se neko i priseti da smo je ustvari dobili, da se i on pocasti malo. Najlepse su Noisette, Whole Nuts i Alpine milk, i verovatno kada se one jedu da retko ko razmislja o ukucanima, vec se jede dok nam se ne smuci, a visak, ako ga i ostane, normalno pojescemo posle rucka!