...iskrivljeni društveni moral današnjeg čovjekovog sociološkog habitusa, kazuje da se ove tri notorne vrline mogu dokazati samo na "junačkim megdanima", "zaostalim viteškim dvobojima", "muškim ponosom", tj-"borbom za ispravnu stvar"... ...ali čojstvo, junaštvo i čast se nikada nisu dokazivali na megdanima, dvobojima ili ponosom, već brigom, nježnošću, pomaganjem, saradnjom i prije svega saosjećajnošću i saživljenjem...
npr:
Nije častan onaj koji se bori za svoju zemlju na bojištu, i ima pregršt odlikovanja,znački i znamenja ali u svom "drugom životu" kod kuće, ženu ponekad iz "samo dobre namjere"-šibne, sa djecom se ne bakće, vodeći se mišlju-"ženo tvoje je da vaspitavaš"...
No častan je onaj koji nema niti jednog odlikovanja iz rata, a prošao je što i ovaj gore pomenuti, samo se nikada nije trpao u prvi red, a kada dođe kući svoju ženu prvo zagrli, i jedva čeka ćerku u krilo da stavi, a sina da pomiluje po glavi...
Praporci i zvona su samo vanjski izgled, perije koje služi samo za pokazivanje...
Čojstvo i junaštvo nije kada se znaš dobro potući, za drugove daješ sve a kući majka ti radi deset poslova, otac iako je u penziji i dalje zarađuje za tvoje hirove, a ti dođeš domu svome i niti pereš sudove, niti usisavaš, niti hoćeš da prašinu pobrišeš, jer se vodiš mišlju-"sramota me je da radim ženske poslove"...
Čojstvo i junaštvo je kada si tu uvijek za drugove, ali prvo kući da odradiš poslove, nebitno da li majci, ženi ili djevojci...
Ne mjeri se čojstvo razbijenim glavama, već koliko si ih uspio sačuvati od razbijanja... Ne mjeri se junaštvo sa tim koliko si spreman sebe dati, već koliko si spreman razumijeti druge...
Nalaženje društveno prihvatljivih reči za sebične motive zbog kojih baš ti treba da dobiješ posao/stipendiju/neku nagradu.
-"I šta kažeš, koji su ti motivi da ideš na taj seminar? Aj kreni jedan po jedan, ja ću da pišem."
-"Pa jebi ga, sve je za dž..."
-Ček, ček, pišem... dakle:
Smatram da je ovaj seminar izuzetna prilika da mladi i perspektivni ljudi iz čitavog regiona dobiju neophodno usavršavanje svojih teško stečenih veština, s obzirom na to da živimo u jednoj siromašnoj zemlji u kojoj i znanje košta. Mišljenja sam da moje teško materijalno stanje ne sme da bude prepreka mom daljem usavršavanju, te je to jedan od razloga zbog čega sam aplicirao.
Aj dalje."
-"Biće ekipa brate, zajebancija."
-"Ok, polako, da nastavim.
Takođe, ovo predstavlja neverovatnu šansu da upoznam i steknem nove kontakte sa ostalim mladim ljudima iz regiona. Građenje veoma vredne mreže međusobnih odnosa i dalje saradnje među nama je od krucijalne važnosti ne samo za nas kao pojedince, već i za čitav region.
Dalje buraz?"
-"Ahahaha kidaš. Dalje... biće pičaka, možda opalim nešto."
-"Ok...
Ono što mogu da naučim od svojih vršnjaka i vršnjakinja može biti zaista dragoceno. Smatram da je naš region pun perspektivnih mladih ljudi od kojih mogu naučiti mnogo toga. Takođe, verujem da će i moje do sada stečene veštine nekom drugom otvoriti nove horizonte."
-"Ahahahaha nove horizonte... Brate koji si mag... Aj pomeni i kako hoću da kvasim jaja u plavom Jadranu, nisam nikad bio na hrvatskom primorju, pričao mi ćale da je ful."
-"Hahaha aj...
Takođe, ova vrsta regionalnog povezivanja za mene lično ima i sentimentalni značaj. Zbog proteklih dobro poznatih dešavanja na tlu bivše Jugoslavije nisam imao priliku da upoznam prirodne lepote i kulturu naših novih suseda. Smatram to ogromnom greškom i velikim propustom. Zbog toga u ovom seminaru vidim priliku da mladi ljudi ostave iza sebe netrpeljivost svojih roditelja i ponovo se upoznaju u nekom drugom svetlu, sarađujući na predivnim obalama plavog Jadrana.
Ahahahahaha ako te posle ovoga ne prime ubij se odmah!"
-"Vala baš. Aj staviću još kako me šatro interesuje tematika globalnog zagrevanja i šaljem."
- Jel znaš gde stanuje Batke? - Nemam pojma. - Prođeš pozorište, prođeš gradsku biblioteku, siđeš nizbrdo desnom stranom ulice, prođeš galeriju, veliku cvećaru, pa posle spomenika, druga ulica levo. - Kafana...Kafana!!! - Šta kafana? - Jel ima tu neka kafana? - Ima. - Kako se zove? - "Mali raj" - Aaaa...znam.
1. Idi u Nemačku ili Austriju (eventualno Švedsku). Nikako u Veliku Britaniju, ili Kanadu (tamo si emigrant, a ne gastos), jer u te zemlje idu intelektualci koji se žale na režim kod kuće, i uopšte ih ne zanima da legnu u motorno ulje , ili da provozaju kamion od Ulan Batora do Roterdama. 2. Odaberi grad sam mnogo slova. (Recklinghausen, Wilhelmshavem i sl. jer se u nazivu odmah vidi da je inostranstvo i to razvijeno) 3. Uvek se ponašaj kao kod kuće. (šta god to značilo) 4. Zapamti zašto si došao (da kupiš "benvea", ili "Merced'sa") 5. Jezik domaćina uči samo u svrhu samoodbrane. 6. U svakoj prilici kukaj za zavičajem, a atmosferu rodne grude, svakog vikenda će ti doneti estradni umetnici. (poželjno potrošiti nedeljnu zaradu) 7. Ukoliko u zavičaju dođe nevolja u vidu oružanog sukoba, dužan si da finansijski pomogneš, ali ne i da u njemu aktivno učestvuješ. (A ionako ti gazda Hans neće dati slobodne dane za takve gluposti)
Inače, popularni naziv "gastarbajter" nastao je od imena Gastara Baytara, turskog državljanina, koji se nakon mladoturske revolucije prvi otisnuo put Nemačke, u nadi da će mu tamo dozvoliti da praktikuje islamski fundamentalizam, koji su mu u rodnoj zemlji zabranili.
Jedan od odličnih primera veštačke inteligencije. Samo inteligentan program može da bude tvrdoglav. I da sam odlučuje. Ako je rešio da vam ne da da tabelu metnete baš tu, neće i to je. A ako je rešio da ovaj tekst mora da bude uvučen, biće uvučen, i možeš samo da ćutiš. Ostaje ti samo da ga slušaš i da plačeš.
Osvojiće to čudo svet i praviće terminatore, ja vam kažem.
Kad su dani puni tuge i depresije, setite se nekog vašeg dobrog prijatelja koji sluša metal. I onda ga zamislite kako igra kolo. Priznajte, da ništa smešnije u životu ne može da se vidi.
Iskreno, jedino mi nisu u toj situaciji smešni oni metalci koji su stvarno nekad igrali kolo, već mi je samo dovoljno da zamislim mog bivšeg cimera kako igra kolo i to je...ulepšao sam sebi dan.
Neizostavno pitanje među današnjom omladinom prilikom upoznavanja, najkasnije desetak minuta od početka istog. Na top listi pitanja rezervisanih za upoznavanje, dešava se da pretekne i "kako se zoveš?". Jednostavno, kod većine studirati znači biti samosvestan, urban, jednom rečju car, automatski pametniji od drugih, pa makar i ako si upisao Megatrend u Maloj Moštanici, istureno odeljenje u osnovnoj školi. Nebitno gde, šta, zbog čega i na koji način si upisao, pa i da si već treći put druga godina.
Oni koji pitaju "šta studiraš" umesto "šta radiš u životu", odričan odgovor doživljavaju poput neke vrste šoka, jer njihovi umovi nemaju opciju za mogućnost prihvatanja takvog odgovora.
Nakon petominutnog razgovora gde sam pokazao da poznajem padeže, opštu kulturu i površno istoriju.
Ana, Bojana i ja.
Ana: "E, da, čoveče, u pravu si, Boj na Kosovu je bio 1389.! Ja sve ubeđena bila da je 1500 neke. A šta studiraš?", Ja: "Ništa!", Ana: " (uz "nemoj da me ložiš" kez) Ma, daj, nemoj da nas zezaš! Bojana, on kaže da ništa ne studira.", Bojana: " (isti kez) Ma, pusti ga, loži te." , Ja: "Najozbiljnije, ne studiram, radim. Šta vas dve studirate?", Ana: "Ne verujem ti, ali nema veze. Ja sam na Megatrendu, severnoafrički menadžment, sad obnavljam prvu.", Bojana: "Ana, on nas loži, sigurno nešto studira. E, a ja sam na višoj poslovnoj, nikako da se izborim sa drugom." , Ja: "Hm... Ma, boli vas uvo za faks, bitno vam je da su vam guzice u BGu i da ne morate prstom da mrdate, je l' tako?", Ana: "Seljačino! (a u sebi "Nije da nije...")...
Jedinstveni sukob prostora i vremena koje kasni. Uzrokuje manji zaplet u seriji pavićevskom metodom "koji/kakav", a običnom posmatraču izaziva zabezeknuće, bujicu psovki, akutnu neprijatnost i želju za pokazivanjem golog dupeta ekranu.
2011. - "Lepše sutra"
Milorad (otac familije): Gorane, vuci se u sobu i radi domaći! Dosta mi je više da idem u školu zbog tebe!
Goran: Si, šefe!
Abhazija (majka, glumi je Svetlana Bojković): Pobogu, kakve su to reči?! Šta ti znači to "si, šefe"?!
Milorad: Šta to znači?! To znači da ću do kraja školske godine da ga nadzirem i da moljakam po školi kao dživdžan!
Abhazija: Gospode Bože! Kakav dživdžan?!
Milorad: Pa običan dživdžan, ona sitna ptica što jede mrvice što mu bace drugi, dok drugu marišu i ćorišu!
2015. - "Biće bolje"
Dragomir (otac familije): Ne možeš u tome u grad! Lepo ti ćerko misliš na sebe, posle ja treba da brinem! Džigericu mi pojedoste!
Žaklina (ćerka): Tata, pusti me, baš je superiška!
Aritmija (majka, glumi je Svetlana Bojković): Dragi Bože, kakav je to rečnik?! Dragomire, šta joj to znači?!
Dragomir: To znači da ćete vi, gospođo, u najskorijem roku postati baba, jer će vam ćerka pre ili kasnije doneti vest da je zakačila!
Aritmija: Gospode Bože! Kako zakačila?!
Dragomir: Lepo, baš kao što ste i vi zakačili, gospođo, a ako bude zakačila ja ću da se otkačim!
2020. - "Lepše vreme"
Borislav (otac familije): ...a ti bi sine, umesto što gubiš vreme, konačno mogao da završiš taj fakultet, da i mi dobijemo neku dobru vest, a ovako sve crnja od crnje!
Cakani (sin): Ćale, šetaj!
Artiljerija (majka, glumi je Svetlana Bojković): Gospode! Šta to treba da znači?!
Borislav: To treba da znači da sam ja mator i da treba da idem na vazduh, a najbolje bi bilo da je to u parku neke ustanove!
Artiljerija: Bože gospode! Kakve ustanove?!
Borislav: Pa fine ustanove, one gde se leče ovakvi kao ja, gospođo, oni koji su malo pošašavili i podilkanili! I mogu li ja konačno da na miru popijem svoju kafu?!
