Predstavnici ovog pokreta su fudbaleri okupljeni oko Jelen super lige i nižih rangova takmičenja. Novu srpsku avangardu karakteriše odbacivanje tradicija evropskog tečnog i južnoameričkog lepršavog fudbala kao i svake moguće mešavine tih tradicija. Ovi fudbalski umetnici osećaju prezir i gađenje prema afričkim i azijskim timovima koji se trude da imitiraju već pomenute tradicije.
Za Novu srpsku avangardu svojstveno je negiranje prirode pozicije fudbalera, odnosno mesta koje igrač zauzima u timu. Bekovi bez centaršuta i krila bez agilnosti. „Desetka“ sa tehnikom jednog drvoseče. Napadači koji imaju osećaj za aut, dok oni neuspeliji imaju osećaj za gol-aut.
Najpoznatiji pravac u okviru Nove srpske avangarde je vezarizam čiji su zagovarači vezni fudbaleri koji za cilj imaju fantastičnu ideju o postizanju gola koristeći isključivo pasove unazad.
Ako ste se zapitali nekad zašto se više ulaže u fudbal, a ne recimo u košarku koja daje mnogo bolje rezultate, sada vam je jasno da ova država podržava kulturu, konkretno u ovom slučaju - izvanredne umetničke napore.
Kaže se za družinu koja ni po godinama, ni po karakteru, ni po interesovanjima ne bi trebala biti zajedno.
-Dogovorili ti se Ivan i ja da idemo u neku kafančinu da se opijamo ko ljudi, dokurčile nam više ove diskoteke, odem ti ja kod njega a pita nas njegov ćale “Je li momci gde ćete?”, ja rekoh idemo u onu kafanu “Oračeva sreća”, i tu ti on kaže nama “Jao, pa ja tamo nisam bio 10 godina” -Ne seri da je ćale krenuo s vama? -Ma ćuti, nije to najgore, odemo ti mi tamo, kad Šomi sa curom i sestrom -Šomi dileja? -Upravo on, zapeo on da sednemo kod njih, i mi ti sednemo, krenuše Ivanov ćale i Šomi da se opijaju, a Ivanu glupo da se opija pred ćaletom, a meni glupo da ja pijem a on da ne pije. Tu ti Ivanov ćale pozva nekog kolegu koji živi tu blizu da dođe, i čovek dođe i dovede ženu, i taj njegov kolega se napi, kao i Šomijeva riba. Njih četvoro pijani, Šomijeva riba ne zaklapa, a seka mu neka darkerka i celo veče pije guaranu, reč ne progovara, i sve nas osmatra, samo čekam kad će da izvadi neki nož da nas pokolje onde sve, ovi počeše da razbijaju čaše, ona žena se zgrozila, a ja i Ivan sedimo i pijemo sok. -Ahahaha ludilo, koja ekipa, pa vas kao Pižon da je sastavljao...
Suptilan način da pitamo sagovornika da li je derpe. Za razliku od Sege, koja je šakom i kapom objavljivala igre u kojima su pucale kosti, krv i limfa šikljale na sve strane, a ponekad bogami sevnula i po koja sisica ili pak batak, Nintendo se orijentisao na femili frendli izdanja u kojima igrač kontroliše gadne, male, pufnaste, aseksualne kreature koje skakuću po gej oblacima i sakupljaju gej zvezdice i dele šećernu vunu sa svojim gej drugarima i nemaju kičmu. Zbog nedovoljnog izlaganja nasilju i ostalim kul, testosteronom nabijenim sadržajima u ranoj mladosti, klinci odrasli sa Nintendovim gejmpedima u rukama u znatnom broju slučajeva razvili su sklonost ka čitanju knjiga u izdanju Samizdata B92, slušanju progresivnog hausa, šurenju u plinaru i pohađanju Prve beogradske gimnazije.
Pederske poslovne poteze kompanije Nintendo, predvođene kosookim hibridom imperatora Palpatina i Minje Subote, Šigeruom Mijamotom, kićenje tuđim, pre svega Seginim, perjem, krađu patenata i ostale korporativne svinjarije ne vredi ni spominjati. Svoj gej imidž, koji je marljivo gradio decenijama i na kojem bi mu pozavideo čak i onaj plavi feget iz grupe 187, Nintendo je zadržao do današnjeg dana, proizvodeći konzole kao što su Wii, NDS i nedavno najavljeni Wii U, za koji se veruje da će biti toliko gej da će obrnuti polaritet magnetnog polja Zemlje i dovesti do masovnog pomora ajkula.
-Matori, divi onu ravu! Otrsio bih je kao pokojni Sloba Slavicu Đukić Dejanović posle Trećeg kongresa SPS-a! -Dobro bre, stoko nerafinisana, dokle ćeš tako da pričaš o devojkama? -Šta tripuješ, matori, odavno Slavica nije devojka, izrasla je u solidnu bak... -Znaš ti dobro na koga ja mislim. Mislim na svaku devojku koju si video otkako si danas izašao iz kuće, na svaku devojku koja je ikada prošla pored tebe, a o kojoj si verovatno pomislio samo kako bi je, parafraziram: „Zgovnao kurčevinom, oprljio joj senfaru i nafilovao vulvu svršotinom kao četnici Boška Buhu olovom.” Znaš, i one imaju osećanja. -To su notorne laži! Nikada ne bih pomenuo Boška Buhu u tom kontekstu, rispekt za čoveka. -Žene, one su mnogo više od pukih seksualnih objekata. Na primer, ova Koviljka koju sam upoznao u školi salse, ona... -Mislim, realno brate, ja sam u njegovim godinama drkao na Ksendžu i lepio sline ispod stolice, a on je bacao bombe na Švabe, branio otadžbinu... Nego, pusti sad to, reci mi, jesi igrao ti Nintendo kao klinac? -Jesam, što? -I najviše od svega si voleo Zeldu i Kirbija, je l' sam u pravu? -Jesi. Otkud znaš? -Ma ono, lupam... E, a baš si lepo uklopio arafatku i tu majicu sa Če Gevarom.
Stanje duha, transcendentalna ravan uma, kulminacija dobrog raspoloženja, nirvana alkoholičarske profesije, klistir zlih misli. Stanje koje je Ričard Barton tražio trčeći go po srpskim livadama, cirkajući šljivovicu na eks i berući bele rade poput bosanske šiparice na velikom odmoru. Da je Dalaj Lama poklonik čašice, vrhunac meditacije bi mu bio baš ovaj ljudski mod. Avangarda svim ostalim kul ispičuturama, holivudskim ili belosvetskim. Svi su oni drkali kurac na to kako Paja drži čašu i menevriše svojim stomakom razgrćući pijane đilkoše, ne bi li došao do pevaljke i udelio joj koju novčanicu među zarumenele, usjajele sisiće. Pušiti cigaretu onako kako Henri Fonda nikada nije mogao ni da zamisli. Biti laf u srcu i u glavi. Odbiti bilo šta osim svetog trojstva kafane, limene piksle, karo stoljnjaka i ONE čaše. Hladniji od leda, pa ipak temperamentniji od moldavijskog makroa. Biti uber čovek, sposoban da popije više nego što drugi naruči. Otvarati pivo okom, količinu meriti u gajbama, pri spravljanju špricera računati da je uvek zima. Jednostavno, biti džek, a ne truditi se iole.
-Brate, moram ti reći, onaj tvoj rođak je lud čoveče, nikada se nisam tako proveo sa nekim koga ne poznajem. -Ih, brate, pa moja krv. -Daj, ne seri, šta ti imaš sa njim, čovek je sinoć uključio Pajin mod, a ti si bio ko i uvek u svom fazonu, niti piješ niti suknje skrnaviš.
Hose Manuel Pinto, rezervni golman Barselone. Najveći blejač među fudbalerima, a i šire. Njuška. Godina ima dosta, ali boli ga kurac, za njegov posao može da ima i 50. A šta on radi? Pa ništa. Ode malo izbleji na treningu, sprda se, prima do jaja platu, a posao mu je da gleda najbolji fudbal sa najboljeg mesta. Jebe mu se. Što se može videti i po njegovom izgledu a la porno glumac. Ponekad i brani, kao malo se oznoji, zajebava protivničke igrače i vrati se na svoj tron. Dovoljno da ima šta da priča unucima.
Sam izraz se koristi za vrlo srećnu osobu, tj. za onoga kome sve ide iz ruke, bez nekog truda. Blejač svetskih razmera, kome se sva vrata otvaraju sama, a džep nikada ne zvrji prazan.
- E brate, da vidiš što sam dobio lap top na nekoj nagradnoj igri. - Da li me zajebavaš? A prošle nedelje si dobio loto i jebao sisatu crnkinju. Kad si bre poslednji put nešto radio? Idi bre u kurac! Koji si Pinto...
Dar. Sposobnost visprenih jebača da u isto vrijeme koriste i gornju i donju glavu. Logična evolucija taktike za odlaganje prevremene ejakulacije, jer je čak i zamišljanje gole Isidore Bjelice dok stavlja puder na pušku sjedeći na klonji, ovih dana totalno izlizano i ne služi svrsi. Pojedinci su razvili taktiku i ulaze dublje u meditaciju razmišljajući o nasumičnim događajima iz života, čime prekidaju vezu između mozga i koplja te prepuštaju tijelo da radi mehanički. Time se i brkati Radovan sa bauštele dok kara svoju zmaj ženu pretvara u Super GTO 16v turbo(folk) jebača nove generacije.
Jebe tako Radovan i počne razmišljati. Sjeti se đeda Milutina i babe Radojke. To je najdalje što može da se sjeti, a i njih slabo pamti. Deda je umro kada je Rašo imao tek tri godine. Našikao se i u žaru svađe sa brezom koju je zapišavao, naišli su vuci. Baba je bila relativno mlada i strašno ju je pogodilo što je ostala bez zdrave kurčetine. U tom trenutku prebaci ženu na bok i nastavi da jebe. Stari komšija Božo mu je pričao kako je baba bila grom riba dok je bila mlada. Kaže da je pokojni đed Mile prestao okretati janje a cigar mu je ispao iz usta koliko je zinuo kad ju je ugledao. Došla valjda sa ćaćom i kravom u selo jer je tu bio naširoko čuven Šaronja, rasplodni bik koji nijednu kravu nije ostavljao ravnodušnom. Milutin je, kako kaže komšo, zbog nje ostavio prvu ženu. Vrlo romantično, zamisli se Radovan gladeći kosu jer bradu nije nosio. Jebe tako i dalje i konta se jel' mu svršila žena. Pomjeri se da pogleda, ali ništa ne provaljuje u mraku. Utom izađe mjesec iza oblaka i obasja jednu sisu, pa i drugu. Skoči ko lav, izleti na terasu, napnu se ko indijanski luk kvalitetne izrade te izvadi ćunu, šta ćunu? Zmijugu. Ma šta zmijugu, Enterprajs Staršip i taman da razbaca nesuđeno potomstvo po golubovima što kljucaju podno zgrade, sjeti se da mu je ćaća bio trgovac pa se vrati i nastavi da jebe... Ženi drago pa ga i ne pita šta se tako zamislio. Stari mu je bio mangup. Slušao je one sektaše, kako je pokojni đed govorio. Oblačio se nakaradno, nije volio da kosi travu i baca sijeno. Kad su mu doveli nevjestu........ Utom žena vrisnu i Rale shvati da je posao odrađen. Baci još jedan pogled na desnu sisu a bogami i na lijevu pa opet izleti na terasu...
Rođen je u seoskoj porodici. U ranoj mladosti se istakao kao junačan i drčan mladić, poznat po tome što je rukama ubio vepra u 6. godini života. Kad je malo odrastao, radio je u kamenolomu kod mrskog kapitaliste. Tu je video svu bol i nepravdu koji vlada u sistemu gde je čovek čoveku vlasnik. Sa 15 godina ga žandari teraju u zatvor, jer je lopatom istukao zlog kapitalistu koji je poštenim radnicima zakidao od plate. Kada je počeo rat,on se sa 18 godina pridružuje narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije i njenom vođi, Maršalu Josipu Brozu Titu, najvećem sinu naših naroda i narodnosti. Istakao se silnim junaštvom u narodnooslobodilačkoj borbi:
-Na Sutjesci je sa šmajserom u kome je bilo pola metaka u šaržeru i dve kašikare samostalno pobedio celu neprijateljsku diviziju, da bi potom kupio i iznosio ranjenike pod teškom artiljerijskom i mitraljeskom vatrom kroz minsko polje. Kad je preneo sve ranjenike hvatao je bombe koje je okupator bacao i vraćao mu ih nazad rečima: Nosi ovo Hitleru i Paveliću!
-Igmanski marš je prešao bez košulje i čizama, čizme je udelio promrzlom kuriru, a košulju udelio drugarici partizanki. Vatreno je bodrio drugove partizane da istraju u borbi protiv mrskog okupatora. Kad su se partizani odmarali pored vatre, on je sedeo u snegu, svoje mesto je ustupio ranjenom drugu.
-Na Kozari je dual-vieldovao dva mitraljeza marke MG-42, i sa njima je žestoko raspalio po okupatoru. Sa njima je i jurišao, prvi ispred svih, na neprijateljski bunker.
-Na Drvaru se istakao hedšotovanjem padobranaca, eliminacijom cele čete jednom granatom, iskakanjem pred metak koji je bio ispaljen na druga Tita, i junački individualni juriš na nastupajuće trupe sa odlomljenom bukvinom granom u rukama. Ovaj njegov juriš je ostao zabeležen od strane mladog američkog izveštača imena Džordž Lukas,koji se slučajno tu zatekao,i kasnije iskoristio te fotografije i zapise kao inspiraciju sa stvaranje Džedaja.
Njegova pogibija je bila veliki pogodak za narodnooslobodilačku borbu. Svi partizani su plakali, a priča se da je čak i Maršal pustio suzu, mada to verovatno ima veze s tim što mu je mušica uletela u oko.
-Poginuo je razbijajući nemačko-italijansko-ustaško-četnički obruč koji je opkoljavao njegovu jedinicu. U prvom jurišu mu je granatom otkinuta noga. Međutim, on se nije predavao,nego je uzeo štake od bolničara i krenuo na okupatora naoružan štakama. U tom jurišu mu je bomba otkinula drugu nogu. Drugovi partizani su ga uzaludno nagovarali da odustane, on je naredio da mu daju kašikare i šmajser u ruke, i da ga nose napred. Zamalo da se probiju,kad se pojaviše tenkovi koji odbiše partizane nazad. On je ostao napred ,pucajući na mrskog okupatora. Eliminisao je celo krdo četnika naoružanih barjacima, satarama i ražnjevima.Jedan Kraljevski Tigar je krenuo ka mestu gde je on ležao,heroj zubima otvara poslednju kašikaru i baca je pod Tigra. Tenk je uništen, a vozačev leš ispaljuje projektil koji uništava čitavu četu neprijatelja (rigor mortis) Heroj izdiše, pošto je u njega ispaljeno više metaka nego što je Cigana na Zelenjaku. Na horizontu boje krvi se ukazuje lik Josifa Visarionoviča Džugašvilija Staljina.
Nakon rata heroj je komercijalizovan, prodaju se kape, majce i vibratori sa njegovim likom, snimljeno je par filmova o njemu sa holivudskim glumcima, i dobio je spomenik u nekom gradu u centralnoj Srbiji.
Izraz koji u slengu znači uhvatiti nekog u velikoj laži, pandan izreci "krvavi ti zubi". Naime, po mnogim teoretičarima zavere prašnjavi koraci su jedan od dokaza da Nil Armstrong nikad nije hodao po Mesecu, već je svoje velike paljevinske fraze izgovarao iz toplog holivudskog studija izvodeći svoj "mun vok" po običnoj prašini kanjona Kolorado, koja se podizala sa tla što je jedino moguće uz prisustvo vazduha, a isto tako se na njoj ocrtavao đon Nilove čizme broj 45, što je isto jedino moguće uz prisustvo vode, to jest vlage.
- Dobar dan, da li je to stan Gagarina? - Da, izvolite...ko vam treba? - Molio bih Jurija ako je trenutno kući. - Ja sam Jurij, a ko je na drugom kraju žice? - De si Juro, jebaču stari, Nil na vezi...jesi li gledao prenos sinoć,mmmm? Priznaj da si pišnuo u ćega malo od zavisti, mmmm? - Lažeš Armstronže, prašnjavi ti koraci! Kurac si moj ti šetkao po Mesecu, nego si se polupijan teturao po Drimvorksu. Da je Van Gog živ i da je video ono tvoje lelemudanje izbio bi sebi desno oko. Ti bre nisi smeo ni do trafike posle devet sati da odeš, nego si slao Oldrina po pivo i cigare... Lajka ima veća muda od tebe iako je kučka...Aj vozdra, idem da pijem!
Sleng prevejanih šahista, izveden iz pravila magične igre da se pešak stupanjem na osmu liniju može promovisati u figuru po izboru. Koristi se u kontekstu opisa osobe u koju je uloženo toliko toga uzalud. Analogno desetinama kalkulisanih varijacija da se pešak dogura i promovise u najaču figuru, pa ipak nekom omaškom, grubim previdom, verom da je to bolji izbor, postane konj.
-Eeee, moj sine, promovisani konju, k'o malo vode na dlanu smo te držali, nikad teže od kašike nisi digao, sve smo ti pružili, 35 godina imaš, na fakultetu će još i platu da ti daju, koliko si generacija ispratio. Na, evo ti za cigare.
Izgovor za fakultet na kome se pada na ispitu samo ako se padne sa stolice.
Baba imala 4 unuka, i dosli unuci kod babe na selo, i sad ih baba ispituje...
Baba pita prvog: -"Što ti sinko studiraš"? -"Medicinu baba" -"Lepo sinko, odlicno, velika familija, dobro je da imamo doktora u kuci..."
Pita drugog: -"Šta ti studiraš sinko"? -"Ekonomiju baba" -"A fino dušo, veliko imanje, treba sa time raspolagati, ekonomisati..."
Pita treceg: -"A ti sinko"? -"Ja pravo bako" -"Fino srce moje, veliko imanje, bogata familija, treba se sporiti oko toga, oko medja, oko nasledstva..."
Pita cetvrtog: -"Ti sinko, što ti studiraš"? -"Megatrend" -"... BOLI TE KURAC"
Rečenica koja, pored bedža sa Šešeljevim likom, predstavlja glavni simbol radikalske religije. Kao što se Hristos žrtvovao zarad spasenja ljudskih duša, tako je i doktor Šešelj otputovao put Haga gde trpi muke Srpstva radi. Na isti način kao što hrišćani veruju u drugi dolazak Hristov, ili Jevreji u pojavu Mesije, tako i radikali veruju u skori povratak Vojvode, koji će konačno dovesti SRS do vlasti a samim tim i Srbiju do Veličine.
Usled obilatog korišćenja, ova izreka proširila se i među neradikalskom populacijom. Naravno, kao što u takvim prilikama biva, originalna ideološko/religijska konotacija je u velikoj meri razvodnjena, a kontekst u kome se izreka može upotrebiti znatno proširen. Među običnim svetom, ona simbolizuje postojanje neizbežne kosmičke pravde i predstavlja zamenu za pomalo zastarele izreke "Bog sve vidi" i "čekaj samo da se otac vrati kući".
- Jebem ti sve, opet su mi uvalili nedopečenu pljeskavicu! - I meni! E, samo kad bi u krugu od kilometra postojalo makar još jedno mesto gde može da se jede u ovo doba ne bih više zakoračio u onaj Mance, majku im njihovu vavilonsku! - Desiće se i to jednog dana. Videće oni kad se Šešelj bude vratio iz Haga! ------------------------
- Halo, što te nema? - Brate, ne mogu da isparkiram kola, neki konj me zagradio! - Pa dobro, pozovi pauka. - Druže, ne mislim na konja u prenesenom značenju, znaš da živim na Čukaričkoj Padini... čekaj evo ga ide neki Ciga! - Izvini kume, evo sad ću sklonim ovog mog odma... - Pa dobro sunce li ti tvoje, je l' ja zbog tebe da kasnim! More, videćete vi kad se Šešelj vrati, nećete više moći da vezujete te vaše zivotinje gde god vam se digne! -------------------------
- Ne mogu da verujem. Prevarila me je. Posle svega što sam činio za nju. Nabila mi rogove sa onim bilmezom. Kurva! Mrzim je! - Ne tuguj, prijatelju. Ti ćeš naći bolju, a ona će dobiti svoje kad se Šešelj vrati.
