Izjava koja predstavlja da postoje različiti ukusi i ne treba raspravljati o tome jer smo svi različiti, itd...
POGREŠNO!
Po rečima legende BU-a Sretena Petrovića, profesora estetike, i još svašta nečega, i generalno ultramegabaje, grčka izreka "o ukusima se ne raspravlja" jednostavno znači da se ZNA šta je UKUS i ZNA šta je NEUKUS, i o tome se NE RASPRAVLJA.
I to zaista znači to...

Човек кога карактерише хронична индиспозиција, јер га све изреда смара, све му је исфурано, све је лејм, од свега му се сере и повраћа.

То је нпр. кад блејиш са неким људима и укључе да гледају Ивана Ивановића и кидају се од смеха на његове супер форе, а ти, уздишући дубоко, колуташ очима, јер су ти тако лејм, иако би се можда насмејао на нешто од тога да си неколико година млађи. Али и то 'можда' је под знаком питања. Или кад сретнеш друштво из средње, па крену да препричавају форе из школе, кикоћу се истим интензитетом као пре сто година, константно преживајући неке извештале фазоне који су те још у трећем средње сморили, који би ти евентуално били смешни кад би се добро нациркао или устондирао. Најјаче је што је њима то смешно и док су трезни, па постављаш себи питање како ли им је тек добро кад се напију. Али ипак си фин и глумиш да ти је до јаја, да не би награисао кад почнеш да негодујеш, иако ти је сваки пут све више мрско да их гледаш како нимало нису напредовали за све ове године. Тад се запиташ да није можда и њима све тако лејм као и теби, па само глуме финоћу, али курац -- чвокне те по потиљку питање 'Јел има неко ДВД са матуре да окачимо на Јутјуб?'. Јеботе.

Или нпр. упалиш ТВ и који год канал да окренеш, а тамо се неко просерава за медаљу, имаш утисак да Жидовима који гостују код Мире Адање Полак испадају говна из уста док дробе о свом тегобном животу након национализације имовине, а док хипнотисан гледаш у Мирка Цветковића као какав крвоок, сконташ да га увек чујеш како прича нешто, иако не можеш да се сетиш да је икад нешто рекао. Чак и људи који су ти били готивни, сада су ти патетични, на челу с јебеним Рамбом који грли дрвеће које ионако треба да цркне. Све ти је срање. Онда гасиш ТВ и окрећеш се својим плејлистама и кутрењу уз музику, па укапираш да имаш на стотине албума које ниси пустио годинама, јер те је више блам од самог себе да их слушаш, а кад их негде ван куће чујеш, доживиш то као да ти неко прди у уши, па те је још више блам што си то некад слушао.

Популарне ствари су нарочито срање и терају те да издуваш стомачни садржај кроз нос, а срање су уједно и јер их воле срање људи од којих ти се такође баца пегла, па уместо да се бавиш нечим што је ин и популарно, ти идеш у боћарски савез да се социјализујеш с пензионерима, ионако изгледа да си већ стар.

Легендарни лик који постоји од почетка људске цивилизације. Део наших живота већ хиљадама година. Испрва се појавио у усменом облику (приче), да би се потом преселио у писану варијанту (писане бајке), на крају је процес своје еволуције довршио у анимираној, филмској, ТВ и интернет варијанти.

Он има једну функцију - да нас убеди да се све на свету може, само ако се довољно жели и, наравно ако си гуд гај.

Спасти се од параноје и... аааа јебу се а мене не зову ! Углавном, наћи излаза из чемера и јада живота у који си упао јер.... курве мени не дају, а јебу се свима осталима ! Суочити се са самим собом и схватити... протраћио сам живот ! Пробати да савладаш своје страхове и... ФОРЕВЕР АЛОУН ! Друштвена апатија у коју западнеш... да ли да се убијем ко пичка таблетама или кобејнујем ? Док се не извучеш нема излаза за тебе... живећу ко скитница испод Бранковог и воајерисати на парове док се јебу у шумици код музеја !

Po narodnom predanju Sveti Sava imao je tendenciju da se prerušava u prosjake i da kažnjava sve ljude koji se pokažu nedovoljno vrednim, nedovoljno dobrim za njega, ili pak ako odbiju da mu daju da jede. Toliko se izdrkavao da je imao običaj da proklinje, pretvara u pse, prasiće, magarce i slično, ali opet, sa druge strane, poznato je da je bio lako podmitljiv, te ako bi mu se udelilo malo hleba i sira, on bi bio zadovoljan i ostavljao tu porodicu na miru, odmah prelazeći na sledeću, sve u cilju ispoljavanja gneva božijeg.

Човек, сврстан од стране заједнице у мањински део становништва због његових инфериорних говорничких могућности, и мањка рационалних објашњења због чега повремено уринира по свом филадендрону или облепљује шпајз постерима Исидоре Бјелице.

Епистемолошки, човек може постати чудан на три начина:
1) Утицај родитеља (Најчешће ако родитељи проводе време хасајући есиде и слушајући Пинк Флојд, притом занемаривши чињеницу да им дете сипа песак мачки у очи)
2) Утицај околине (Може варирати од паљења телевизора и аудио-визуелног искуства Лее Киш, до одлажења у Макси дисконт)
3) Утицај радног места (Рађење фејслифтинга Милићу Вукашиновићу, бити задужен да прочиташ библиографију Добрице Ћосића итд. итд.)

Kad te mrzi da jebes ti drkas.

Опозив.
Превођење у стање откинутости.
Подела улога.
Страх од пичке.

Заљубљују се, онанишу и пате, а ти јебеш јастук.

Ампутација као надилажење очаја.
Бескрвност.
Разводњавање можданих отеклина.
Нелечена непријатност чији апетити расту.
Аутоканибализам ?
Не бих рекао ... јер

Постоји и ампутација у двоје.
Немогућност тужнија од придева.
Наивност слична дечачкој.

Ходаш са нечијом косом под прстима као талисманом.
Разумеш пропаст, желиш крвљу и браниш се крвљу.
То увек води у фанатизам. Извртање глупости у логику.
И глуп желиш успомене. Одједном само то постане битно.
Заљубљен си у своју опсесију.
Откинуо си вољену косу из стварности, анестезирао кривицу и чекаш ...

То му дође ампутација.
Условљено размишљање, пре свега педерски приступ животу ...

Ексцентрични и аутентични фудбалер са италијанским пасошем. Кева му је Колумбијанка, а ћале Индијанац. Његово пуно име је Хуан Пабло Диви Де Лусија Га Вајо Марко у народу познатији као љаксе.

Пиркати се може у џоинт, кафу, супу ...
Али ја најволким да пиркам у уши.

Не може се пиркати у било које уши, постоје извесни критеријуми које уши морају да задовоље да би могле бити објект пиркања ...

1) Уши морају бити Обнажене.
Ово је логично, јер Необнаженост Ушију представља природну препреку пуном учинку пиркања.

2) Уши морају бити Постојане
Ово значи да су уши чврсте, стабилне, да их не може деформисати какав налет ветра, кише или нпр. шамар

3) Уши морају бити Неговане
Ако уши нису неговане, скоре се и надражај споро путује од коже до мозга ...
Само неговане и отхрањене Уши долазе у обзир.

Пиркање у Уши може бити фаза у сексуалном процесу или пак Хоби.
Ако је пиркање хоби, то значи да се не завршава увек Сношајем.
У овом случају, пиркање постаје само себи циљ.

Пиркање у Уши носи са собом много опасности, па особе које практикују ову зен технику морају увек бити на опрези.
Пиркање не сме бити агресивно, јер онда лако прерасте у Грицкање, где врло лако може доћи до оштећења Ушију, након чега оне постају неупотребљиве за даље ритуале.
Пиркати смеју само изузетно уравнотежене особе, или особе које су изгубиле све у животу па их више није брига.
Особе које се и даље шлихтају не би ли добиле коју реч Похвале, особе које се плаше за своју Својину, нису квалификоване за обављање ове захтевне квази-сексуалне технике.

то ти је
писање у посебном стању свести.
Пре свега, треба да се распадаш и да имаш свест о томе.
Умирање је ходање док се распадаш.
Неки то зову Туга.
Увек се пише Одсутном.
Ако је присутан, онда ти је некако сив
и мртав.
Па не пишеш покојнику.
Или кад ти недостаје.
Неко.
Нека.
Као засебни универзум у једном телу.
И души.
Као спокој и вечност
након раскорака са срећом.

У нашем народу се усталило веровање да гангрена захвата само ткиво, тј. физиолошки организам.
Али постоји и гангрена која захвата Душу, и много је погубнија од "обичне" гангрене.

Гангрена Душе је емотивно преносива болест, али превентива није потребна пошто је Бог особама оболелим од ове опаке болести подарио природни нагон за (само)Изолацијом.
У каснијем стадијуму ове болести, душа постане порозна, па болесник има осећај да се распада док хода, да се троши као бајат хлеб .. то су заправо делићи душе који се откидају.

Разликујемо Фингирану (форсирану) и Праву (аутентичну) Гангрену Душе.
Фингирану Гангрену можемо срести на сваком кораку, довољно је само да упалимо Пинк или тако неки канал, или да пустимо неку радио станицу са домаћим мелосом.
Видећемо (чућемо) карикатуре које рекламирају (форсирају) своју болест, разне комбинације бола и алкохола, преваре и кајања итд ... да се не задржавам превише на овоме, знате о чему причам.

Права Гангрена душе је карактеристична за асоцијалне људе, особе којима се десила нека велика несрећа, или им је једноставно Перцепција превише развијена.
Прави болесник има осећај да је мали и небитан, мрзи себе кад помисли да је превише тужан, све сваљује на Его. Дружи се са птицама и корњачама, не плаче на сахранама.
Гангренозни болесник не реагује на глобалне несреће, епидемије, ратове, чак и кад се дешавају пред његовим очима, али је у стању да се "распадне" кад види неког псића како шепа или маче како мјауче.

Лека за ову болест нема, па се овакви болесници често одлучују на Самоубиство, иако самоубиство не може да закрпи њихову Душу.

Гадљиви моралисти, мрште! Ово није дефиниција за вас. Овај несвакидашње распамећујући израз полако улази у ширу употребу како би описао особу која не држи до личне хигијене ама баш ич. То су они ликови који вас запате баздом кад прођу поред вас на шурнаест метара, попут баба и пензионера који смрде на амонијак из урина који неконтролисано луче у своју гардеробу. Исто тако само још тријес пута горе. Отприлике кад се помеша смрад кинеских патика са смрадом пензоса и контиша добијемо особу која воња на јарчевину на километар. Јарчевина, подглавићни кајмак, илити "сир са курца" онако устајала осети се и кроз панталоне, а најчешће су то ганци који рецимо седе поред вас у бусу, па онда устану а оно седиште почиње да исијава радијацију која се пренела из њихових штрокавих гаћа на исто. Не д'о бог ником да осети, али има нас који смо не мало пута били сведоци тог миомириса поготову у ГСП-у. Од данас, у кафани само једем купус салату...

Kako sam ja čuo,to je čest oblik zabave u urbanim sredinama (kako to oni vole da kažu),odnosno gradovima.Oni se tako skupe u grupe od po nekoliko njih i onda tako,tamo puše drogu.

To je žirafa, samo on je ptica.

Izgubljeni grad Inka koji neobrazovane ljude sa srpskog govornog područja neizbežno asocira na ekstremne seksualne devijacije.

То ниси ни ти, нисам ни ја, није ни неко кога ја и ти знамо, дакле то није нико ко је способан да уради било шта добро и квалитетно; то је потпуно рендом особа о којој се не зна ништа или се зна врло мало, али се ипак поуздано зна да је инфериорна у односу на нас или иоле океј људе. Једном речју - тај не ваља ич.

Analno opštiti sa nekim.
Guziti.

Voditi rektalnu komunikaciju sa osobom ili wc šoljom, čučavcem, žbunom.
Izraz se najčešće koristi u intimnim erotskim druženjima ili homoseks, ubermačo mejlbonding susretima.

Tip intervjua koji jednom dvaput mesečno objave naše dnevne novine sa nekim uspešnim Srbinom u dijaspori,uglavnom Novosti u duhu svoje deesesovosti.
To su uglavnom ljudi iz Amerike,Australije i druga četnička emigracija ili sportisti koji su negde preko šljakali neki kul posao bili umereno poznati i po merilima običnog čoveka dosta uspešni.
No,da bi intervju dobio na snazi i digao moral izmrcvarenom nam življu konstruiše se C4-Tri kile trotila-Hirošima bombastičan naslov (u obaveznoj formi *kako sam nešto*),malo se žela,spomene se nekih 15 predsednika i premijera koje je junak dijasporac nagovorio na ajvar i ćevape i obavezno mu se doda kul anglicizirana verzija imena.

Група жена (и пар мушкараца) која само физички живи у Србији, а духовно доручкује цеђену поморанџу код Тифанија, пије кафу без кофеина у Монте Карлу, шопингује у Милану, руча слаткокисело пркно од јака фламбирано коњаком у Лондону, сере у Берлину, лудо се проводи и пије коктеле са тродневном омудином панде на Ибици, изненада упознаје осећајног Мирка, менаџера који обожава Лигу шампиона, безалкохолно пиво, сквош и ПЕС, заљубљује се на први поглед и то објављује Теи, Мии и Леи на ручку, онда цичи, скаче и пљеска рукама са њима, купује изазовни "Victoria's secret" доњи веш, пали миришљаве свеће по соби и пушта амбијенталну музику, сензуално води љубав са Мирком у 37 невероватних поза за побољшање секса, затим открива да и он воли Кејт Хадсон и да тихо јеца на крају "Титаника", бива испрошена на врху Ајфелове куле, "Да! Да! Да!", ангажује Владанку Целић за дизајн венчанице и ту им се живот завршава.