Muški topić
Модни хит за време највећих врућина. Мајица задигнута тако да позади открива крста, а напред ослобађа пивску стомачину.
- Уф, што је вруће, бокте, пружи дер још један бип. Већ млако, е јебига! Чек да мало исфурам топић.
- Немој, Лепри, ко бога те молим!
- Аааааах, то је већ боље. Еурека! Вид’ што имам клупче у пупку! Дај ово сестри да ми иштрика накурњак. Хехе...
Obezbeđenje u bankama
Lice sa maksimalnim količnikom cene odela i radne pozicije. Naime, ovaj obavezni inventar svake banke fura direktorski autfit: tamno parno odelce, košuljicu, kravatu i šimi cipele i u tom stilu se i ponaša, iako ima tri razreda metalokobasičarske škole, a rečnik mu staje na pola strane A4 (font 22). Ali, jebiga, dres-kod je dres-kod, odlična prilika da odelo sačini čoveka.
On suvereno vlada lokacijom, pogledom švalerskog senseija nadgleda popločanu regiju finansijske ustanove, šetka se odmerenim korakom i superiornim glasom preusmerava dezorijentisane bakute. I kada šalterušama prinosi kafu, to čini ponosno, sa stilom.
Ima i utokicu na kuku, povremeno je se nadmoćno maši, lagano vrhovima prstiju takne dršku, da dopuni moć. Ponekad zajebano puši cigaretu ispred objekta, istvudovski namršten.
U suštini, on nije pravo obezbeđenje, pare su osigurane i u slučaju upada bandita, njegovo je da pobriše pod i odradi turu meditacije sa glavom na pločicama, dok sve ne prođe. Do tada, on dominira.
- 'De si, Mićko! U, ala si se doterao, je l' ćeš to na svadbu?
- Ne, idem na posao.
- Gde radiš to?
- U banci.
- Znao sam da će od tebe nešto da bude. E, da mi središ za kredit..
- Krediti su na šalteru 3, preuzmite redni broj i sačekajte.
- Čekaj bre, šta si ti tamo?
- Sinior egzekjutiv menadžer materijalno-tehničkog obezbeđenja.
Najmlađe dete u porodici
Srpski kosmodisk.
-Gore, gore, go-OO eee tu tu, malo ispod vrata-AAA, TO TO TO ljubi tajo nogice.
Kate
Bezkontaktna tehnika upoznavanja protivnika sa sopstvenim borilačkim vještinama.
- 'Alo, gende, nemoj da te više vidim to da radiš! KATE spucam ima usta da ti razvalim!
Procenio sam da samo kod tebe imam šanse
Ultimativni revanšistički spust ribi koja nas je odbila na drzak način.
- Ćao. Znam da se zoveš Marina, a prezime me ne zanima, jer nosićeš moje uskoro. 'Ajmo napolje, ovde je buka.
- Pali, seljaku! Otkud ti uopšte ideja da mi se takav nikakav obratiš?!
- Jebiga, pogledao sam sve ribe u klubu i zaključio da ovakav samo kod tebe imam šanse.
Pesme Željka Samardžića
1. strofa:
Ja sam matori jebač u najboljim godinama, menjam žene k'o gaće, sva memorija na mobilnom mi ode na imenik (Ema, Ena, Ela...), prošao sam mnogo toga u životu i iskustva mi ne fali.
2. strofa:
a) Ti si jedva punoletna (barely legal :-P ) i od svih na svetu si se zakačila baš za mene zato što sam nenormalno dobar matori iskusni jebač, a meni neprijatnooooooooo... Ali i u dete mož se mete...
b) Ti si žena starija - u najboljim godinama, a i ja sam stara kuka, znamo se ti i ja odavno, ali ti si sada udata i imaš decu od kojih jedno nosi moje ime da te podseća kad sam te pratio na (upisati prevozno sredstvo) za (upisati mesto)...
Refren:
Ja sam matori iskusni jebač sa setom u duši, generacija mi se malo osušila, ali u mene ne treba da sumnjaš nego svrati da slušamo ploče, širi noge da čiča zaore, pa da vidiš Kraljevića Marka...
3. strofa:
Zajebi sve, dođi čici, godine nisu bitne - videćeš iz izloženog, u naponu sam snage i volje, život je samo jedan, dođi da razmenimo iskustva i telesne tečnosti!
Naravno, Željko je daleko suptilniji, ali opet, ja nisam iskusna matora gidža i ne čupam obrve...
Taj ti je imao život ko Borusija Dortmund
Ортак који је био на врхунцу славе, омиљен у друштву, прави лаф, шмекерчина. Е онда је све успео да засере. Увалио се у говна до гуше, дословце отишао у курац. Дужан ко Грчка, није га било нигде и само њему је знано како је преживљавао. И онда после тмурног периода враћа се у пуном сјају. Како? Опет, то само он зна. Све се враћа на старо, опет омиљен у друштву, можда и више него први пут. Опет је све лепо, бајно и сјајно, само што је после толико година бедака стекао неко искуство, па се сад понаша зрелије. И свима је драго због тога, чак и они који га не воле поштују га. И заслужио је њихов наклон. Једино што постоји бојазан с обзиром на историју да не понови све наново...
Roditeljsko nagađanje u vezi sa bebinom budućom profesijom
Dešava se u zanosu, kad beba uradi nešto što podseća na radnju iz neke profesije.
- Auu, ljubi ga majka, biće trubač!
- Što?
- Duva mi u sisu!!
Ženski signali
Kao prvo da kažem, žene, ovo nije Hladni rat! Nije Berlin 1967, a vi morate govorom tela da prenesete poruku o lokaciji sovjetskih raketa, zagorelom balvanu kojem taj trzaj vašeg ramena ama baš ništa ne znači.Najdvosmislenija stvar na svetu. Ne mora sve da bude toliko diskretno. Uzmite u obzir činjenicu mi NE UMEMO da čitamo između redova. Način na koji držite piće, sklanjate pogled, naginjete tela, naglašavate pojedine reči, naše sive ćelije ne nadražuje ni malo. Zaslepljeni smo picom. Koristite ili reči, ili gestikulaciju pariskih profesionalki. U suprotnom, od koitusa ništa.
-Ej nismo se videli,kolega, još od onog kongresa. Da budem iskrena bilo mi je krivo što mi niste prišli te večeri. Slala sam vam cele noći signale.
-Koji signal , cele večeri si pričala sa onim asistentom.
-Da, ali sam kružnim pokretima pomerala članak na nozi, i na 128-om stepenu okreta bili ste vi. To je jasan znak!
-Ja mislio da imate epi napad. Ništa, aj' se jebemo.
Svesno prouzrokovana apstinencija zarad višeg cilja i afektivne posledice kao uzrok njegovog neostvarivanja
Комплексна појава личног одрицања од секса са радодајним бичаркама, стављање учесталог флерта са женском популацијом на страну и занемаривање прохтева вашег вршњака зарад једног јединог циља- колегиница. И то, наравно, не свака, него само она којој су мајка природа и отац клесар подарили више квалитета. Она је лепушкаста, згодна, паметна, шармантна, понекад и духовита. Има то нешто, јебемлига шта, ал' има нешто. Добро, јес' да не гледа „Камионџије“ и „Црног Грују, првих осам епизода“, јес' да не слуша Василију Радојчић, Јордана Николића, Снежану Ђуришић и Ипчета, јес' да прати оне глобалистичке трендове, ал' реално, бољу тешко мо'ш наћи.
И тако ти све подредиш том свом циљу. На Фејсбуку се углавном само с њом дописујеш, идеш на иста предавања на која она иде, седиш поред ње на вежбама, идете на кафе, одете до Калемегдана да прошетате (или где већ идете). Никако не успете да изађете заједно, или успете једном, евентуално двапут, али то кад се колегијално иде на неку журку. Твоје мисли теку отприлике овако- Океј, једном одемо после касног предавања на вопи, она се мало усвињи, ја бацим неку фору, одемо код мене, креснемо се и све је океј. Она је лафица, она је џек, неће да ме тера да је женим, однос остаје исти, пружа ми могућност да у свој фазонџијски вокабулар убацим форе типа: „Одвалих ја тебе од курца оно вече“. И после тога имам загарантован секс. Само јој кажем: „Е, нешто сам сјебан, оставила ме девојка (то лажем, одакле ми девојка), умро ми кер, курац палац, дођи мало до мене. Она дође, опет се креснемо и тако у круг-.
И све би то било лепо и донекле истинито да постоји конзистентност жељеног понашања. Довољно је да се једном догоди нешто непланирано, сложи се пар коцкица и ти доживиш излив емоција које су ескалирале током читавог тог, по тебе исцрпљујућег процеса. И онда си се јебао у дупе. Афекат узима кормило, рационалност скаче у воду. Све што у том тренутку изговориш производи оргазмично блажене осећаје који се шире твојим телом брже од Јусе Болта. У том тренутку. Сутра ћеш размишљати је ли боље да се обесиш, да скочиш с неког моста или да се пребациш на Браћу Карић у Малој Моштаници.
М: Могли бисмо на неко пиво, нешто, а?
Ж: А шта знам, треба испит да почнем да спремам, никако да кренем.
М: Ајде бре, по један вопс, после иди учи. Немој да си пичка!
Ж: Хаха, марш! Ајде по једно. А чекај, ко иде све?
М: Ма идемо ти и ја, шта им...
Р: 'де сте, другари? Какав се то вопс помиње?
Ж: Ево ми баш кренули, ћеш и ти?
Р: Опа, а ви то сами? Хехе, колега, какве то планове кујеш, бистру воду би да смутиш, ако ме разумеш. Јао, колега, опасан си!
М: Ммм, да. Идемо?
Ж: Па чекај, Радош ћеш с нама?
Р: Па оно, ја сам увек за вопс, ал' не бих колези планове да кварим. :кез:
Ж: Ма какви планови, све сте луди! Ајде идемо на по једно.
Р: Па ајде, што се мене тиче, ја сам слободан.
М, у себи: Е, у курац...
...
М: Е, скинуо сам онај филм Френз вит бенефиц, него ме мрзи да га гледам сам. Оно, мож' да налетиш, да видимо о чему се ради. :узима *Бошко Јаковљевић* гутљај пива:
Р: Мене питаш? Колега, па нисам знао да ме симпатишеш, хјохјохјо!
М: Из тренутка у тренутак све више зрачиш духовитошћу. Браво. И нисам тебе питао.
Ж: Хаха, па не знам, можда да...
Р: Е, како добра фора била на Најнгегу, као онај трололо хтео нешто да уради, али није успео и каже „Ај тук ен еру ин д кни!“ Хахаха, замисли која фора!
Ж: Ахахаха, да, да. Има и она кад као онај Гандалф не да неком да прође, ал'неко прође и онда...
Р и Ж углас: Баден хи тук ан ероу инани! Ахахахахаха!
М, у себи: О, животе луталицо... :узима *дрункен Ојриш* гутљај пива:
...
Ж: Јао, а да знаш она фора што је била, као Џастин Бибер, и као нека веверица моли да се Бибер остави на миру!
Р: Ахахахахахахаха, значи невера! Ијао, то сам покупио од брата Пантеле! Кол'ко он човек моћан! Кад је стрелац расан!
Ж: Хах, чула сам за то. Него, шта ти Марко рече за тај филм? Да га гледамо?
М: А?
Ж: Па на филм мислим, Френдс уит бенефитс. И ја бих га гледала.
М: Ееее, па хајде, што се мене тиче, ја сам пиво попио, ово друго могу да откажем, можемо одмах. Конобар!
Р: Срање.
М: Молим?
Р: Кажем срање. Филм је срање невиђено, гледао га ја пре неки дан. Џаба губите време.
Конобар: Изволите?
Ж: Па ништа онда, да га не гледамо, боље да поседимо овде још мало. Донеси мени кафу једну.
Р: Е, може! Мени фрапе од купине.
М: Мхм, тако, а? Ништа, мени донеси точено још једно и три кајсије.
Р: Е, па нећемо ми ракију.
М: КОГА БОЛИ КУРАЦ ШТА ТИ НЕЋЕШ! Донеси ми три кајсије.
...
Р: Да вам испричам о чему се ради у том филму. Џастин Тимберлејк је као...
М: Извини секунд само. :узима Поћи гутљај пива (пет секунди, на екс) и три кајсије заредом:
Р: Ау, јеботе, па ти ниси норамалан!
М: Настави.
...Пет минута касније, кад почиње дејство...
Р: Онда Мила Кунилингус, грок грок, сквик, сквик, сквииииииии, грок, хркхркхркхрк, СКВИИИИИ...И тако на крају се узму.
Ж: Па и не звучи толико лоше.
Р: Па оно, класика.
М: Е, другари, да вам саопштим две ствари. Ви сад мислите, овај се напио, лупа глупости и то је тачно. АЛИ, мене за то боли курац. Прво теби, колега, да кажем пар речи. Ти си ниси достојан једне моје длаке са левог муда. Толико о теби. А што се тебе тиче, цео јебени семестар флертујеш и сад кад смо могли да се креснемо уз Тимберлејка, погледај шта си направила! Ето ти сад овај балван, па нек ти он лиже пичку! Ако уме... Толико од мене, поздрав драге колеге.
Bosanac
Bosanac je... Bosanac je tipični dobroćudni veseljak. Štono bi rekli - duša od čoveka. Vazda nasmejan, spreman za šegu, za dobru kapljicu i za druženje. Patentirao je sevdah. Zna kako da uživa za sve pare.
Kažu, Bosanci su glupi. Ne, nisu glupi, no su samo naivni. I to su naivni upravo zbog svoje dobroćudnosti, jer svakoga koga upoznaju vide kao jarana i kao najrođenijeg. Stave ga pored sebe za astalom, odnose se prema njemu kao da je život za njih dao. Loš čovek dobra dela okuži svojim rečima. Tako i naš Bosanac postade najednom glupak.
Bosanaca više nema. Posle prvog ispaljenog metka su nestali. Jednom kada nešto pukne duboko u srcu, kada se onaj jastuk što ga dušom zovemo raspori, tada više povratka nema. Rasturila se raja na sve četiri strane sveta. Rasturili su se zanavijek, iako su mnogi i dalje jedni pored drugih.
Oni što Bosancima i dalje sebe nazivaju, oni su i dalje dobroćudni, veseli i gostoljubivi. Zadržali su ono najbolje. Šta će, drugojačije ni ne znaju, a ni ne žele da znaju. Ono su što su i to se ne može promeniti. Samo, ima u njihovom osmehu nešto, u njihovom pogledu i njihovom smehu: ima neka nit, neki ton, neka sjena - sjena sećanja. To sećanje je spomenik koji niko u budućnosti obilaziti neće.
No, Bosanac će se uvek nasmejati onako gromko kako ume (specifičnim smehom dobričine) i udariće brigu na veselje. Šta će čovek drugo, no sevdačiti - problema će uvek biti, zato će i popit po još jednu - za sreću.
Čovek jedan, Sarajlija (onaj ko zna, taj će ovu reč "Sarajlija" odmah u sebi čuti onako kako je prave Sarajlije izgovaraju), zadesio se za vreme početka rata u Srbiji, na odsluženju vojnog roka. Ostao je tu, jer tako su se okolnosti pogodile (ćale njegov, vojno lice, dobio prekomandu tu; a, imali su tu i neke rodbine). Uvek je on bio Bosanac, za sve i svakoga - za prijatelje nove, poznanike, komšije. I nije ga bilo sram, nikada.
Uostalom, zašto bi, kada je likčina neviđena - drugarčina kakve nema. Ne možeš se na njega naljutiti ni kada vam se neki njegovi stavovi ne sviđaju, jer znaš da on niti išta loše tebi misli, niti išta protiv tebe ima. Što pomisli, to i kaže i kraj. Takav je čovek. Ali, popiće sa tobom još koju uvek i biće uvek čovek veći od najvećeg čoveka koga ste ikada upoznali.
Udari mu sin glavu prilikom pada. Čvoruga ogromna, al' ovaj ni da zaplače - suze jedne nema. Kaže mu ćaća: "k'o da ga Bosanac napravio!" i odmah se nasmeje. Uvek šega.
No, Srbin je i to će uvek biti. Zna ko su mu preci i šta je rodom. Ponosan je time i nikada neće po sebi pljunuti. Isto tako neće pljunuti na ono odakle dolazi i ono što je deo njega samoga. Jer, ako prezireš deo sebe, kakav čovek onda možeš biti?
