Kruna karijere svakog akademskog radnika, njegova lična Biblija, vrhunac njegovog znanja koji oslikava višegodišnji rad i trud. Istovremeno predstavlja njegov lični doprinos tome da ga sve kolege i hiljade studenata zamrze za sva vremena.
Suština je u tome da redovni profesor, koji je prošao sva moguća i nemoguća usavršavanja, trenigne i stručne seminare u jednom trenutku donosi odluku da napiše sopstveni udžbenik, umesto da prevede strani ili nastavi da koristi udžbenik odavno preminulog kolege.
Tim udžbenikom planira da ućutka sve zavidne kolege koje pričaju da je sredio doktorat preko stranke, da natera raspuštenu studentariju da izgovara njegovo cenjeno ime sa dužnim strahopoštovanjem, da navede bivšu ženu da iseče vene jer ga je ostavila i optužila da je sposoban jedino da palamudi o toj staroj knjizi koju zna napamet.
O njegovom udžbeniku ima godinama da se raspreda u svim akademskim krugovima. Ne može on da napiše običnu knjižicu od 200-300 strana, kao što je to uradio njegov kolega koji predaje na fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Ipak je on veliki drmr, ekspert u svojoj oblasti, gostujući profesor na više stranih univerziteta - sve to mora da bude kristalno jasno kada se otvore korice.
Udžbenik mora biti toliko dobar da se zbog njega posvađa na krv i na nož sa zavidnom koleginicom sa predmeta koja pak tvrdi da je njeno štivo kvalitetnije i lakše za interpretaciju. Zbog tog udžbenika će joj udariti šamar na sred kolegijuma, pred svima obrisati dupe slikovnicom koju ona naziva svojim delom i odlučno odbiti da je pojebe kada mu to sledeći put zatraži. Netrpeljivost će preneti i na decu kojima će zabraniti da ikada progovore reč sa njenom decom. Njegovo delo je toga vredno!
Budući da nema uslove da izmisli rupu na saksiji i otkrije nešto novo, preostaje mu jedino uvođenje terminologije koju još niko nije upotrebio i neverovatnih metafora koje mu padaju na um u trenucima najveće inspiracije.
Teško jeste ali udžbenik mora imati istu osobinu koju autor pronalazi u sebi - vrhunsku nenadjebivost.
Strategija je najmarkantniji deo personalnosti preduzeća. Za preduzeće strategija je isto što i za moreplovca zvezde na nebeskom svodu. Ovo se naročito može objasniti kada se pogleda kjustomizacija, kostjumizacija i kjustomerizacija proizvoda datog preduzeća.
Nedosanjan san mnogih klinaca rođenih početkom osamdesetih godina prošlog veka. Statusni simbol i merilo finansijske moći roditelja ( -za mo'e dete sam' najbolji Ribok i Najke, al' ajd' i Fila može, neću da ide u školu ko onaj komšijin, nema za šta pas da ih ujede, neka se vidi da mi IMAMO - zonfa). Par Najki - 125 DM; Trenerke Diadora ili Asiks (gornji i donji deo) - 150 DM; Izraz na komšijinom ''nema za šta kuče da ga ujede'' licu - prajsles...
- Tata! Obećao si mi još prošle godine da ćeš mi kupiti bar or'ginal Fila patike kad vratiš dug distribuciji! - Znam sine, ljubi ga tatko, al', odakle? Firma propala, keva jedva plaća kviterima tezgu na pijaci...Odakle? - Ali obećao si...a znaš i sam da te duže traju od onih šangajki i ''starki'' što ih keva nabavlja iz Turske...Eno, čika Jordan živi kao podstanar a njegov Stevica ima neke Ribokove još od prošle godine, a kao nove su mu! - Sine, znaš da je Stevica u kolicima...
Skoro osnovana grana našeg cenjenog MUP-a. Služi kao mesto na koje svi naši narodni poslanici mogu da metnu svoje poznanike i dalje rođake. Nastala je nakon što su sva radna mesta po opštinama popunjena.
Pitanje koje je upućeno klincu od 7 do 12 godina koje najčešće postavljaju stričevi i ujaci.
Stric: Sta radiš mali, kako je u školi? Klinac: Evo nista, dobio sam peticu iz prirode danas. Stric: Svaka čast, svaka čast.....ima neka devojčica? Klinac: (naravno da nema) ima striko ima... Stric: Auuu mali, sav si na mene, nego je l' ima neka učiteljica za strica? al' nemoj strina da čuje. (širok šmekerski osmeh)
Osoba nezainteresovana za prikazivanje svojih talenata i sposobnosti. Persona koju morate da molite da radi ono što najbolje zna. Nekad zbog stidljivosti, nekad zbog nezainteresovanosti, ali kada god pokušate da prezentujete ovu osobu nekom, ostaćete crvenog lica.
- E brate, aj ono tvoje, ajde molim te! Sa' ćete da vidite, genijalan je. - Koje moje? - Ajde bre, one tvoje imitacije, ono, znaš. Pokaži Stojanu i Bojanu. Ljudi ja sam se cepao! - Ma ne lupetaj, to je glupost. Nisu to nikakve imitacije. - Ajde moolim tee! - Jok.
::Nakon nekoliko sati ostaju sami:: - Hello my baybe, hello my honey, hello my ragtime gal... - Pičko jedna...
Pravac likovno-umetničkog izraza glumaca u filmovima za odrasle, koji vrhunac svojih osećaja bukvalno pretaču u umetničko delo na licu glavne glumice. Boja koju koriste nije baš postojana i ne odoleva zubu vremena, pa se zato umetničko delo odmah fotografiše iz bar 40 različitih uglova, kako bi se sačuvalo od zaborava.
Čest je i slučaj ko-autora (dva ili više umetnika koji rade jedno delo).
Ono što nam je bila najveća kazna kad smo bili mali, svake večeri se nadajući da će nas roditelji pustiti da ostanemo budni "bar još 5 minuta". Danas nam je najveća kazna kad nas iz tog istog kreveta izvlače i mrmljajući, svakog jutra se deremo roditeljima ili najvećem neživom neprijatelju - budilniku: "pusti me bar još 5 minuta".
Magična parola koju iskusni primorski muvač servira sezonskom ulovu, otvarajući u njenim neiskusnim očima jedan nov i drugačiji svet unutar postojećeg.
Ulov: Kako je divan zalazak sunca ovde, zar ne misliš? Muvač-blago-isfeminizirani-morski-delija: Znaš šta je još divno? Tvoj odraz u mojim očima...Znaš, kao u onoj pesmi Plavog orkestra... Ulov: Oh, tako si fini, baš ti hvala! Evo, da nemam dečka, sad bih se s tobom potrsila! Muvač-blago-isfeminizirani-morski-delija: Ma, dečko ne mora ni da zna(zabacuje kosu koja zanosno huji s vihorom), šta ti je... Ulov: Oh, ja sam verna hrišćanka samarićanka u kojoj tinja novobuknuli plamen seksa i grada! Tako sam komplikovana, previru u meni Scila i Haribda, šta da uradim? Muvač-blago-isfeminizirani-morski-delija: Ma, opusti se, na plaži se ne važi... Ulov: A, OK onda...(ljubi ga i skida se)...Tako sam komplikovana...Što odmah nisi rekao...
Tehnički potkovan i doteran način da se opiše devojka čije crte lica nisu baš simetrične.
-Nije loša ona Zoka a?Ima ona solidno telo kad se malo bolje zagledaš.Malčice joj je faca.. -Brate.. -Pazi,video sam je jednom u klubu,znaš,malo šminke i maskare i može da prođe.. -Brate! -Molim? -Nemoj da se zavaravaš,faca joj je ausvinkl,to ne može ispraviti ni Mile limar. -Ali možda kad bi.. -Ne!Naći će tebi brat bolju,lepšu i spremniju,ovu će ionako da vode u cirkus..
Nekada davno, dok je Aca Stojanović verovatno skupljao tračeve o fudbalskoj ekipi iz protivničke gimnazije, voleli smo jednog drugog čoveka lepršavih glasovnih mogućnosti, bombastične intonacije i šesnaest traka autoputa britkih misli.
Čak i oni koji mrze Devedes'dvojku nisu mogli da mrze tog čoveka. Mnogi su se navukli na NBA zato što je Ilija Kovačić unosio dušu, telo i znoj u prenos košarkaških utakmica. Bio je "šesti" igrač Sakramenta, nesebično se davao gledaocima sa svakim dodavanjem, zakucavanjem i naravno trojkama. Predvodio je ekipu ljudi zaslužnu za približavanje surovo brze američke košarke razorenoj Srbiji, koju je još uvek tresla košarkaška groznica, i koja je navikla na malo sporiji tempo, Bodiroginu umetnost kretanja po terenu ili Tomaševićeva čudna shvatanja discipline slobodnih bacanja. On je bio taj koji je sedeo u Atlanti na Ol Star vikendu i borio se sa publikom da bi preneo atmosferu NBA praznika. On je bio taj koji je najavljivao dokumentarac o Kingsima i kroz smeh se izvinjavao za svako "PICKA! PICKA!" Skota Polarda. On nas je na pauzama između četvrtina obaveštavao o razlozima Krisa Veba za kupovinu "metalnih patika" kao i o oduševljenju Divčevom sarmom među igračima te voljene generacije. Najzad, dobrim delom zbog Ilije nismo gledali samo utakmice Sakramenta.
A danas je sve otišlo u kurac. Peđa je presedeo finale na klupi, Divac se upleo u kolotečinu privatizacije u ovoj usranoj zemlji, a Ilija Kovačić sa kojim je cela zemlja nekada u glas uzvikivala "TROJKAAAAAAAA" prepustio je opuštene košulje Šaranoviću i ostaloj ekipi, obukao odelo i trenutno je osuđen je da zarađuje za život kao voditelj najdebilnijeg kviza poznatog čoveku. Sa sve androidnom, besmislenom ženskom osobom tupog pogleda koja menja slomljene šipke i za to dobija ko zna kolike pare.
"BOMBAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!"
"Stojaković za triiiiIIIIII PEĐAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!"
"Pogledajte te male hrabre ljude kako se poigravaju sa protivničkim timom, Bobi Džekson i Majk BibiiiiiiIIIII KAKVO ZAKUCAVANjEEEEEEEEEEEEEEE!!! DVA TELA JEDNA DUŠA!!!"
"Vidimo Majka Bibija kako upražnjava svoj...ritual...da, ritual koji mu navodno donosi sreću. Naime, on već petnaest minuta secka nokte."
"Poštovani gledaoci, dužni smo da vas obavestimo da je ispred nas upravo seo Dirk Novicki, tako da nismo u mogućnosti da bog zna šta vidimo na terenu..."
