Da nije možda kurčina ? Ona izlapela, mlitava i matora.
Euforija povodom Srpske Nove Godine je negde u rangu sa euforijom prilikom čišćenja tavana ili cepanja drva. Daj da to skinem s'kurca i da se završi januar. Da izvine svevišnji, srbin sa većim entuzijazmom proslavlja katolički Božić nego SNG.
Zašto ? Pa upali TV, gleda "Sam u kući" ili tako neko dečije sranje koje ga podseti na mladost, svuda se priča o tome. Nestrpljivo se čeka kad će onaj pravi Božić da se pokaže šokcima kako se slavi rodjenje Hristovo.

I onda kreće ŠOU. Nova Godina (medjunarodna), repriza, repriza reprize, klanje prasadi, Badnji Dan, Božić, drugi dan, Sveti Stefan. Holesterol i pritisak plešu valcer po telu. I taman čovek sebi kaže "Odmaram do Jovanjdana, taman ću da regenerišem jetru, izbacim toksine i ko čovek se odmorim" kad dolazi ona, uber smaračica.

Pederuša koja se nosi ispod miške.

Круна каријере сваког академског радника, његова лична Библија, врхунац његовог знања који осликава вишегодишњи рад и труд. Истовремено представља његов лични допринос томе да га све колеге и хиљаде студената замрзе за сва времена.

Суштина је у томе да редовни професор, који је прошао сва могућа и немогућа усавршавања, тренигне и стручне семинаре у једном тренутку доноси одлуку да напише сопствени уџбеник, уместо да преведе страни или настави да користи уџбеник одавно преминулог колеге.

Тим уџбеником планира да ућутка све завидне колеге које причају да је средио докторат преко странке, да натера распуштену студентарију да изговара његово цењено име са дужним страхопоштовањем, да наведе бившу жену да исече вене јер га је оставила и оптужила да је способан једино да паламуди о тој старој књизи коју зна напамет.

О његовом уџбенику има годинама да се распреда у свим академским круговима. Не може он да напише обичну књижицу од 200-300 страна, као што је то урадио његов колега који предаје на факултету у Косовској Митровици. Ипак је он велики дрмр, експерт у својој области, гостујући професор на више страних универзитета - све то мора да буде кристално јасно када се отворе корице.

Уџбеник мора бити толико добар да се због њега посвађа на крв и на нож са завидном колегиницом са предмета која пак тврди да је њено штиво квалитетније и лакше за интерпретацију. Због тог уџбеника ће јој ударити шамар на сред колегијума, пред свима обрисати дупе сликовницом коју она назива својим делом и одлучно одбити да је појебе када му то следећи пут затражи. Нетрпељивост ће пренети и на децу којима ће забранити да икада проговоре реч са њеном децом. Његово дело је тога вредно!

Будући да нема услове да измисли рупу на саксији и открије нешто ново, преостаје му једино увођење терминологије коју још нико није употребио и невероватних метафора које му падају на ум у тренуцима највеће инспирације.

Тешко јесте али уџбеник мора имати исту особину коју аутор проналази у себи - врхунску ненадјебивост.

Популарни назив за аутобуску линију 601 која саобраћа од Сурчина до Главне железничке станице и којом се, као што само име каже, углавном вози некакав полусвет.
У Сурчину, на првих неколико станица, укрцавају се углавном земљорадници у ритама који са собом често носе гајбе и џакове пуне воћа и поврћа а деси се да уђе и понеко са лопатом или грабуљама.
Потом на Лединама улазе припадници ромске популације (читај: Цигани) и то углавном целе породице са ситном децом, од Бице и Ђељане па до Аватара и Јамездина. Деца неретко певају, свирају, врте се око шипке и изводе разноразне мучне перформансе које прекидају тек када добију новац.
На Новом Београду се, у већ препут аутобус, углављују Црногорци из Студењака и нешто мало пристојног света који иде до Сава центра а потом преседа на неку нормалнију линију.

Кад се иде у другом смеру, од Главне железничке ка Сурчину, путници су махом курве из Пициног парка, пијани клошари и педери који ординирају по железничкој станици.
Занимљиво је да постоји свега неколико нових аутобуса који саобраћају на овој линији тако да се већина путника превози црвеним социјалним аутобусима са сиротињским рингишпилом на средини, без климе и без могућности отварања прозора.

На овој линији је повећана вероватноћа сусретања са ГСП манијацима али зато нема ни минималне шансе да вас нахвата контрола. Просто - гади им се да уђу и осете измешан мирис кокошињца, зноја и кинеских парфема!

Негде на аутопуту Е75, челичном звери по имену Камаз управља камионџија. Го до појаса, са пешкиром око врата, има само једну ствар на уму - да дотера шест тона шодера у Франкфурт из Истанбула. Са шоферке му се смеши избледели постер Памеле Андерсон, а кабину испуњава звук најновијег хита најанонимнијег бугарског певача. Касније, на граници, кад се олакша иза камиона, и отпије остатак брље што му послала тетка из села Ба, наватаће Молдавку, јер оним Мађарима (пизда им материна) треба пун курац времена да пусте преко. Онда пут иде углавном право, па може неко време и да одспава. Кад дође у Швапску, истовариће шодер, узети шесто марака (плус додатних четрдесет уз претњу пајсером) и наставиће до Дизелдорфа где гостује Дара Бубамара у дискотеци "Завичај", тиме завршавајући уобичајни месечни циклус.

Стари израз, настао у доба отоманске окупације Балканског полуострва, када је управо колац био главни реквизит за кажњавање најтежих прекршаја, типа раздевичење субашине ћерке јединице или ношење дреса репрезентације са оцилима.

За оне који су историју заборавили или је никад нису ни знали, тј. учили је од пијаних гостију на слави док се свађају око порекла Вечитих ривала и њиховом везом са усташким и масонским покретима, важно је напоменути да се у овој фрази не мисли на припадника влашке националне мањине, познатом по јаким скиловима у домену вуду магије и читавом албуму за сличице "Животињско царство" овековеченом у облику гипсаних фигура и смештеном на ограду од кованог гвожђа око вишеспратнице у Неготинској Крајини. Влах је стари турски назив за Србина, православца. Дакле, погрдан за сву сиротињу рају јер Влах у оригиналу значи чобан или шта већ. Овај назив се одржао у неким србским земљама под окупацијом, нпр. у БИХ и Санџаку. Јебига.

Зашто Влах псује са коца? Мајку му, и ти би некако гледао да испровоцираш обрезаног да ти скрати муке јер ти се налази јебени комад дрвета пречника десет сантима у чмару! Замисли онај бол кад поједеш пола теглице феферона безлеба и сереш жилете наредних пар дана, па га помножи са 10¹². Дакле, треба бити изузетно креативан и маштовит како би лични кочијаш Веље Илића под дејством зозоваче поред тебе изгледао као шездесетдвогодишњи Жан Пјер Константиновић, професор чембала и страствени колекционар хаику поезије док у "Квадратури круга" најфинијим буржујским речником објашњава како нема леба у цреву, а да је чембало продао ромским скупљачима секундарних сировина. Значи, оно најгрђе.

Dežurni kardiolog u noćnoj smeni koji se razume i u elektriku.

Deo populacije jedne zemlje koji izlazi na ulice i nema 'leba da jede. Ostali deo populacije su ljudi.

Onih par minusa što opauče hejteri na tek postavljenu defku, pre nego što počneš da razmišljaš o samom brisanju defke.