Za razliku od Britanera i Talijana koji su doktorirali na tu oblast, naši skriveni kameraši su prekršili prvo pravilo skrivene kamere a to je:''Nasnimi prvo dovoljno gegova i situacija da ima za godinu dana, pa tek onda pusti na TV...'' Nažalost, naš Pera Ložač je to prenebregnuo, pa je, već posle 3-4 epizode počela da ga prepoznaje cela Srbija i da ga napada i šutira po ulici i kad normalno ide i ne snima ništa...
Da bi uspeo da održi svoju emisiju, prebegao je u Bosnu i tamo počeo da traži žrtve... Opet nije poslušao savet, i opet je najebao... Zatim je došao na genijalnu ideju. Da se oblači kao pandur, da zaustavlja ljude na putu, isteruje iz kola i teroriše na najrazličitije načine... Znajući dobro za iskonski strah i strahopoštovanje naših ljudi prema uniformisanom licu, došao je do 10-tak epizoda, koje su nas uveseljavale sve dok raja nije poč'la da prepoznaje njegovu malenkost i dok nije navukao na sebe bes organa unutrašnjih poslova BiH, te je morao da ''zbere bokču'' i da zapali dalje...
Put ga je dalje odveo u Makedoniju, gde većina verovatno nikad nije ni čula za skrivenu kameru... Posle inicijalnih gegova i forica ukradenih od Žabara, ponovo se vratio svojoj opsesiji: da se oblači u policajca i da presreće ljude, izvodi ih iz kola, teroriše i iživljava se na njima, i snima njihove reakcije... Za sada mu to ide dobro, pošto se njegova skrivena kamera verovatno ne emituje u samoj Makedoniji, ali ''Pink'' ima pokrivenost za ceo Balkan, pa će verovatno uskoro i tamo da popuši...
Ostaje mu samo da naštreba šiptarski, da se otisne put Kosova i tamo obuče uniformu KPS-a, pa da presreće sve one švercere i krijumčare droge i tamo da ih zeza i maltretira... Sve dok negde, posle tri emisije, neki Salji, Ljatif ili Daut, ne potegne prangiju i odnese mu pola glave, u trenutku kada mu naš nesrećni Pera nehotice otkrije 25 kila horsa ispod ćebeta u gepeku ''Merdže'' ili 10 polugolih Moldavki u kamionu sa drvima, negde tamo na prelazu Vrbnica i Ćafa Prušit....
MilePrlemuda
Pripadnik prijateljski nam nastrojenog naroda koji živi u komšijskoj zemlji Rumuniji. To je narod sa kojim su Srbi odvajkada bili u prijateljskim odnosima i jedini sused sa kojim nikada u istoriji nisu ratovali niti bili u konfliktu. Kad su se sticajem okolnosti našli na suprotnoj strani u Drugom Svetskom ratu, nisu uzeli naš deo Banata iako su im Nemci to nudili. Čak ni Kosovo nisu priznali.
U skladu sa tim, Rumun je u Srbiji uvredljiv termin kojim se označava prljava i jadna osoba koja uz to nema ukusa u oblačenju. Osim toga, kad god se pomenu Rumuni, obavezno je staviti do znanja kako su za vreme stare Jugoslavije oni za nas bili šaka jada.
-E brate snimi onog klošara tamo kakav je...
-Misliš onog u ubuđaloj rumunskoj košulji?
-Da, da baš taj, pravi je rumun onaj najgori!
-Koji jad jebote, pravi je Stelea!
-Haha, Stelea, taj rad!
-E znaš bre da Rumuni u Temišvaru do skoro nisu znali šta je žvaka, pričo mi deda.
-Najgori su, mamu im jebem cigansku...
Oblači se u crno, vozi besna kola, nosi krstače oko vrata, preti nam da ćemo videti pakao...
Jedinstvena vrsta čoveka koja na saobraćajnom lancu ishrane leži negde između nervoznog taksiste i tru kamiondžije. Nedovoljno zajeban da nekome olupa glavu pajserom, ali previše nadrkan da bilo kome oprosti skretanje bez signalizacije. Lik koji je pedagošku struku kalio na borbama petlova u Kneževcu i čiji je prag tolerancije tanak koliko i gume na njegovom Jugu. Posao mu se pretvorio u hobi, a hobi u posao.
- Ajde druga, eto ti ga ležeći. Gas, gas, teraj u treću. Koči!
- Št...?
- Uspori, jebo te otac ludi, gledaj je! Jaooo, kako se utegla, još u narandžastom. Rastrgo bi je, sunce joj jebem. Obožavam narandžasto, još kad su tako mlade, majku mu... Jel se kurvaš ti?
- Molim?
- Razumem te ja, pošten si ti čovek, šta će ti kurva. Ajde treća. Znaš Arsu iz Petnestice?
- Zn...
- Ja i on se stalno kurvamo, zato smo tako i dobri ortaci. Migavac, levo. Kakvu sam malu navato preksinoć, odro sam je od kurca.
- Da nastavljam pravo?
- Pešaci su govna, najgora sorta ljudi na planeti, zapamti moje reči... A? Da. Sve pizda do pizde. Stani ovde, moram tiket da uplatim.
- Šta igrate, utorak je?
- Šveska druga, mali, sve zicer do zicera.
Osoba koja mora svaku rečenicu da započne i završi sa "jebiga", kao i da ubaci tu reč posle svakog zareza, znaka uzvika ili znaka pitanja. "Jebiga" u njegovom govoru zamenjuje svaku konstataciju, atribut, apoziciju, anozinizaciju, valmorifikaciju, prilog, predlog, rečcu, uzvik, ekshortaciju, primažu, trompetu, hedrencefalitiju, krepitaciju i luciditet.
Paradoks nastaje kada izgovara rečenicu od samo jedne reči, a ta reč je "jebiga".
-Ništa Kuzmanoviću jebiga, čujemo se vidimo se jebiga, pa se javi jebiga.
-Nisam tu ove nedelje.
-E jebiga, jebiga jebiga.
-Todo mislim da mi je sin peder, šta da radim?!!
-Ništa, jebiga...
Sistem učenja, kampanjski.
- imate 48 sati do ispita;
- normalna deca su učila 21 dan * 2 h = 42 h, znači da je izvodljivo;
Problem: koncentracija vam posle pola sata opada.
Rešenje: učiti na silu dok ne odlepite!
Posle 4 sata učenja na silu, zavolećete taj predmet, i verujte, na ispit ćete otići nasmejani i nasmejani ćete se vratiti sa njega!
Mana: trebaće vam vremena da se opet "zalepite", ako niste navikli na ovaj metod.
Sediš, gledaš zadatke, pričaš sa digitronom, smeješ se olovkama, pretiš jednačini da ćeš joj jebati mamu kad je rešiš, ako ne prestane da te zajebava, opušteno, k'o s najboljim drugom, pričaš sa Dekartom, Ajnštajnom, LaGranzom, samo što oni ne odgovaraju... itd.
Taksisti na beogradskom aerodromu.
Autoput mudrosti.
Došlo mu iz dupeta u glavu.
Interesantna grupa ljudi kojoj ni burek nije svetinja, a kamoli kakva druga hrana. Uz jogurt im je omiljeni prilog pričanje raznoraznih gadosti, od kojih se običnom čoveku javlja želja da tek unetu hranu brže-bolje izbaci iz sebe.
2 ortaka u pekari, klopaju burek.
1: E da vi’š foru, spavam ja juče, kad se sa ulice čuje neka graja. Ja na prozor...(njam, mljac).., kad ono pukla cev, izlila se kanalizacija, piče govna na sve strane.
2: (žuta faca)....Čoveče, jedem.
1: I tako, istrčim ja napolje, a noge do članaka u fekalijama, smrdi, burazeru... (halap, halap, srrrk)...u pičku materinu.
2: (crvena faca, u stomaku vrvori)...Prestani, molim te.
1: Utom dođoše iz Vodovoda, raskopaše asfalt, kad puče i druga cev, pršte govna k'o iz gejzira, deca se zajebavaju, igraju se u onoj sraćki, babe iz ulice došle, misle da je izvor lekovitog blata, pa se mažu...ma haos.
2: (ljubicasta faca, oduzeta moć govora, nesvarena hrana nadire iz zeluca)...blllmmmmmllll....
1: I tako...sve se to završi, popraviše cevi, ja se vratim u kuću sav okupan onim govnima, kad ono nema vode. E jbg, rekoh, i sednem da jedem.
2: (zelena faca)....bacanje pegle....
1: Šta ti bi odjednom???
Neće se vratiti. Šutnula te je. Tako je! Zavrtela ti je mozak, iščupala ga manikiranim noktima i bacila u kovitlac neprespavanih noći i preživljenih košmara. Ti misliš da ona zna da sediš u sobi sam i gledaš "Notting Hill"! Zna tuki! A i boli je tuki!
- Brate, koji ti je kurac, dokle ćeš da sliniš za njom? Ustaj i 'ajmo do male Jece, da vidiš kakve cimerke ima.
- Neću... Zvaće me....
- Ko će te, bre, zvati, ko zna sa kim se ona sada...
- 'Ej, nemoj da si kreten! Vratiće se ona. Uvek se vrate.
- Čoveče! Proslo je pola meseca! Čak se i Isus vratio posle tri dana! A bio je mrtav...
- Voli ona mene...
- Ma, ustaj bre magarče, ne voli ona ni rođenog brata, video sam je juče kako baca mače sa terase! I bio si sa njom četiri dana, jesi normalan?!?!
Prestižan automobil.
Svi te prestižu.
Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
