Nekada davno, kada si bio kao mladi pastuv, i kada ti je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima. Kada ti je svako jutro bilo novo i svaka rosa slatka. Kad ti nije bilo važno gde ćeš leći i s kim ćeš plesati, koliko noći nećeš spavati, a koliko dana ćeš provesti putujući u nepoznato. Kada je radost bila u istraživanju i novim iskustvima jer je ceo svet bio mlad u tvojim očima. Nekada davno, u prolazu, na nekoj žurci ili koncertu, upoznao si predivnu devojku. Devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Prošla je pored tebe i ti si se zapitao, samo za tren, da li da je slediš. Nisi.

Umesto toga, oženio si se skromnom komšinicom, curom iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš. Curom koja je odabrala da svoj život provede s tobom. Da trpi povremene pijanke, glasne prdeže i psovke, da ti pere smrdljive čarape i gaće sa smeđim flekama. Da ti rodi decu i da ih vaspita da budu dobri ljudi i vole svog oca. Da, onu decu na koju se ponosiš u kafani pred prijateljima, a treba ti pet minuta da im se setiš datuma rođenja. Curu koju povremeno ispod oka pogledaš procenjivački i odlučiš da se previše ugojila, opustila, prestala da se šminka i generalno ti više nije privlačna.

Tada pomisliš kako bi to bilo dobro da si oženio onu devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Da si s njom proveo ceo život u u divljem trku po zelenim pašnjacima. I pomisliš da si u životu propustio priliku. Tada znaj, zasigurno, da je tu priliku u svom životu propustila skromna komšinica, cura iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš i da je povedeš u novi život ispunjen srećom.

I od mladog pastuva čija je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima, znaj, ostala je samo matora izanđala konjina.

Danas, kada postajem pionir
Dajem časnu pionirsku reč:
Da ću marljivo učiti i raditi
poštovati roditelje i starije,
i biti veran i iskren drug,
koji drži datu reč;
Da ću voleti našu domovinu samoupravnu
Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju
Čuvati bratstvo i jedinstvo
Svih njenih naroda i narodnosti
I ceniti sve ljude sveta
koji žele slobodu i mir!

Stil hodanja unazad ka ogradi dok te merka komšijin rotvajler od pedes' kila i gleda za koji guz da te dohvati.

Расиста, али са оксфордским образовањем. Успео је да прикрије расистичку филозофију под плашт софт кор епске фантастике.

Fraza, u koju treba verovati koliko i u deda mraza.

Template koji obavlja 90% situacione razmene misli između dva muškarca.

Еволутивно најразвијенији примерци људске врсте. Свој супериорни интелект мере односом ширине и дужине главе, кубним центиметрима, обликом лобање, а они најнапреднији случајеви користе и пигментацију длаке и дужице. Познати по анимозитету према Јеврејима, које оптужују да желе да доминирају осталим народима, што је у супротности с њиховом слободарском традицијом. Оснивачи су једне од првих цивилизација у долини реке Инд, коју, на врхунцу моћи, из алтруистичких разлога, остављају на управу Циганима и упућују се у неке лепше крајеве. Доказујући своју надмоћ над закржљалим делом човечанства, и поред жестоке конкуренције, успели су да за себе заузму Скандинавију, најбоље парче Европе, познато по својој, надасве пријатељској клими и плодним ораницама. У свом новом бастиону постају страх и трепет целог континента и мало ко и помишља да им се супротстави. Једини лудак који се усудио да им преотме тај рај на земљи је био Петар Велики, који је, стигавши до Финске, одустао, разочарано поручивши:
- Јеботе, где ви живите...

Pitanje koje ti često postavljaju najbliži u danima pred rođendan, Novu godinu ili Božić.

Ne bi želeli da ti poklone neku glupost, nešto potpuno nepotrebno, nešto što ne želiš ili već imaš...ili su jednostavno ostali bez ideje, pa ti na taj način ostavljaju mogućnost da sam izabereš.

Četa bogova kojima je čitav život prošao u hedonizmu. Jedino što su radili je krkanje ambrozije, pijenje nektara, maltretiranje pučanstva i jebanje. Jebanje do besvesti. Jebanje sa svim i svačim: mamom, tatom, decom, sestrom, životinjama, čudovištima...Baš neki smerni bogovi.

Neosetno.
Perfektno i precizno.
Iznošenje napora sa lakoćom, a protkano elegancijom.
Graciozno.

Ona je bomba. Perfekcija koja hipnotiše. Savršene, nabujale grudi, taman za otkopčano jeleče. Tanani struk niz koga bi kapljica vode putovala savršenom putanjom pravo do centra. Pogled na njene pozadinske obline ošamuti. Ona mami, jer ona je ... izvajana. Njeno telo sija kao sveža glina, koja je do maločas klizila kroz vešte Mironove ruke.

Rtv pretplata koju plaćamo da gledamo Turke.

Nedojebana intelektualka.

Riba koja je bila sa najmanje pet likova iz istog društva.

Он је највећи швалер у селу. Ма шта швалер! Швалерчина! Има изглед Конана-варварина, а душу к'о памук. По занимању је пољопривредник и ковач, али је више времена провео дрљајући и орући међуножја румених сељанчица и закивајући им га својом алатком. Иако је превалио четрдесету, још увек је тиха патња свих жена у селу: и младих сеоских девојчурака којима су тек почеле да расту длаке по пичићу, али и њихових мајки које и дан-данас чежњиво гледају у Радета па им због тога буде топло око срца, али и пола метра ниже.

Чак је и омиљена конобарица из сеоске кафане, Слађа, једна од многих које је Раде поседовао. Раде је био завео тада једва пунолетну Слађу, али ју је оставио због Мице-касирке из суседног села. Прича се по селу да је он уствари Слађи направио дете, и да је зато Слађа стално добијала батине од свог бившег мужа Жике. Али Жика, иако познат по тешкој и јакој руци, никад није насрнуо на Радета, јер Раде јак к'о земља.

Женио се 2 пута, 2 пута се и развео и има троје деце. Иако није ожењен, никад није сам. Увек се ту нађе: или нека распуштеница, или удовица, или жена која из ината вара свог мужа зато што је паре за нови трактор прокоцкао на покеру у кафани, или нека млада, румена и бујна сељанчица којој хормони кипе као надошли квасац. Прича се у селу да се једне ноћи десило да се у размаку од пола сата из две комшијске куће чуо женски блажени врисак и стењање иако је у једној кући живела добродржећа удовица, а у суседној млада распуштеница. Сви се заклињу да је обе те ноћи посетио Раде.

Раде је се прочуо алфа-јебач и ван свог села. Прича се за њега да је крајем осамдесетих, као двадестогодишњак, на мору, дан за даном, трсио: Савину Гершак, Сању Долежал, Сузану Манчић и Сузану Перовић. А прича се да је и деведесетих у Паралији, повалио Вики Миљковић, Јами и Драгану Мирковић, тадашње влажне снове многих сеоских момака.

Раде је разлог многобројних брачних расправа. Он је узрок (оправдане) љубоморе сваког ожењеног мушкарца у селу. У селу важи једно правило: Ако ниси добар са Радетом, Раде је сигурно добар са твојом женом, девојком, сестром или ћерком. Због тога нико и не жели да се замери Радету. Иако љубоморни, сви мушкарци у селу желе да буду као Раде. Али је Раде један. Раде је узор свим младим момцима у селу. Сви желе да чују чика-Радетове ловачке приче и савете за добру шеву. Али Раде је пре свега велика другарчина. Кад он дође у кафану, нема човека кога не части. Нема човека у селу коме макар једном није помогао. Познат је и као велики шаљивџија па је због тога кафана увек пуна кад у њу дође Раде.

Иако је узрок многобројних брачних ломова, Раде је једна од сеоских институција и живих легенди. Проћиће године и године, деценије и деценије, а легенда о Радету ће се и даље прености са колена на колено и свака прича ће почињати са: ''Био је у селу један Раде...''

Врста жене коју је измислила и направила холивудска машина снова. Служи за манипулацију пучине којој је увек преко потребан материјал за имплементирање у влажне снове којима ће скренути мисли са свог бедног, учмалог и ничим корисног живота.

Хлеба, игара и пичке. Тај задњи део се увек некако изостави из популарне латинске манипулације која се до данас нимало није изменила. Јер ни свет се није нимало изменио, само се модернизовао. Ратови су се увек водили због новца, људи су увек били опортунисти-стока и увек је било оваца и оних који их шишају а то што данас уместо на градском тргу чујеш преко тевеа да 'леба поскупљава, у суштини не мења ништа.

Да би контролисао масу мораш да испуниш три објектива. Први, да јој даш да једе, довољно да преживи али не превише јер маса када је сита и не мисли шта ће сутра да једе онда почиње да размишља о другим стварима а то не ваља. Други, мораш да забавиш масу и то је најлакше, користиш њу саму да сама себе забавља јер тако неће почети да размишља о томе ко је забавља и да ли је тај неко другачији или бољи, то размишљање, то никако нећемо јелте. И треће, маса мора да задовољи своје прималне потребе за парењем јер ако их не задовољи онда ће почети да . . . знате већ шта. Да мисли, а то нам не иде у корист.

Због тога је створена зечица и представљена као нешто недодирљиво и недостижно за обичног смртника. Зечица је елиминисала јефтине борделе и остале институције које су некада пружале задовољење за безвредним телесним иживљавањем. Она је перпетуум мобиле, лако доступна свима, бесплатна, само треба стаду да се обезбеди кратак одмор да би имало времена да само са собом одради то што треба и врати се испаши на ливаду где се свакодневно сервирају свежа срања.

Е сада проблем је што се зечица спустила са екрана и страница магазина међу нас и почела да униформише и дресира жене. Ваљда јој се није свидело да још постоје неки који је игноришу па је одлучила да томе стане на пут укидањем избора. Створиће хегемонију у којој ће све да буду као она, да се понашају као она и да личе на њу. Убија карактер и нијансе. Уништава личност и боје. Све ће једног дана да буду зечице и ма колико страница Плејбоја да си улепио једну за другу несвестан своје глупости и неукости, то није ништа позитивно.

Сотоњаре изумиру, женшчина је све мање али зато Сања, Карлеуша, Мина, Цеца, Маријана и Сандри има на претек. Све саме зечице, са различитим костимима.

"Od čoveka", sa akcentom na "o", je jedan od najboljih brendova u Srbiji. Koristi se za najrazličitije proizvode iz domaće radinosti: rakije, vina, likere, čajeve, lekove, masti, džemove, sokove, slatka, začine, zimnice...

Kada se kaže "od čoveka", znači da je proizvod vrhunskog kvaliteta, dalje se ne postavljaju pitanja, jedino se može pitati: "Aj nabavi i meni".

Može se upotrebljavati i sa priloškom odredbom za mesto, npr: od čoveka sa Kopaonika, od čoveka iz Leskovca...

Jedna od neobičnih srpskih fobija. Većina ljudi ni za živu glavu neće da se javi na telefon ukoliko ne znaju ko zove.

Novi oblik života u svim nijansama zelene i smeđe boje, koji se u ranim jutarnjim časovima sliva niz lavabo, pošto ga je upravo iz dubine duše iznedrio višegodisnji pasionirani pušač.

Kada shvatiš da te je pojelo vreme. Kada se standardi ruše kao domine u nizu, a iste, sada utehom zamagljene stvari, vidiš na potpuno drugačiji način. Ne posmatraš više istim očima.