Torta moje majke
Ја сам тада имао четири, а Станица, моја сестра две године. Били смо као и сва остала деца, здрави и прави, али смо били веома сиромашни и једва састављали крај са крајем. Отац и мајка су се борили колико су могли, било је изузетно тешко. Отац је радио по дванаест сати у жељезничари и једини доносио новац у кућу. Мајка ја била домаћица.
У лето две хиљаде четврте, брат од стрица мога оца је испраћао сина у војску. Правили су велику гозбу и ми смо наравно били у званици. Породица брата мог оца је била изузетно имућна, бавили су се откупом и препродајом челика и имали су неколко луксузних хотела. Ми смо били веома сиромашни, али код оца и мајке је важило правило да се на свако родбинско весеље морало ићи. Као и обично, припремли смо своју једину одећу, отац се узајмио за поклон, а оно што је мени као малом дечаку остало урезано у сећању јесте домаћа Жито торта коју је мајка увек правила за овакве прилике. Њој је та торта била изузетно важна. Када буде готова, ми као деца смо гледали у њу као у неку тотем, баш због тога што је њој толико значила. Ја сам поред неког страхопоштовања према тој торти, иако веома мали, осећао у исто време и жал за мајчиним од свакодневног рада огрубелим рукама којима меси.
Дошао је и тај дан. Прослава као и прослава. Долазак, љубљење, мајка је торту на улазу оставила на платоу намењеном за исте. Нашу торту оставила је међу осталим, велелепним куповним тортама од којих је свака појединачно коштала као сва одећа коју ја и сестрица имамо на себи. Оставила ју је бојажљиво посматрајући је као мене код учитељице када сам пошао у први разред. Не брините госпођо уклопиће се. Прослава, прослава, прослава, четристо гостију, лудница. Сви скачу веселе се, рсају. Нас четворо смо преседели цело вече. У десет сати се пригушује светло, домаћин најављује торту. Какву торту, па ово је испраћај а на свадба? Конобар доноси нашу Жито торту и поставља је на сред сале. Домаћин позива све госте да доћу и почну гацати ногама по торти. То су и урадили, четристо људи је гацало ногама по њој док се није претворила у крем. На крају дошао је један сасвим мали човек извадио курац и почео пишати по свој тој смеси.
Linkovi na porno sajtovima
Linkovi na porno sajtovima imaju otprilike istu funkciju kao crvotočina u Star Treku: kad jednom uđeš ne znaš gde ćeš završiti ali je velika verovatnoća da ćeš se naći u veoma bizarnom okruženju u kome neko nekome nešto radi iz nedovoljno jasnih razloga. I još ćeš morati to da platis.
Završio si sa učenjem, malo se samosažaljevao, proganjao devojku koju ne zanimaš i pročitao očenaš pred spavanje i taman ti je ostalo vremena da krunišeš jedan ispunjen dan gledanjem snošaja između sisate plavuše i kuratog crnca, kako poštenom čoveku i priliči. Ali, avaj, godine gledanja pornića,apstinencije i guranja džigerice u radijator su učnili svoje i nijedna plavuša ti više nije dovoljno sisata a nijedan crnac dovoljno kurat.
Hm ali šta je ovo?
"Wanna get laid tonight?Click here!"
Naravno da ne želiš, zaboga to bi bilo previše naporno ali ipak...klik!
I to je to. Zajeb tvog zivota. Gori nego onda kad te je keva uhvatila kako drkaš na sekine slike. Upravo si kliknuo na link na porno sajtu! Retki preživeli pričaju da je najbolje što možeš da uradiš posle ovakve nepromišljenosti da zaliješ komp sa tri kubika betona, ko da je Černobilj. U svakom slučaju ne približavaj mu se..Ali i ovako nema svrhe. Tvoj komp je oboleo od šizofrenije:
redirecting to:www.freesluts.com..
redirecting to:www.freeslutblondes.com..
redirecting to: www.freeslutblondesanddonkeys.com
redirecting to:www.freeslutsblondesanddonkeyswithsomeseriousanomalies.com
redirecitng to:www.vatikan.com
redirecting to:www.srbija.gov.rs
redirecting to:
....prekid slanja
"Zdravo Zemljanine mi dolazimo u mi..
.....nastavak
redirecting to:
još jedan prekid:
warning!Avast found 1200000000 threats. Please kill yourself.
opet nastavak:
redirecting to: www."#$$%.com
I tako posle pola sata čekanja, gomile virusa i mogućeg par puta kucanja pina kreditne kartice konačno ispred sebe vidiš nešto što će zadovoljiti tvoje povećane apetite:
Sisata plavuša u nemogućim pozama sa patuljkom sa slabom bešikom i deformisanim konjem sa terminalnom bubrežnom insuficijencijom.
Kul. Svet je ponovo normalan.
Sećanje Vuka Draškovića
Sećanje Vuka Draškovića na početak bombardovanja, na Deveti mart, na pad Krajine, na atentat na Đinđića, na bilo koji važan datum iz novije istorije, šta god da se obeležava, voila, izvlači se Vuk iz plakara staroga da da svoje sećanje, viđenje i sud, da bljucne po koju anegdotu u velikom intervjuu na sedamdeset strana, da nam kaže konačno istinu o svemu. Sigurica novinarska: pozvati Vuka, a Vuk dokon čovek, što da ne, penzioner, šćepan šćekić, žena radi umesto njega, a on kući sprema njoke, pa ima vremena, dok meša Vojislava Mihajlovića na tihoj vatri da drobi o raznim temama, iz prve ruke, kao učesnik svih tih važnih događaja.
Pričanje Vuka sastoji se uglavnom od toga da je on uvek bio mudriji, staloženiji i pametniji od tadašnjih vlastodržaca i savetovao je vrlo mudro i Miloševića i Đinđića i Tita i Dražu, ali oni su bili ludi i malo na svoju ruku pa ga nisu slušali i cap eto što mi najebasmo, a uz to Vuk je ipak nekakav književnik pa zna da složi priču, ubaci neki skeč i neku osrednju publicističku mudrost u rangu Vanje Bulića pa to njegovo trtljanje zaliči na nešto zaokruženo i kao taman jedna kuglica domaćeg rafaela da uz kafu klizne niz grlo prosečnog čitoca nedeljnika Nedeljnik, Vreme, Nin ili Duga, dobro ne Duga.
- Sećam se, taman Spasoje Krunić i ja da sprečimo bombardovanje, našli smi neku četničku vezu do Reganove sestre od tetke udate za majora Muškatirovića, dogovoreno bilo sve, samo da se uđe u Zagreb, ma na jedan telefonski poziv bili smo od toga, kad Sloba, a na NJEN nagovor, pozva me u sred noći i reče: ma ne može to tako Vuče, kaži joj tamo da hoću da i Temišvar bude srpski i oću i izlaz na Egejsko more, pa da pričamo uopšte o pregovorima i ova Reganova tetka, kad to ču, šta će, slegne ramenima, ne veruje i poče da nas maže: ma vi Srbi ste lud narod, ma niste vi ludi, luda sam ja što radim s vama uopšte, te ovo, te ono, te znam ja vas to u kući imam, te ovakvi ste te onakvi, a Spasoje i ja samo ćutimo i gledamo u pod, u šare na tepihu, ja nogom ispravljam one rese eda bi je smekšao malo, bradu gladim, perut joj sa zelenog kompletića tarem i po neku dlaku skinem, i kad završi ona, neprijatna tišina zavlada samo Spasoje cijuknu vazduhom kroz šupalj zub, i ja onda prekinem to i rekoh: eh tetka Regan ne zamerite, al tako vam je to sa Srbima, lud i dobar dvoja kola sa senom teraju, nego da vidimo mi naš poso, ko na košenje zakasni, iz kačice kusa sira, ako me razumeš tetka, namig, namig, daj da se ne zajebavamo, i ona se zamisli pa reče gosn Vuk, shvatam, pa vi ste jedini mudar Srbin koga znam osim Novaka Đokovića i tu ti ja nekako isposlujem da Šipovo pripadne Republici Srpskoj.
Boldovani svetac
Rang ispod crvenog slova u pravoslavnoj hijerarhiji, ali zato, u narodu izjednačene pa čak i veće važnosti u pojedinim slučajevima.
Prilikom primanja hrišćanstva kao monoteističke religije, Sloveni, do tada politeisti, su pokušali da u novu vjeru prenesu što više elemenata stare i da nastave sa poštovanjem drevnih bogova kroz hrišćanske svetitelje, pa su tako resore prvo podijelili crvenim slovima (Perunovo ministarstvo grmljavine dobio je sv. Ilija, sv. Nikola dobio je mornaricu...), a kad je njih ponestalo, sa prve postave prešli su na klupu, pa je tako i boldovani sv. Trifun postao sekjuriti za vinograd, a sv Petka zaštitnica žena.
Zajedničko za ove svece je da ne valja raditi u polju na dane posvećene njima jer ćeš navući nevolju na vrat i od boldovanog podjednako kao i od onog sa crvenim slovom.
Petak veče:
- Sinak, sutra u pola šest ti je buđenje! Idemo na selo da kosimo livadu.
- Ne može sutra, sutra je svetac!
- Je l'? A, koji to?
- :*vadi crkveni kalendar*: Prepodobni Toma Maleni!
- Je li taj boldovan?
- Nije, ali...
- Paljba u krevet, da mi se nacrtaš u pola šest! Nemo' da te ja budim!
Subota veče:
- Dobar si bio sinak, dobar! E, još sutra da pokupimo sijeno...
- E, sutra nećemo! Sveti Prokopije! **BOLDOVAN!** Na njega ni muslimani ne rade od straha! A, još i nedelja!
- Tačno. Ne rade. Al' ćemo zato nas dvojica, boga se moleći...
- Ma, koga boga, komunjaro???
Šone Lijaga
Ime kojim se Neša Galija predstavlja kad ide uveče među pičke. U šuškavcu.
Preko dana snima vokalno-instrumentalne solo i refren deonice, bavi se ženom i sitnim decama, jede pečen krompir sa kajmakom, al kad se pojavi u klubu tamo oko ponoći sa svojim pajtosima, u samom jeku ekstatične žuraje, svaka pička ovlaži i šutira se u dupe od uzbuđenja.
Šone kad se namerači, ne možeš da ga odbiješ, pa nek si i Slavica Đukić Dejanović.
-Ćao, mačko, ja sam Šone Lijaga, al pošto si tako mazna i avionski skladna, možeš da me zoveš i Šone Lijaga. Neću mnogo da te brstim, nego popij to govno, pa se uputi k mojemu spačeku kabriju.
Razgovor na kraju Slagalice
Otelotvorenje besmisla, poezija apsurda, dijalog negde iz čistilišta. Zajebi Beketa, Godoa i ta sranja: ovo je život to nije reklama: slatko je u ovom predvorju pakla - krug je okrenut - raj apsurda, ali pazite, ne sme se dugo ostajati - posle nema izlaza: jednom će neko u onoj stolici krenuti da tone i da tone sve do vrhovnog demona dole: Slavoljuba, koji će, kada pitaju šta činiti sa ovim novim takmičarem, samo promrmljati : dalje! Na večni dijalog s njim!
Voditeljke dijaloga su inače prošle mučnu staljinističku obuku: ponavljaj i ponavljaj i tako muči ispitanika: jednom mu mora nešto izleteti, ako ništa drugo bar duša izmučena.
- Miodraže pa šta se desilo.
- Trema.
- Pa kako to.
- Pa ne znam.
- Miodraže pa šta to bi.
- Protivnik je bio bolji.
- Pa kako Miodraže.
- Pa eto lakše je sone strane ekrana.
- Miodraže jel vas bar malo sramota.
- Jeste malo ćerkica supruga.
- Pa kako Miodraže.
- Pa ne znam.
- Miodraže evo vam knjiga Istorija Danske pa šta se to desilo.
- U Danskoj?
- Crni Miodraže.
- Sve najlepše protivniku.
- Trema?
- Miodraže sasvim moguće pa kako to.
- Stanite, ja sam Danijela, Ivana ti si.
- Koja Ivana, ne, Miodrag sam.
- A vi ste Miodraže pa šta se to desilo.
- Pa ništa eto hteo bih da.
*Repeat* dijalog sa varijacijama *until* sveta i veka
*end;*
- Uzmite papuče.
- Ah ne toplo je.
- Dakle.
- Pa ja posao.
- Ipak obujte papuče.
- Malo treme.
- Pa šta se desilo.
- Posao deca prehranim.
- Neka kafa.
- Dobru imam cirkulaciju ne treba.
- Doviđenja.
- Doviđenja.
- Nisam se bio ni izuo ustvari.
- Pa šta se desilo.
Ljudi koji čekaju Šešelja
Болесно стрпљиви и оптимистични, али се и даље надају одређеним стварима без обзира на све.
- Тргни се мало рођени, оставила те пре две године.
- Јесте! Али нада умире последња.
- Сутрадан се појебала са конобаром из кафића где сте нон стоп излазили.
- Па?
- Ти чекаш Шешеља.
- Вратиће се...
LJudi koji pišu "hmmmm"
Светлане Бојковић интернета, људи који не само да очекују да се њихово писаније пажљиво прочита, већ и да се створи слика њихове замишљене величине која својом куцаном ономатопејом жели да нам стави до знања да је иза тог текста сува интелигенција и најкомпетентнији критичар свега живог након смрти Џорџа Карлина. Дакле не обичан ратник већ ПАЛАДИН за тастатуром, чије свето "хммм" нас тера да и сами кажемо "хммм" док нам његове речи растурају парадигме којима смо градили нашу убогу свакодневницу.
----"Видећете ви када крену да вам траже отисак прста за сваки програм или сајт на који се логујете, па када избаце скенер рожњаче са неком врцавом рекламном кампањом, мислите да они немају намеру да вас прате цео дан и да знају сваки ваш корак, хмммммм запитајмо се."
----------- "Ало бре паору ретардирани, ти стварно мислиш да њих боли курац колико си ти галона сперме исцедио на Ники Бенс ове недеље?"
------------------------ "НИЈЕ БЕНС НЕГО БЕНЗ."
Noblica
Ноблес пичкица.
-Скидај те патике од милијун евра.
-А немојте молим вас дебели старији циганине, мој тата је..
-САОРОМАБАБОБАБО!
-Ево,ево!
-Ха, какав ноблица. Сад ћу их обути и правац кући на секс са члановима своје породице.
Povreda šake/lakta/kolena/stomačni virus/lakši oblik multiple skleroze/samoizlečivi karcinom
Teniski "slengovi" za ***smanji s drogom čoveče***.
Niko nije dokazao al' ja kad kažem...
- Nadala muči povreda kolena!
Iza zatvorenih vrata
- Gospodine Nadal, pozitivni ste na neke droge! Šta ćemo? Ipak ste vi prvi čovek na listi!
- Šta? Ko? Nisam pio konjsku spermu! Ko vam je rekao?
- Ajd malo da odmoriš zbog kolena i nama iz antidoping komisije po jedan sedmodnevni Dubai!
- Kol'ko?
- Jedno tri meseca!
- Aj' može, taman sam planir'o da udaram temelj za štalu na Maljorci!
-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Novak propušta Madrid!
Iza zatvorenih vrata
- Dobar dan mister Đoković N0L1!
- Pomaže Bog!
- Šta kaeš?
- Pomaže Bog kasam reko!
- Postoje sumnje da srčete neke preparate preko srkalice u hiperbaričnoj komori kad se izjednače pritisci i naše aparature ne mogu da izmere te droze, al znamo da si lud od droge jer posle šest sati trčiš k'o izludio jebo te ćaćin ćaća!
- Hahahhahah....ja sam Supersrbin, a mi imamo snage! Srbija majka! Srbija do Tokija preko Milvokija! Daj 'vamo telefon da ti se potpišem ovim markerom na taj tačskrin!
- Gospodine Đoković, ajd da ne komplikujemo! Šta kaeš da malo odmoriš od tenisa, koju sedmicu, jebiga brate, kad bi ti zamrznuli krv i prodavali k'o tabletice moremo dve Holandije da nadrogiramo!
- Ajde važi, odmoriću malo, piši povreda šake tamo! Taman da idem s Jelenom na kurs za žene trudnice superjunaka! Neću da mi se dete pati i radi u piceriji k'o ja onomad!
- Smanji z drogom Nole!
- Nie problem!
Fizička privlačnost
Gravitacija
- I kod dvanaestog piva uhvati me fizička privlačnost, padnem i ogulim čelo. Ma neću nigde da idem kad izgledam kao Lepi Džoni. A i keva mi lepila luk na čelo. Smrdim kao krompir salata.
Vojska
Mesto gde svako veče spavaš sa 100 i više muškaraca.
Pre vojske:
- Cmok Milutine
- Kiss Živojine
- Šta radiš to, cakani, lajkujem tvoj novi green stajling
- Idem u vojsku, dušo, čuo sam tamo da se spava sa 100 muškaraca
- Jupi! Blago si ga tebi...
- Hihihi
Posle vojske:
- Kiss Milutine, armi boju moj, vratio si mi se! Kako su dugi ovi meseci bili...
- Mrš pederčino!
- Ju! Šta ti je, cakani?
- Nisam više peder, izlečio sam se! A ti me se kloni!
- Jaoj, pa kako???
- Dosta mi je pedera za ceo život!
Jedan od najpopularnijih didžejeva
Bilo koji didžej.
Beograđane će ovog leta zabavljati jedan od najpopularnijih didžejeva, DJ Milutin.
Fora
*podrazumijeva se, dobra fora
Fora (tj. bacanje iste) je kategorija humora koja se brzopleto penje ka vrhu najpozeljnijih talenata. Od dobre fore se punih pluca danima zivi. Dobra fora je bitnija od istine, i na dobrom je putu da zasijeni i materijalne, dosad neupitno ustolicene, prioritete i potrebe. Smijeh izazvan dobrom forom, mjerilo kvaliteta i intenziteta iste, nekontrolisan je, spontan, i iskren. Takav smijeh odagna crne misli, i utice na zaborav neprijatnosti stimulativnije nego li bilo koji oprobani lijek.
Prije dvije godine... Ponestalo mi je fora. Doslo je bilo vrijeme da se spasim, cuj spasim, skrasim! U jednoj zemlji bez aorista to bjese. Govorili su mi da nadjem svoje mjesto u ovom sistemu, da sam mlad, zgodan, pametan, i beo. Govore mi to i sad, istim rijecima, ali sa nekim plasljivim demunitivom u glasu. Sad sam malo manje mlad, manje zgodan, manje pametan, i manje beo. I sto je najgore, a sto mi niko ne govori - ostao sam bez fora.
Zapocinjem vic: "Posao covjek kod doktora da cuje vijesti o sinu. Kaze doktor: Gospodine vas sin ce prezivjeti, ali je izgubio prste na rukama, i vise ga ne mozete zvati Krsto, jer NEMA KRSTA BEZ TRI PRSTA."
Vec kod doktorove replike, ispadam iz uloge. Sva energija, sva krv iz doktorove grimase na mom licu, odstruji kroz pete u zemlju. Na licu ostane bezizraz, a doktor, otac, i besprsti Krsto, postanu dosadni, stvarni likovi. Kroz glavu mi, na tren, proleti slika Krsta kako sebi kida prste, fore radi.
Prije dvije godine bacio sam sjajan fazon. Bjese to ostra i duhovita replika jednoj progresivnoj djevojci sa cuclom na dugoj pertli oko vrata, djevojci koja je sakupljala pare za neku djecu, negdje. Jedan sjajan spoj ucenog sarkazma i sarmantne dobrodusnosti (Ne lazem, krsta mi!). Neko vrijeme nakon toga nisam ni shvatao kako sam postao sumoran, tezak kao zemlja, neko ko u sred recenice ostane zagledan u tacku iza zida, za koju je siguran da je niko sem njega ne vidi.
Ne tvrdim da je istina, ali evo kako volim da mislim: Covjek koji ostane bez fora, dobije sposobnost da vidi kroz zidove. Zbog ove misli, sve cesce se pitam, da li ja to mozda i nisam ostao bez fora, nisam ih pogubio, vec sam ih se odrekao svojevoljno? Ovo mozda i jesu puke racionalizacije i trabunjanja hronicno dosadne osobe, ali meni ovo rjesenje ne djeluje uvijek toliko besmisleno.
Namjerno naivan covjek je apsurdna osoba, nepristupacna, mozda dobra u dusi, ali svakako nepozeljna za zezanje. To je problem, govorili su, jer, namjerna ili ne, naivnost je naivnost, i ona iskljucuje kapacitete za poimanje dvosmislenih povezivanja slika i rijeci koje traze kreativnost sa obje strane humora. Naivno je bilo ocekivati da satira moze biti vise od fore, i da se preforsirani pokusaji mogu zavrsiti izvan samodestruktivnog cinizma. A, evo kazi, zar postoji neko ko voli ljude koji zaviruju madjionicarima u sesire?
Cuvaj se ljekova, govorili su mi. Rekose mi, bez zezanja, da oni donose par uspjesnih fazona na jezik, ali zauzvrat ti odnesu osmjeh pri rastanku. Ne budi lud, nisi ti prvi koji se pita ta ista djecacka pitanja, to su bolesti koje se preleze u pubertetu, zivot je nesto drugo, ej! I u pravu bijahu, skoro sa sigurnoscu se moze reci. U ovom post-futurizmu sve je poznato: Nije stvar u pitanjima i odgovorima, smrt je devalvirala, godine se broje odastraga; stvar je u forama, fazonima, igrama rijeci, vicevima i zaboravu. Tihom, bezbolnom, nepritajenom zaboravu.
Vanja Bulić
Voditelj koji ima neverovatan talenat da svaki zanimljivi razgovor saseče u korenu.
Gošća "Bisera" striptizeta: "I tada sam penis tog političara stavila u usta"
Vanja Bulić: "Ček, ček... reci mi jel imaju još uvek tvoji roditelji vinograd?"
Vojnicke Pantalone
Predstavlju pantalone raznih boja koji se nose u ratovima(mogu sve).Zelene(Suma),Bele(Sneg),Braon (Pesak),Plave(Policijske),Sive(Urban).Pantalone sa obe strane i leve i desne imaju dzep.
Neo
Boli ga kurac.Izabrao crvenu kuglicu.
Ja uzeo plavu...
-Dobro jutro baka Radice. Da vam pomognem sa tim torbama, daleko je pijaca od naše zgrade ?
-Marš u pičku materinu. I ti i onaj Željko Mitrović sa B 92 !
Morpheuse, vrati se. Molim te...
Snishodljivost
Особина људи "на нивоу", која се манифестује ставом: "Ја сам квазиинтелектуално говно са високим мишљењем о себи, али умем без блама да проговорим са приматима ван мог круга". Они верују да је добра.
(Лето. Ибарска магистрала. Атар села Пичковац. Наилази очувана Југо Флорида са средовечним бледим и проћелавим рек'о-би-човек-асистентом нежних црта у намерно необавезно карираној кошуљи и сомотским панталонама на месту возача и полусувим акрепством женског пола са одсутним сисама и Богом произвољним носем, такође средњих година, обученим у летњу хаљину, плетени шешир r=2m како гледа у ауто-карту и не разуме ништа. У сусрет иде трактор са стајским ђубривом и припадајућим Велимиром Илићем на месту возача.)
Асистент: Драга, верујем да ћеш се временом снаћи на тој хартији, но јеси ли установила где се, пак, сада налазимо?
Акрепство: Не, драги, последњи пут сам имала прецизну слику нашег кретања у Господар-Јевремовој. Није ли саветно да питамо овога наилазећег превозника фекалија, такозваног писбоја?
Асистент: Хја, сва је прилика! Уосталом, и изрека нам вели: "Карту читај, сељака питај!"
Акрепство: Само брзо, драги. Према очитој употреби писбоја, овде хигијена свога стана нема!
Асистент: Дивна рима, голубице. Не бригај, до малочас смо готови, знам ја како са том фелом.
(Стаје паралелно са Вељом и отвара прозор.)
Асистент: Здраво-живо, сељаче! Је ли родило сено ове године?!
Веља: ШКК?!
Асистент: Јашта ће! Него кажите, прикане, води ли овај друм ка Пролом бањи? Да нисмо забасали?
Веља: Идеш право, па има знак.
Асистент: Право? Хвала, кумашине, задржах Вас, а летина не чека, ваља Вам жњети лукац! Родну годину, друшкане, и поздрав!
patetika
Patetika je nova grana moderne psihologije koju je izmislio Milan Kalinic.
Emisija Sve za ljubav:
M. Kalinic:Ti nemas caleta?
Nesrecnik:Nemam, smrc.
M. Kalinic:Ni majku?
Nesrecnik:Jok...
M.Kalinic:Bas bez veze, jel ti nedostaju?
Nesrecnik:Mnogo.
M. Kalinic:Ja imam i caleta i kevu i puno love, koju zaradjujem na takvima kao sto si ti, ali te u potpunosti razumem.
Tragedija Srbije
Огромна већина глупих људи који због тога мисле да су попили сву памет овог света и занемарљива мањина паметних људи без икакве конкуренције који због тога мисле да су попили сву памет овог света.