Tiket od kojeg zavisi da li ćeš do kraja meseca imati da jedeš.
Rečnik / autori
EO
eoks
na Vukajliji od mart 2010.viđen 25. feb 2017.
0 definicija0 odabranih0 poena
Dobroćudni i otvoreni prema svima. Svjesni svojih, ali i ograničenja drugih. Pa zaboga, tu smo da se pomažemo, zar ne?
Automat je stvoren da nam služi, stoga nema razloga da ga ignorišemo. Samo se treba spustiti na njegov nivo jer umije da bude baš blesav ponekad.
- Pripremite se za ulazak u kružni tok koji je udaljen 300m. Izađite na drugi izlaz.
- Vidi li ko kružni?
- Ja ne.
- Ni ja.
- Pripremite se za ulazak u kružni tok koji je udaljen 100m. Izađite na drugi izlaz.
- Đe ti je kružni, milu ti majku. Nema kružnog!
- Izađite na drugi izlaz.
- Đe da izađem? U livadu?
- Preračunavam. Polukružno se okrenite tamo gdje je to moguće.
- O da ti jebem sve, đe da se okrećem na punoj!
- Polukružno se okrenite tamo gdje je to moguće.
- U livadu? Evo, skrećem!
TRAS!
- Jesi li srećna sad?
- Stigli ste na odredište.
Čovek? Šta znači to? Hodati na dve noge? Imati moć govora? To može i papagaj. Biti pametan? Ne baš. Čovek je nešto drugo. Nešto što ga razdvaja od ostalih životinja.
Sneg do kolena. Više ne hladan, osećaj se ko zna kad izgubio u mojim nogama. Ipak, one same idu. Bez ikakve veze sa glavom, one rade svoj posao. Glava puna misli. Da pukne! One lete bez ikakvog reda, sudarajući se sa oštrim albanskim vetrovima, koji poput žileta režu meso preteći da ogole kosti. Tišina u masi kao na kakvom sprovodu. Sami sebe pratimo do groba, bez ikakve nade da će nas nešto okrenuti od smrti. Čuju se samo fijuci vetra i sneg pod našim nogama. Ponekad neka psovka. Psuju ljudi cara, kralja, sudbinu, sebe, sve živo i mrtvo. Psuju Boga, od koga takođe traže pomoć, Sunce koje ih ne greje ko zna od kad, hleb koga nemaju...
Ah, hleb... Sladak li je kad ga majčine ruke umese... Gorak li je kad je suzama zaliven, onaj vojnički. Obično parče ispečenog brašna sa vodom, služi samo da te drži još malo pre nego li ti metak presudi. Eee, da je bar tog gorkoga. Pa nek je kao pelin, samo da creva ne zavijaju kao izgladneli kurjaci u planini. U sebi psujem kralja, kud nas ne povede u leto preko ovih planinčuga, bar da travu pasemo kao i druge ovce, ne da gladni idemo na klanje. Vetar kida meso.
Pade mrak. Skupljen kraj jednog palog debla koje mi služi kao jastuk ne mogu da sklopim oči. A voleo bih. I da ih ne otvorim više. Tako je lakše, velim sebi. Žmurim i gledam svoja stada. Rasuta po zelenim livadama, dok ja naslonjen na staru krušku grickam travku. Jedno nemirno jagnje trčkara okolo, dolazi do mene da me onjuši. Hrabo li je, i radoznalo. Gleda me krupnim očima i zableja. Majku mu, kao da ga čujem. Opet. I opet? Otvaram oči. I opet ga čujem. Poludeo si, Milorade, velim sebi i sklapam oči opet. Ma čujem ga ja, nego šta! Da li ga Radovan čuje? Radovane, budi se. Budi se, ludače! Eee, Radovane... Sutra ću mu krst napraviti. I popu ću dati očev sat da ga opoji. Ama, odakle se čuje ovo jagnje?! Kroz šumu i mrkli mrak pratim zvuk. Koliba. Arnautska. Uzimam pušku i približavam se polako. A sav drhtim, koj sam moj pošao sam. Budala. Kad me vide Arbanasi gotov sam. I neka. Kroz prozor dopire slaba svetlost lampe. Jagnje sve jače zapomaže, oseća da se gladni kurjak približio. Škripa vrata me preseče i brzo digoh pušku spreman da opalim. Iz tople kolibe izađe žena. Mlada, nema više od šesn'est. Da li je ovo delo Nečastivog? Da li me Bog kuša? Devojka stade i prestravljenog lica gledaše me. Kao jagnje svog izgladnelog vuka. Čekajući da je režeći uhvatim i raskomadam oštrim očnjacima. Držala je nešto u rukama, stezala ga uz grudi kao najvrednije blago. Jagnje se dralo. Gladan sam, njegovi me krici teraju da ga zakoljem i pojedem živog tu, odmah. Devojka, bez ikakvog zvuka, sleđena, krupnim očima me je gledala. Ah, kako boli taj pogled, više od promrzlih nogu i švapskog olova. Dete zaplaka. Skrenulo je pogled mlade Albanke sa mog lica i ona mu šapnu nešto, ljuljavši ga tu sama, nezaštićena. Jebeš ovo, Milorade. Vraćaj nazad. Jagnje utihnu.
Umro sam sutradan. Nađoše me kako sedim na onom deblu pored Radovana gledajući prema kolibi. I pop me opoji dok nas zatrpavaše snegom. Ko bi rek'o, pokvarena matora jajara je za džabe to uradila.
Čovek? Da li životinja, kurjak il' ja'nje? Da li nešto... Ako sam ne vidiš, ne umem ti ja to objasniti, sinovac.
Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola.
Profesor izabere glupog asistenta da ga ovaj ne bi nadmašio. Onda asistent kad postane profesor izabere još glupljeg da ga ne bi nadmašio. Kad u lancu neko bude toliko glup pa se zajebe i sebi izabere pametnijeg asistenta, onda je to napredovanje u nauci.
Poruka u boci, konkretna i vrlo jasna.
Po nekom nepisanom pravilu kažu da svaki muškarac ima samo dve želje:
-Da dobije vozačku dozvolu
-Da mu je vrate ako mu je kojim slučajem oduzmu
Ali prokleti zdravstveni pregled je noćna mora koju je neophodno odsanjati do kraja i predstavlja sponu između čoveka i vozačke dozvole. I svaki put je isto.
Odeš savršeno zdrav, imaš oko sokolovo poput sopstvene žene kad sa 15 metara vidi crnu žensku dlaku na crnom sakou, mirnoću neurohirurga i krvni pritisak novorođenčeta. Ali čim bolničarka na prijemu kaže koliko koštaju ta četiri mrljava pečata padne ti mrak na oči; ruke ti se tresu kao šejker u skupštinskom restoranu a pritisak skoči kao cena naftnih derivata posle izbora.
OFTALMOLOG
Koja god slova da pokaže uvek pročitaš naziv neke namirnice koja se koristi u svakodnevnom životu.
-Ajde, čitajte redom, odozgo ka dole.
-H...l...e...b
-Dalje.
-Č...a...j...n...a
-I bre gospodine! Pa imate toliko gladne oči da Vam jedino može pomoći kuvano sočivo.
NEUROPSIHIJATAR
Čim sedneš uzme čekić i zvekne te u koleno. Naravno, nisi ni trepnuo. Samo se čuje začuđeni zvuk njegovog gumenjaka kako odzvanja prostorijom.
-Molim Vas, da li možete da zavrnete nogavicu?
-Naravno da mogu.
-Pa čoveče pobogu ne mogu da verujem da nosite štitnike za vožnju rolerima?!
-Jebiga, navika.
-Nema veze. Ajde sad ću da Vas zavrtim levo-desno a Vi zažmurite i uhvatite jednom rukom nos a drugom koleno.
(Viiiiiiiijuuuuuuuuu)
-Je l' mogu da otvorim oči?
-Juuuuuuu. (levom rukom držiš medicinsku sestru za sisu a desnom svoj sopstveni kurac)
PSIHOLOG
Ma on je čudo. Familije mi...
-Zašto smo ovde?
-Pa ja da bih dobio pečat, a Vi da biste mi uzeli pare.
-Opišite mi Edipa?
-Jak na tatu, slab na mamu.
-Da li ste vođa neke kriminalne bande?
-Da jesam ne bih ja vozio već bi mi dali službeni auto.
LEKAR OPŠTE PRAKSE
Zatekneš sve doktore koji su te prethodno pregledali.
- Gospodine, bila sam prinuđena da sazovem ovaj konzilijum zbog Vašeg slučaja. Pa majka mu stara, dokle više? Ostavili ste toliko para ovde, da ste mogli celog života da se vozite taksijem. Ruke Vam se tresu, ne vidite ni na daljinu, ni na blizinu, već nekako na sredinu i niste u stanju da zapamtite dva saobraćajna znaka. VI STE HODAJUĆA OPASNOST, A HOĆETE JOŠ I TOČKOVE DA VAM UGRADIMO?
Ime za osobu za koju niko ne zna gde je, mada uopšteno znaju koliko mu treba da dođe.
Po uzoru na svemirsku sondu Vojadžer koja je već iks puta napustila Sunčev sistem, zato što se naučnici još nisu dogovorili gde je granica Sunčevog sistema.
- Gde je Đomla koji kurac! Smo se dogovorili!
- A?! O'šo jutros kod babe na selo, u Kljajićevo.
- Kurac Kljajićevo, u Stajićevo je otišao.
- A? 'Sti lud!!!? Znaš koja razlika!
- Šta? Isto je to, i jedno i drugo u Voši, i jedno i drugo u pičku materinu daleko.
- Brate, pa ni Vojadžer mu nije ravan. Ko ona mačka je, nemaš pojma gde je dok ne otvoriš kutiju. Kad se vraća?
- A'si glup, to sa mačkom, to je da l' je živa ili mrtva.
- Pa je l' živ?
- Svejedno je Vojadžer! Napustio je granice našeg sistema.
Stanje koje se može opisati kao mešavina manične depresije i PMS-a. Uobičajeni simptomi su mučnina, dijareja, racionalizacija, nagle promene raspoloženja koje se manifestuju u vidu bezrazložnog smejanja i plakanja. Prisutni, ukoliko se ne prepadnu, mogu da uživaju u jedinstvenom performansu, svojevrsnoj adaptaciji Pekićevog "Besnila".
Dan pred ispit.
8:00h Okej, sad popijem kafu i krećem. Treba da ponovim 400 strana. To ću opušteno završiti do 7. Taman, odgledam neki film posle, opuštencija.
14:00h O, jebem ti sunce, imam još 300 strana, ali, ajd sad ide lakši deo, to ću brže.
17:00h Još 150 strana. Super! To mi je još 3 sata posla, super. Tra la la.
19:00h - Sine, hoćeš nešto da ti donesem?
- PUSTI ME! NE DIRAJ ME! MRŠ MRŠ MRŠ!
20:00h (100 strana do kraja) Proliv.
21:00h (70 strana do kraja) - Sine, evo ti jagode sveže, da se malo okrepiš.
- Jao, maaama, baš si divnaaa. Buaaaaaaaaa! Čime sam ja zaslužila da imam tako divnu maaaajku. Šmrc. Šmrc. (mama zbunjena, polako unatraške izlazi iz sobe)
01:00h (5 strana do kraja, oči k'o u sove, mozak u stanju između hipoksije i ekscitacije, soba zadimljena, prazne limenke Guarane po podu, halucinacije učestale) Odoh ja da spavam, ovo ću sutra pred ispit.
Ona koju ispovrtiš iz atavističkog sloja malog mozga u kom obitavaju arhetipske stvari, psovka koja se ne koristi u svakodnevnom životu, koju jednog prepodneva, na turističkom brodiću kojim na seminaru obilaziš Azurnu obalu, citiraš na pitanje uglađenog Šveđanina koji tako putujući po svetu prikuplja sočne psovke, i koji, kad mu izgovoriš pa prevedeš na engleski "Krv ti jebem", odmahne rukom i kaže "Da, to je kežual... imaš li nešto jače?" Onda staneš, prebaciš program na arhetipski mod, i izgovoriš psovku. On trepće okicama. Prevedeš psovku. A onda on razrogači oči, pokrije lice rukama i počne da vrišti: "Oh my God, this is fucking unbeleavable!!!"
"Jebem ti trulu sisu mrtve majke na 'rapavoj dasci".
Moto trgovaca belim robljem.
Posledice emotivnih rezova.
Betonska ograda visoka izmedju dva i dva i po metra, obavezno je ofarbana u belo.
Nema nikakve otvore osim kapije od kovanog gvoždja, a da se ne bi videlo kroz nju na unutrašnju stranu joj je zanitovan rebrasti pocinkovani lim ofarban u mat crno. Od ograde nemačkog logora se razlikuje samo po tome što nema bodljikavu žicu i dve stražarske kućice pored kapije. Stražarske kućice su unutra i u njima su obično dobermani, šarpalninci ili već neke zverke sa vilicom k'o kašika od bagera. Na ovoj ogradi nema gipsanih lavova, biljaka puzavica ili cveća posadjenog sa spoljne strane, samo go beton.
Uglavnom se može videti oko šiptarskih kuća po kojima je i dobila ime. Ako upoznaš Srbina koji živi u kući sa šiptarskom ogradom samo ga zaobidji u što širem luku jer nikad ne znaš odakle će da zapucaju na njega.
-Kako da stignem do tebe?
-Sidji na poslednjoj stanici i samo idi pravo dok ne naidješ na veliku kuću sa šiptarskom ogradom, onda prva levo i tu sam, pored trafike.
