A što ne odete na Kosovo
Prvi refleks u bilo kakvoj interakciji sa plavima koja će se završiti negativnim ishodom.
-A što ne odete na Kosovo nego ovde poštenog čoveka jebete pička vam materina bezobrazna?!
-Prijatelju vozio si devedeset kroz pešačku zonu.
Nabijanje kompleksa krivice
Taktika prevejanih majstora manipulacije, uglavnom biskih nam ljudi (ko bi drugi nego rod najrođeniji), i, dok, kao najslabija karika uzalud razvijaš sve sisteme odbrane, zaboravljajući da je napad najbolja odbrana, redovno ispadaš jebena strana.
Štrumfnula nam se beba
Prvi samostalni kontakt malog deteta i hemijske olovke bez roditeljskog nadgledanja.
-Vidi mama što nam se ćera štrumfnula !
- Dal si bre ti normalan Debeli ? Pa kad se tako unakazila ? Pa tebi čovek i nacrtanu ovcu da ostavi , ona bi nestala. Vodi je na pranje.
-Minut sam pogledao pregled Evrolige. Ni sam nisam siguran kako se dokopala hemijske.
Dragan
Najmajstorskije ime. Svaki iz širokog dijapazona izvedenih nadimaka nedvosmisleno se vezuje za neku od branši majstorisanja ili pukog rmbačenja.
1. Draganče - veseljak i pregaoc. Nijedan posao mu ne pada teško. Voli žene, život i malo popit'.
"Saće to Draganče očas posla."
2. Gane - majstor svog zanata. Kad nešto zajebano treba kvalitetno da se obavi zovete Ganeta. Veliki gurman, il' ne pije ništa il' se leši ko majka.
"Pa što odma ne pozva Ganeta nego zoveš te zevzeke."
3. Gaga - komunikativan i snalažljiv. Manjak majstorskog znanja nadoknađuje sposobnošću da angažuje radnike koji to znanje imaju. Grebe se za Džek i loži na dobra kola.
"Kako te ne mrzi samo, mogo si odma Gagu da zovneš i on bi ti doveo svoje dunđere, klonfere, molere, tapetare, hoblere i ine."
4. Dragan - Vaš stari majstor. I majstor vašeg oca. Pouzdan, pošten i uvek dostupan. Dragan tvrdi da se pivo pije dok je ladno.
"Dragane, sutra krstim sina i treba neko da bude kum pa sam mislio..."
...
Nije trebalo da se trošiš
Zakasnelno upozorenje propaloj ribi koja je stigla u zrele godine bez upotrebljivog kapitala za obezbeđenje starosti.
- Jebote, kako si ostala ista, k'o da nam nije dva'es' godina mature...
- Šta da ti kažem draga moja, nije trebalo da se trošiš...
Biftek
Tester seljaštva. Što krvaviji biftek jedeš više si *nobles* i obratno. Nije bitno šta voliš, to se tako jede.
-Alo, konobar, dolaz vamo!
-Izvolite, gospodine, nešto nije u redu?
-Naravno da nije! Šta je ovo?!
-Koje, gospodine?
-Nemoj da se praviš lud! Ovo ovde crveno!
-Mislite na krv, gospodine?
-Mislim na onu malu iz pečenjare, da ne čuje žena, ovo bre nepečeno!
-Gospodine, to je biftek, to se tako jede jer se ne gubi ukus mesa a i proteini...
-Jel ti to mene učiš kako se roštilja?! Pa ja kad sam ložio skare ti si gurao nošu da upali! Nosi ovo, donesi lepo pečeno meso i stavi luka. Malo više slobodno.
Dangubiti
Gubiti dan, traćiti vreme, sve ti ravno, sjedinio si se sa trosedom. Sigurno imaš pametnija posla ili možda ne? Koga briga, ustati nećeš.
Ako nije neophodan što da ga pišem? I ovo je puno.
Obezbeđenje u bankama
Lice sa maksimalnim količnikom cene odela i radne pozicije. Naime, ovaj obavezni inventar svake banke fura direktorski autfit: tamno parno odelce, košuljicu, kravatu i šimi cipele i u tom stilu se i ponaša, iako ima tri razreda metalokobasičarske škole, a rečnik mu staje na pola strane A4 (font 22). Ali, jebiga, dres-kod je dres-kod, odlična prilika da odelo sačini čoveka.
On suvereno vlada lokacijom, pogledom švalerskog senseija nadgleda popločanu regiju finansijske ustanove, šetka se odmerenim korakom i superiornim glasom preusmerava dezorijentisane bakute. I kada šalterušama prinosi kafu, to čini ponosno, sa stilom.
Ima i utokicu na kuku, povremeno je se nadmoćno maši, lagano vrhovima prstiju takne dršku, da dopuni moć. Ponekad zajebano puši cigaretu ispred objekta, istvudovski namršten.
U suštini, on nije pravo obezbeđenje, pare su osigurane i u slučaju upada bandita, njegovo je da pobriše pod i odradi turu meditacije sa glavom na pločicama, dok sve ne prođe. Do tada, on dominira.
- 'De si, Mićko! U, ala si se doterao, je l' ćeš to na svadbu?
- Ne, idem na posao.
- Gde radiš to?
- U banci.
- Znao sam da će od tebe nešto da bude. E, da mi središ za kredit..
- Krediti su na šalteru 3, preuzmite redni broj i sačekajte.
- Čekaj bre, šta si ti tamo?
- Sinior egzekjutiv menadžer materijalno-tehničkog obezbeđenja.
Srpski kvidič
Јурење муве, илити Златне Скривалице по дневној соби.
А: Где нестаде Митре малопре је била код лустера?!?
Б: Не знам Десанка јебем ли ти ле...ено је код шпајза, гони је!!
Vreme je novac
Izreka koju, osim taksista, veoma često koriste i konobari.
- Alo, care, pa ti si sabrao datum sa računom.
- I vreme je novac, gospodine.
Odatijeebeem...
Ретко ко ово није изговорио. Каже се при великој изнервираности и неверици, јер се дотична радња/стање/збивање не одвија по законима физике, или се одвија дословно по Марфијевим законима. Важи и за ситуације када нешто не функицонише, а по здравом разуму би морало.
1. Матице и шрафови испаравају на 20°C после спуштања на сто;
2. Ортак даје гол са Данијем Алвешом из убаца;
3. Уезбе неће да уђе ни после два окретања;
4. Први испод лајне за џетбу;
5. Дебели ћевабџија не опрашта мањак од 6 динара док ти црева завијају...
Sa pogledom na plafon
Младин опис смештаја током меденог месеца.
- Чујем да сте били на Ибици за медени месец! Јој, море, палме, залазак сунца, романтика! Је ли био добар хотел?
- Одличан. Соба ми била са погледом на плафон. Хихихи
Dabogda sto problema imao
Maštovit narod. Smislio prikladnu kletvu za sve i za svakoga. Neke smešne, zanimljive… neke jezive. Svejedno, nimalo prijatne.
Dabogda ti sin zeta u kuću doveo.
Dabogda ti se u kući sve osušilo osim veša.
Dabogda ti žena bila harmonikaš, pa ceo život igrao kako ti ona svirala.
Dabogda ti isključili struju pre "Esmeralde".
Dabogda ti živci igrali kao Nedeljko Bajić Baja.
A onda čuješ ovo.
Dabogda sto problema imao.
Kletva misliš, nemaštovita, ali kletva. Spremaš se da opsuješ a ni ne pomišljaš da se iza gadne površine ponekad kriju i mudrost a i lepa želja. Daleko je ovo od kletve...
-Zbogom prijatelju i neka ti Bog da mnogo problema!
-Kako, zašto sad tako?
-Lepo, ako imaš samo jedan, znači da si bolestan.
Pitaš se zašto ti jednostavno taj neko nije rekao – sve najbolje prijatelju! Pa možda jer pored te beskrajne ljudske mašte ponekad zaluta i neko zrno realizma, surova istina da se od problema pobeći ne može. A samo zdrav čovek može sve i da ih prevaziđe.
Voditelji dječijih emisija
Jebeno zanimanje. Ljude koje ne treba potcjenjivati. Treba imati konjske živce dok komuniciraš sa derištima uživo u programu, živaca da ne opsuješ mater derletu kojem moraš par puta ponoviti nešto da bi uopće obratio pažnju na tebe, ili dok ga samo slušaš kako razvlači riječi dok pokušava da nešto kaže. S jedne strane je razumljivo da se mora spustiti na nivo prosječnog osmogodišnjaka, ali nije to tako jednostavno i zabavno. Plus što moraju od sebe praviti budalu dok su na TV-u pa su možda i svjesni toga (jer i kada pokušavaju biti smiješni- slabo da su), moraju hvaliti sponzore svako malo, imati strpljenja i osmijeh na licu, iako im je možda dan loš kao što svima može biti.
Koliko je njihovo zanimanje jebeno, toliko se može vidjeti kako djeca odmalena uče nefer igranje kako bi dobili igračku kao nagradu. Frustrirajuće zanimanje.
Interaktiva igrica „Hugo“: scena dječiji uređena, zeleni stiropor koji predstavlja travu sa nacrtanim cvijećem do pola zida, od pola zida plavi striropor- nebo, narandžaste ptičurine po njemu na čijim krilima piše „BH Telecom“, sa strane kartonsko drvo sa onim istim ptičurinama kojima je mrsko letjeti uz pokoju nataknutu KiKi bombonu, do drveta improviziran bunar od bureta u kojem se nalazi hrpa razglednica i pisama dječurlije koja žele da učestvuju u igri, u koji će voditelj pasti pred kraj emisije da izvuče igrače za narednu emisiju. Na suprotnoj strani se nalazi sto u obliku gljive za kojim će stojati voditelj.
Uz najavnu muziku ulazi voditelj u studio: obučen u neki šareni, blesavi komplet, našminkan kao klaun, pozdravlja debilnim glasom sve gledaoce i raduje se još jednoj emisiji s „našim mališanima“, nada se da su svi oprali ruke kada su došli kući iz škole, piškili pa opet oprali ruke, ručali, ispisali domaću zadaću, jer je tek tada vrijeme za igru; također se nada da su im stigli navijači i da će to večeras biti ludo i nezaboravno veče.
V: Ćao, ćao mališani!! Vaš Mario Ario Rio Io O je opet s vama u još jednoj emisiji „Hugo“! Nadam se da ste do sada došli kući iz škole, oprali ruke (pokret rukama kao da pere ruke), ručali, ispisali domaću zadaću, i spremili se da oslobodite Hugolinu i njene male Hugiće! Ja sam spreman, a spremili su me naši dragi sponzori bez kojih ni vi, ni ja, ni čitava država, ne bismo sada mogli spašavati Hugolinu, i zato ćemo im se zahvaliti: BH Telecom kao generalni sponzor, Čokolino, i KiKi bombone! Naši dragi sponzori su omogućili nagrade svima vama, i zato im trebamo biti zahvalni do kraja života! Hvala vam naši dragi sponzori! Prije nego počnemo sa oslobađanjem Hugoline i malih Hugića, pogledajmo jedan džingl!
(Nakon par minuta)
V: Ah, tu ste, dobrodošli nazad... ja sam se malo zanio jedući ove KiKi bombone koje su jaaaaako ukusne i trebate ih jesti jer su ovo najbolje bombone na svijetu... :kamera približava kesu bombona: ...No, dobro, idemo do našeg prvog igrača... To je Tarik iz Tuzle...
(Pokušava se uspostaviti telefonska veza sa Tarikom, čuju se neki šumovi, glasno disanje, šuštanje u slušalicu)
V: Halo, Tarik!
T: Halo.
V: Dobro veče Tarik! Čuješ li nas?
T: :disanje u slušalicu:
V: Halo...
T: Halo.
V: Tarik, tu si! Šta ima Tarik?
T: Ništaa...
V: Hoćeš li nam reći nešto o sebi?
T: :disanje u slušalicu:
V: :šuti i bogara u sebi:
T: Ja sam Tarik... Dolazim iz Tuzleeee... Imam osam... osam godinaaaa, i (guta pljuvačku) idem u Osnovnu školu „Centar“ u Tuzliii iiii....
V: Dobro, Tarik, reci nam ima li kakvih navijača kod tebe?
T: Imaaa....
V: Da ih čujemo!
(prolamaju se dječiji glasovi; vrištanje; neko se glupira; ćaćino navijanje kasni za ostalima)
V: Jao, pa mnogo si navijača doveo! Super, oni će nam svi pomoći da oslobodimo Hugolinu... Jesi li spreman Tarik?
T: ....
V: Halo, Tarik, jesi li spreman da oslobodiš Hugolinu?
T: Jeesam...
V: Odlično, reci koji ćeš broj od 1 do 4?
T: Dvaaaa...
V: Pod brojem dva: Hugo Taxi... Idemo, pritisni peticu i započni igricu!!
T: (pritišće dvije tipke telefona istovremeno)
V: Daj mi pet, Tarik! (pokazuje u kameru pet prstiju)
T: ....
V: IDEMO PETICA!!
(Tarik končano stišće peticu i započinje igricu.)
Dok se na početku redaju traumatične scene otmice Hugoline i njihovih malih Hugića, voditelj pita Tarika da li mu neko pomaže, na šta Tarik odgovara sa: „Ne pomažeee... Hoćeš li mi ti pomoći Marioooo?“, na šta mu Mario odgovara sa: „Pa u redu, može mala pomoć.“, misleći u sebi: „I Bog je odustao od tebe.“
(Za vrijeme igre)
V: Idemo desno! Šestica, šestica!
(Tarik prekasno pritišće 6. Hugo pada u vodu sa balvana.)
V: Opaa, ode jedan život Tarik. Kasno si stisnuo šesticu, ali nema veze, imaš još dva života, moraš biti malo brži, OK?
(Tarik šuti.)
V: ....OK. Idemo ponovo... Lijevo, stisni četiri! Četiri Tarik!!
(Tarik uspijeva pritisnuti 4 na vrijeme, i Hugo skače na balvan.)
V: OK, idemo sada šest... šest!! ŠEST!
(Tarik dvaput pritišće 6. Hugo se zapliće međ' neko granje, i ostaje visiti govoreći: „Sreća pa nosim tregere.“)
V: Tarik... trebao si šest jednom stisnuti... Idemo još jedna šansa.
Tarik ne progovara. Čuje se neko šaputanje s njegove strane veze, igrica je nastavljena, tipke se pravilno pritišću na vrijeme, Hugo skače k'o lud po balvanima, ne sapliće se, igra Moonwalk po balvanima- ćaća je očito preuzeo kontrolu nad igrom.
Voditelj i dalje daje upute, ali više nisu ni potrebne. Hugo jebač stiže na obalu, odlazi u pećinu u kojoj je vještica zarobila Hugolinu i Hugočurliju, povlači kanaf broj 2 i oslobađa ih. Igra je završena, Tarik je pobijedio.
V: ...Bravo, Tarik, super si odigrao! Čestitam! Tvoja nagrada je Ekšn men sa punom opremom koju je omogućio naš sponzor BH Telecom, i koji je također opremio Ekšn mena, i tebe i tvoje roditelje i bez kojeg ne bismo imali hljeba u ovoj državi. Je l' ti se sviđa?
T: Sviđaa... A je l' mogu ja dobiti one puzle od 1000 komada?
V: Ti bi puzle... Režija, šta kažete?
(U sebi: Ti puzle? Ne moš šes' stisnut' kak' treba a da sklapaš puzle Bog ti pamet dao, jedino ako te ćaća nije naveo da to tražiš, ipak je on igr'o, i njegova je nagrada...)... Režija se slaže da dobiješ puzle jer si oslobodio Hugolinu i male Hugiće! Jesi li zadovoljan Tarik?
T: Jeeesaam... Je l' mogu da pozdravim?
V: Naravno, samo malo brže jer nas čekaju još dva igrača...
T: Pozdravljam maaamuu, tatuuu, seeeku, nanu, djeda, svoju drugu nanu i djeda, tetku i tetka u Doboju, rodice Aaaamelu, Seeelmu, Belmu, rođake Bakira, Aaamira, svoje prijatelje Amera, Deeenisa, Alena, svoje prijateljeeee iz raaaazreda, učitelj'cu, svoje navijaaaače, sve koji me poznaju, vas u studiju i režiji, i Hugu, i Hugolinu, i male Hugiće...
V: Hvala puno Tarik, i mi tebe pozdravljamo! Da čujemo još jednom navijače!!
(Navijači vrište, režija prekida vezu prije nego su se izvrištali do kraja)
V: :duboko udiše i izdiše: ...Eto to je bio Tarik, a sada idemo do našeg sljedećeg igrača...
Trojanac
Dete koje vratiš iz vrtića. Odvedeš ga ujutru živog i zdravog, a uveče uneseš u kuću zajedno sa svim najnovijim virusima gripa.
Hoćeš se vakcinisati?
Ma jok, imam ja mog malog "trojanca". Odvedem ga u vrtić, i kad ga vratim zakačim sve moguće viruse! Posle zajedno odležimo par dana i mirni smo celu zimu...