Kad Romima niko nije objasnio da nisu crnci iz američkoh hip-hop filmova, a inspiracije za bacanje rima nikad dosta, zašto da ne podele svoje umetničko stvaralaštvo sa mnogobrojnom publikom? Apsolutno nema razloga. Zar ne?
Autokomanda, crveno svetlo na semaforu
-Random Ciga:
"Automobilisti iz kola slušajte me sada, Ima da gi jebem kevu ko lasica mlada! Ja sam mnogo zajeban drogiram se stalno, Zabole me kurac za školu uglavnom! Vozim se na ringišpil, cigare pušim stalno, Jes da imam dvanes al ko da imam trijes! Stalko karam, šmeker sam najvEći, Niko od mene neć da ima veći!"
-Njegov umetnički nemezis:
"Alo sine tebra slušaj brate brate, Mojne da ti glavu rascopam Ko svinja masan džak! Jači sam od tebe pitaj Ćomija i Ćiru! I Brate ko te jebe, i brate brate ko te jebe, Kad bolje od Djeksona pevam što ne bi i od tebe!"
Rečenica kojom devojke muvaju momke u američkim filmova i serijama i obratno, tzv. pickup line. Tu rečenicu od naših devojaka u srpskim filmovima teško da ćete čuti, a ril lajf da ne pominjem.
Strendžerka: Ekskjuz mi, haj, ken aj baj ju a drink Srbin 1: Brate, šta kaže ova, ’leba ti? Srbin 2: Mislim da hoće da joj platiš piće Srbin 1: Pa i nije neka riba al ajde, oću, prevedi joj... Srbin 2: Maj frend vil baj ju a drink Strendžerka: Nou, nou, aj vont tu baj him a drink Srbin 2: Brate, ova hoće tebi da kupi piće Srbin 1: A? Jel ona bre normalna, što ona meni da kupi? Srbin 2: Sad ću je pitam. Vaj du ju vont tu baj drink for maj frend? Strendžerka: Ajm Ešli from Ju Es Ej, end aj tink det jor frend is kjut Srbin 2: Amerikanka brate, a izgleda da se loži na tebe i da hoće da ti kupi piće kako bi je plodio Srbin 1: Šta bre? E nema šanse, oni misle da sve nas mogu da kupe, e pa ja nisam na prodaju, da je neka pička pa i ajde, da joj kažeš da ide u tu Ameriku i neka kupi nekog crnca ili nek se jebe sama... Srbin 2: Maj frend daznt vont tu hev seks vit ju Strendžerka: Vot? Ar ju krejzi? Fakin S(e)rbs… Srbin 2: Ode brate, naljuti se, rekla nam da smo ludi i da se jebemo Srbin 1: E taj deo sam razumeo. JEBI SE I TI MAMU TI JEBEM AGRESORSKU!
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
tj. maturski bal. Predstavlja poslednje veče koje provedete kao srednjoškolac. Dokaz da su prošle četiri godine (možda i više) uspešnog prepisivanja, bežanja sa časova, maltretiranja profesora (ili vas samih) i da ste od sutra konačno slobodni. Daje neku snagu da priđete najboljoj ribi/frajeru generacije i konačno priznate da se ložite na nju/njega zadnje četiri godine života. Veče zakletvi da se najbolje ekipice u školi neće raspasti samo zato što je škola gotova (ali obično se raspadnu). To je veče promena, veče kada vam oni koje niste očima mogli da vidite, kad uđete u učionicu, postanu nekako dragi, čak uhvatite sebe kako nazdravljate baš njima... možda zbog toga što ste svesni da ih više nikada nećete videti, a možda zato što će vam zaista nedostajati sve to. I konačno, neiscrpni izvor nostalgije, na one dane kada ste bili deca.... jer sve što je ostalo od te noći je par fotografija i gomila lepih uspomena.
Biće, čija sama pojava se približava starogrčkim bogovima: odlično poznaje geografiju i istoriju, napamet zna Bibliju, visok, odlučan, nepokolebljiv, lično se bije sa zloćama, odlično pilotira, njegov "udarac" uglavnom donosi pobedu američkoj vojsci. Govore drži iz glave, deklamuje poput rimskih senatora, a demokratija je njegov način života. Glavni fragovi su mu Kinezi i Rusi, a u toku njegovog mandata barem jednom su se dogodile sledeće stvari: Treći Svetski rat, napad vanzemaljaca, Bela Kuća je razneta, Kip Slobode pliva na dnu Atlantika, a Golden Gejt je srušen.
U realnosti: brka Azerbejdžan i Aljasku, demokratiju zavodi samo tamo gde ima nafte (i to vojno), ne zna ni u koje zemlje putuje, glavni fragovi su mu Libija i Avganistan, govore mu prave savetnici, on ih samo čita da ne bi pobrkao Sarkozija i Berluskonija u njima. Zna da upravlja avionom samo kada kapetan uključi autopilota i da mu da stiska dugmiće za svetlo u avionskom klozetu.
Izuzetno bolan ali sva sreća kratkotrajan momenat, koji se može dogoditi svakom pušaču kada su mu suve usne i cigara se zalepi za njih, a on krene da je izvadi iz usta i ona ostane na mestu jer se zalepila, a on samo pređe prstima preko cele cigare i pokupi žar koji mu se zaglavi između kažiprsta i srednjeg prsta koji uglavnom služe za manipulisanje cigarom.
Jedinstvena vrsta čoveka koja na saobraćajnom lancu ishrane leži negde između nervoznog taksiste i tru kamiondžije. Nedovoljno zajeban da nekome olupa glavu pajserom, ali previše nadrkan da bilo kome oprosti skretanje bez signalizacije. Lik koji je pedagošku struku kalio na borbama petlova u Kneževcu i čiji je prag tolerancije tanak koliko i gume na njegovom Jugu. Posao mu se pretvorio u hobi, a hobi u posao.
- Ajde druga, eto ti ga ležeći. Gas, gas, teraj u treću. Koči! - Št...? - Uspori, jebo te otac ludi, gledaj je! Jaooo, kako se utegla, još u narandžastom. Rastrgo bi je, sunce joj jebem. Obožavam narandžasto, još kad su tako mlade, majku mu... Jel se kurvaš ti? - Molim? - Razumem te ja, pošten si ti čovek, šta će ti kurva. Ajde treća. Znaš Arsu iz Petnestice? - Zn... - Ja i on se stalno kurvamo, zato smo tako i dobri ortaci. Migavac, levo. Kakvu sam malu navato preksinoć, odro sam je od kurca. - Da nastavljam pravo? - Pešaci su govna, najgora sorta ljudi na planeti, zapamti moje reči... A? Da. Sve pizda do pizde. Stani ovde, moram tiket da uplatim. - Šta igrate, utorak je? - Šveska druga, mali, sve zicer do zicera.
Mrtvi pijani stižete ispred svoje zgrade. Vrata se sama otvaraju i vi ulazite u mračni hol. Stajete ispred lifta, umesto da upalite svetlo vi zvonite komšijama na vrata. Sa druge strane se čuje glasan urlik uz još glasnije psovanje svega živog i mrtvog. Lift ili niste pozvali ili ne radi, potrčite ka stepenicama... Al' jebiga, u onom mraku mašite prvi stepenik i proizvodite neverovatnu buku. Svetla u zgradi se pale, polako se pridižete i nastavljate kao da se ništa nije desilo. Idete levo-desno. Mlada komšinica vam prilazi da vidi da li ste dobro. Uz veštački osmeh joj kažete da se ložite na nju i pitate je da li je za neki se's. Pljaaassss! Opet ste dole. Sad vam se još više vrti u glavi... Napokon stižete i do tog 9 sprata. Zvonite na vrata, koja vam uzgred deluju nepoznato. Kurac, jebali ih rimski brojevi, na jedanaestom ste. Avantura se nastavlja, izazov malo drugačiji, spustiti se dva sprata. Nakon nadljudskih napora, uspevate da pogodite prvi stepenik, al jebiga mašite drugi. Nekim čudom se ovaj put zadržite na nogama. Stižete i do tog devetog sprata. Brava se pokvarila, ili ipak nije? Vraćate cigaru u džep i vadite ključeve. Iz fantastičnog 12 puta, pogađate ključaonicu. Otključavate vrata. A u pičku lepu materinu, ćale izlazi iz WC-a. Soba vam izmiče, držite se za vrata. Ćale znatiželjno gleda u vas, uspevate da ga pozdravite. Odlazi u sobu. Hvala bogu, izvuk'o sam se. Laganim korakom ulazite u kuću i zatvarate vrata. Mali korak za čovečanstvo, ali veliki za vas. BUUUM TRAAAAS KRRRC.... Lomite saksiju. Tata brzinom svetlosti izleće iz sobe i predstava počinje: ''Stoko pijana, svako veče izlaziš, mamu li ti tvoju. Alkoholičaru ortodoksni, sutra te vodim na selo da okopavaš krompir. Trošiš k'o ruska vojna vozila, mamicu ti tvoju, pa jel ja radim samo da tvoje opijanje plaćam!!!!''. Mudro ćutite, a onda nakon smirivanja strasti tiho izgovarate: ''Tata, nisam pijan'', našta naravno sledi nova paljba: ''MRŠ u sobu stoko nenormalna, jooooj Milovane napravio si kretena!!!!'' Ulazite u sobu. Piša vam se.
