Одлична игра наше младости, која нас је толико пута извукла из невероватно досадних предавања и часова. Правила су једноставна – уписати географски појам који почиње на задато слово. Класични појмови били су држава, град, река, планина, биљка, животиња, предмет и име, али су неки маштовитији играчи знали да додају и кола, цигарете или болест. Свака игра почињала је насумичним убадањем слова из неког уџбеника, мада је то знало да се одужи будући да су редовно испадала слова „Љ“, „Ђ“, „Њ“ или неко које је већ било. Међутим, постојао је проблем у игри. Наиме, многи играчи који се не могу сврстати у бистрије знали су да лупају појмове и да вас убеђују у њихово постојање, а опет, они бољи често су били оптуживани за исто приликом навођења неке мало егзотичније локације.

За фенсере представља досадно место, где се увече скупљају наркоманчине и лудаци, док је за нормалне људе то најлепши део града.. Место за опуштање и место где бар на кратко заборавиш на сва срања која се дешавају око тебе. Место где никада није досадно, било да је то окупљање код амфитеатра, где са Шабаном блејиш и циркаш апатинско, било да је седење на клупицама или на бетону поред реке, или на другом крају града, према Булевару. Место где чујеш разне расправе, од тога који је бољи део града Палилула или Дурлан, или где су боље пљеке “Код Лафа” или код “Зокија и курве”, па све до расправе да су женске на медицинском факултету боље од цура на филозофском ( што је у најмању руку смешно ). Наравно, кеј пружа најбољи провод када си у друштву тоталних идиота, са којима можеш да причаш о неким тотално небитним стварима или са којима можеш само да блејиш и ћутиш. Лепо узмеш купиш гајбу Јагодинског, семенке за 200 динџи код оног дедице код моста, седнеш код Шабана, загрлиш Власту циганина, препустиш се звуку његове фруле и боли те туки. Барем ћеш се сигурно боље провести него да слушаш крештање Ане Николић у јебеном Студију.

Припадници генерације садашњих тридесетогодишњака, они који жаре и пале у "питај курац више којим" циклусима Слагалице. Они су за ову емисију, оно што је Гале Кербер међу чупавцима, дилдо међу играчкама за велике девојчице, и бивши диктатор Уганде Иди Амин међу љубитељима похованих људских гузова. Господа, чије је одрастање ишло упоредо са емитовањем најпопуларнијег српског квиза. Они у клоњи нису дркали на Пан-еротику, већ су из "Борбе" насумице извлачли слова, па од истих састављали речи. Ретко ко од њих је у раној младости нешто каро, али зато скочко-пик-каро комбинацију извлаче без проблема, к'о Луна Лу из џепа дотрајали куртон, кад у ВЦ одвуче деветнаестогодишњег келнера.

У друштву им је ретко к'о бацао коску, изузевши клинце из математичке секције, али зато слажу тачан број пре него што противник успе да изговори "СТОП". Немају кафић или ресторан, али зато поседују "Метал-инекс" намештај, а атеље "Антре" Стара Пазова теписи, им блеје и у кујни. Док остатак популације реч "ортак" асоцира на пријатеља, терминатори ће се сетити 347. издања стрипа "Загор" где је овај свог верног пратиоца Чика назвао ортаком. Наравно, то је и коначно решење, јер терминатори су увек у праву. Највише воле игру "Ко зна, зна", јер нема шта не знају. Од града Кито, престонице Еквадора, све до аутора дела "Испод светла московских лампи- Настја тротоарка", ништа им неће промаћи, јер све је то бар једном било у "Политикином забавнику", а они поседују све бројеве. Никад им се није дизао на Брену, прљаве маштарије су им се увек састојале од актуелних водитељки квиза, са повременим улетањем у кадар, Миле Цанић у мрежастим чарапама и готик корсету.

Факултетски образовани или не, припадници генерације Слагалица терминатора, из циклуса у циклус, разбијају старо и младо. Којекакви апсолвенти, молери којима је хоби енигматика, маторе комуњаре које су завршиле журналистику у Сарајеву, сви скупа мог само да им зубима свирају соложу о стидне длачице. Иако Зека Милионер пружа много више пара и три помоћи, Деки Ди Џеј Пантелић чашћава аплаузом, СОС канал у СМС квизовима нуди слатке осмехе полуписмених радодајки, јебе се њима, остали су верни свом квизу. Због посвећености и лојалности, нек им свако вече буде добро, брда им се у злато претворила.

Još jedno uspešno završeno putovanje oko Sunca.

Познатија као Хентаи, савршен начин да уклопите љубав према јебачини и цртаним филмовима. Скуп најразличитијих перверзија, од инцестоидних породичних групњака, силовања везаних девојака, до рогатих монструма са по три алатке који бамбусају јапанске средњошколке.

Живописно анимирано, али веома светлих и меких боја, као да су приликом израде коришћене румунске темпере. За ову врсту цртаћа, карактеристичан је увод, приликом којег главни портагониста изговори своје име и године, затим креће у оплодитељски поход. Подела ових филмова, може се утврдити на основу радње.

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

U Tarzaniji se žešće zakuvalo. Mojim dolaskom, šanse su postale veće...da sva trojca završimo na urgentnom. Zapata je u problemu. Treba pomoći čoveku.
Skačem na Vajsmilera u stilu Žan Žak Ru....u stilu Žan Klod Van Dama, nogama mu obavijam glavu i baš u tom trenutku se prisećam da ne posedujem znanje baš nijedne veštine da bi ovaj potez uspeo. Telo mi pada na zemlju, ali noge ostaju na ramenima Vajsa...a zna se šta se radi kad su vam nečije noge na ramenima. E pa zna i Džoni. Najebali smo. Frenkija ni od korova.

Stvarno, nisu mogli bolje ime da mu daju. I, šta tražimo ovde Frenk i ja? Svako treba da ponekad probudi unutrašnjeg džibera. Odmah mi se svidelo ovo mesto. Vajsmileri svuda oko nas. Možda nemaju dugu kosu i lokvanj ćega ali svakako ispustaju karakteristične krike. Eno je i Džejn, zajahala je šipku. Možda nije engleska plemkinja ali svakako je moldavska boginja Irina.. Čita...upravo me pretresao i pitao da li sam uneo bazuku.Tu je i Winamp DJ pusta Milka Canić remix.Čak i na Fešn Ti VI-ju džangl motivi. Frenki odmah napeo neku. Njene drugarice se raspituju za mene. On ih laže da sam oženjen, aludirajući na činjenicu da bezuspešno muvam jednu ribu 100 god. Urnisala me. Neću jebati.Puk'o sam. Samo napred braćela...moj put se razlikuje večeras.

Koka-kola, Marlboro, Suzuki. Mesto na koje izlaze mladi i mlade. Zbog ovih drugih nataloži se tu i štogod matorih. Kič i šundčina-tako kažu. Sad, pošto sam poslednji put izašao u lokal koji nema karirane stoljnjake na stolovima i ima pisoar, kad je Mijatović pogodio prečku. Reko' sebi, izadji-šta te košta. To da itekako košta sam kasnije shvatio.

Ulazimo, pretresli nas. Dobro, to je lepo. Sigurnost je važna. Skoro gole žene igraju na šanku, to im je pos'o. Ove kojima to nije posao su samo za nijansu manje gole i ne igraju na šanku. I to je lepo-šta fali golim ženama? Uštekasmo nekako mesto za šankom. Gužva-puca! Gledam cene, skupo-ali ko ga jebe. Nismo ni mi golje. Samo prošle nedelje sam lično izvršio utovar-istovar preko dve tone cevi i rebrastih radijatora. Ima se.

Muziku znam, šuče svaki dan iz radija u kamionu, majstor voli kad zavija. Ovde peva neka Selma, dobra jebemlije. Utom, puče flaša-puče pička-stade Selma. Tuča. Dođoše oni što su nas pretresali i izbaciše ih sve đumle napolje. Nastavi Selma. To je isto lepo. Marva je napolju. Uguraše nam se neke klinke u punkt, nema veze, klinke su-ne smetaju.

Pitanje kojim na šaljiv način želimo nekom da kažemo da je debeo.

Саркастичан израз којим дајете саговорнику до знања да, женској особи о којој сте малопре причали, не фали ама баш ништа...

Ono što se izgovara u trentutku kad neko po patetici prevaziđe i kakvog najokorelijeg attention whore-a u trenutku kad vrši forumsko samoubistvo, ili kakvog meganejebača, u trenutku kad bezuspešno pokušava na najljigaviji način da dođe do kakve-takve vulve. Osećaj svojstven tom trenutku je kao da ti je neko mikserom pretvorio mozak u tekućinu, pa ti se sav mozak slio u želudac i hoće da izleti napolje u vidu povraćke.

Festival elokventnosti.

Kada se u trenutku prepadneš jer pomisliš da ti je slepi miš proleteo iznad glave, a onda skontaš da je to bio samo zmaj i bude ti lakše

Publika na tribinama fudbalske utakmice koja histerično navija za omiljeni klub i na taj način mu pomaže da savlada protivnika. Ova fraza je toliko korišćena, da je dolazilo i do komičnih situacija. Jednom prilikom bokser posle meča izjavljuje: Hvala publici, bila je moj dvanaesti igrač.

Serija koju obožavamo uprkos tome što 90% vremena nemamo pojma šta se zbiva.

Људи који су смештени у магацине човечанства и продају се по набавној цени, по најнижем курсу поштовања.
Произведени помоћу калупа, са ниском тачком топљења, великим могућностима накнадног обликовања и количинама конформизма.
Услед непажње, врло крти и ломљиви.
Чувају се на мрачним и хладним местима због своје природе да се покваре на јачем светлу и у природнијим условима.
Слаби су проводници успеха, а врло добро се растварају у илузијама. У реакцији са ударцима судбине дају депресију.
Због природног станишта имају тенденцију да се убуђају и да та буђ буде једини облик живота у њима.

Retoričko pitanje.
Postavlja se devojci koja nam prezentuje odevni predmet skromnih dimenzija u kome ona ne želi da izgleda ni malo skromno. Želi da se dižu kurčevi.

Jednostavno je...ne postoji neko dublje značenje.

Integralni deo kazanog objašnjenja izvesne suštine potrebne za rešenje nekog problema, ili ovladavanja trenutno potrebnom tehnikom. Često se koristi i kao kupovina vremena prilikom pokušaja moderacije dragog vam ortaka koji se zakačio sa pogrešnom njuškom.

Divno mjesto za upoznavanje novih perverznih ljudi kakve u životu niste sanjali da ce te upoznati...Tamo možete da naletite na šta god hoćete...Možete da nađete sebi para makar bili dinosaurus peder sa seksualnim sklonostima ka usamljenim žirafama.
Možete čak i da naletite na ljude koji žele da svoju ljepotu podijele sa vama preko web cam-a....Možete da otkrijete da niko neće sa vama da priča osim ako nemate msn...Možete (ah, kakva ironija) pored svega toga da budete u nemogucnosti da stavite kao svoj nick nevina....I naravno, možete uvek da na pitanje hot? odgovorite sa dog...