Skup crnaca.

Korišćenje medicinske činjenice u cilju stavljanja do znanja sagovorniku da je ova soba suviše mala da bi u njoj bila dva muda istog ranga.

Legendarni manijak sa Kalemegdana. Poslednji romantik u svojoj "profesiji". Čovek koji je izazivao zgražavanje tadašnjih srednjoškolki a u isto vreme oduševljenje penzionerki.
Njegov indetitet (sem nadimka Mića Surla) je i dan danas ostao nepoznanica. Postoji mnogo nagadjanja i teorija u vezi njega, najrasprostranjenija je ona da je Mića Surla bio samotnjak sa Dorćola koji je voleo druženje ali nije znao kako da pridje ljudima, dok je druga popularna verzija da je on u stvari ugledni lekar iz Doma Zdravlja Zemun, kome je bilo dosadilo da on svima gleda surle, pa je rešio da pokazuje svoju.
Jedino sigurno je to da je Mića Surla poput pravog super heroja otišao u legendu ne otkrivši svoj indetitet.

Mića je bio prepoznatljiv po svom dugačkom teget mantilu, papučama, belim čarapama i ruži koju je uvek nosio u ruci.
Ordinirao bi u kasnim satima Kalemegdanskim parkom i prepadao gospodje, bilo starije ili mladje, on je bio dzentlmen koji nije žene procenjivao na osnovu godina, otvorio bi svoj mantil, uzviknuo " gospodjo vidi surla", zatim bi nestao u mračnoj noći.

Super heroj 60-tih i 70-tih godina dvadesetog veka. O njemu su se pričali mitovi poput onih da je Mića uspeo da "pokaže surlu" čak sedmorici milicionera u razmaku od 5 minuta i 50 metara, a da ostane neuhvaćen. Takodje je poznata priča o gospodji ispred koje je Mića izleteo, pokazao surlu i počeo da beži. Nažalost gospodja je bila atletičarka pa ga je pojurila i saplela, Mića je pao direktno na surlu, pogledao je sa bolnom grimasom na licu i izustio "sram vas bilo gospodjo, kome sad da pokažem ovako posečenu i odranu surlu".

Sve u svemu uporedjujući ove današnje manijake sa nekadašnjim romantikom Mićom Surlom, dodje se do zaključka da Beogradu nedostaje jedan autentični manijak od kog neće niko strahovati, jer on nije ubijao, silovao, pljačkao i nanosio patnju. Mića bi jednostavno pokazao "poentu" i nestao bez traga. Gledajući današnja dešavanja i novinske naslove, koliko god to paradoksalno zvučalo, Mića je bio dobra prilika za udaju, naspram današnjih mladoženja.

Mića je bio i ostao simbol jedne generacije, neki su ga slavili, neki su ga tukli, ali Mića je ostao isti, neiskvaren i pošten. On nije imao skrivenih namera, on je samo želeo da pokaže svoju surlu!

Vremenski period od dolaska do odlaska tetke iz Crvenke.

Рачун који се измирује средством плаћања у течном агрегатном стању.

Pojava da se u crtanim filmovima i bajkama sreću medicinski i psihološki pojmovi i pokušaji njihovog zbrinjavanja.

Повиновати се стандардима данашњице. Навијати за Звезду или Партизан. Ићи у Грчку на море. Смувати прву рибу, која од ортакиње затражи ваш број. Пласирати изанђале фразе из домаћих филмова, као оригиналан хумор. Држати у именику бројеве гомиле људи, које никада нећете позвати, нити ће они вас. Носити "нормалну" одећу. Гледати РТС, стварати одавно створено, и трошити одавно потрошено. Пљувати иза леђа, док се вама иза леђа пљује. Журити на последњи "дневни" аутобус, терати у курац циганче које проси, прелазити на црвено када нема мурије. Стартовати рибе када удари пиво, готивити само немачка кола, седети на клупи само ако није влажна. Ићи на други час, јер на првом не уписује, шацовати раскокане женске гузице у врелини летњих дана. Бити насмејан, по потреби дрзак, пуцати тикет због само једног меча. Користити виљушку јер су дошли гости, уваљивати туки пријатељу у женском друштву, ради његове елиминације. Гласати за десницу, а у друштву величати демократе, шишати се на кратко како доликује, слушати хаус, носити беле патике.

И тек тада нећете изазивати њихов презир. Постаћете само још једна кап, у том бескрајном виру људи. Нико вас неће само кратким погледом одбацивати, због расцветалих крајева ваше дуге косе, и чудног натписа на мајици. Причаће са вама као са себи равним, неће бити тог страшног терета. Тог страшног терета, због којег при уласку у просторију у којој седи десет непознатих људи, бар десет ће вас замрзети, а да нисте још изговорили ниједну реч. По први пут ћете себе почаствовати сјајем из плавих очију непознате девојке. Ходаћете улицама слободно, неприметно, добићете оно што сте одувек и желели, тај јебени мир, који имају други.
Запитаћете се, зашто сте уопште пркосили свему. Из табора "оних других", прећићете у табор који сте мрзели, табор "оних".

Углавном:
Они који се згражавају на саму помисао да седну у парк са вама и попију пиво, јер, то је тако непристојно, ''шта ће људи да помисле''. А најрадије би попили и пиво и све што им падне под руку.
Они који су изнад тога да седну у кафић са неким ко је завршио трогодишњу средњу и сада је аутомеханичар, па су му руке црне. То је тако непристојно. А тај аутомеханичар ем што ће боље да прође у животу, ем што има више у дупету него они у глави, потписујем.
Не дај Боже да седну у кафану.
Они што те погледају попреко ако излазиш из куће после 21h. ''Шта ће људи да помисле''
Они што се згражавају навијача који уђу у аутобус после утакмице и певају неку песму за себе, не узнемиравајући никога. Каква неваспитана омладина, није их срамота! ''Шта ће људи да помисле''.

Grupa veoma zajebanih metalaca, masne, duge kose, k'o od brega odvaljeni, proseka visine i težine 1,90m sa 100kg. Ne dao vam Iluvatar da skontaju da ste neprijatelji, čitaj narodjaci, fenseri, hip-hoperi i ostalo.

Pitanje nad pitanjima. Stvar koja ili nešto sjebe do balčaka ili nas oduševi svojim postojanjem. Još kada je bog stvorio Adama i lutao nebeskim laboratorijama, naišašvi na jedno dugme, znatiželja mu nije dala mira. Morao je da ga stisne. Tu dolazi do zajeba. Stvorio je ženu. Kroz dalju istoriju, dugme je radilo sve. Od pronalaska vatre, sve do skidanja grudnjaka. Ironije li, uglavnom su žene vršile, i vrše sjebove sa dugmetom. Kroz srpsku istoriju, dugme se najviše prostiralo po bujnim poprsjima seljačkih devica. Jednim, pravilnim stiskom dugmeta, djeve su se nalazile gole pred napaljenim čobanima koji su bili spremni i njih da pritisnu. Čak i ako znate čemu služi, to nešto u vama vam ne da mira. Morate ga stisnuti, pa da jebe rak raka.

Poslednja igra praseta.

Prihvatanje sagovornikovog mišljenja zarad višeg cilja.

Izgovor za nešto što je davno učinjeno i preko čega bi se trebalo preći i obrnuti krug. Najčešće se čuje od djevojke za kojom si bio lud, ali ona je u tebi vidjela slabića, čovjeka koji nema karizmu i budućnost ispred sebe i olako te pomela pod tepih svojom metlom od egoa.

Sada kada si postao neko i nešto, kada više nisi onaj dječak koji iz prikrajka gleda u njenom smjeru nadajući se da će ona pogledati u tvoje oči, a ne u poderane patike i polovne somotne pantole dobivene od tetke iz Njemačke, u njenim očima više nisi samo jedan od mnogih, sada si onaj koga ona želi. Ali ne, ne ide to tako, mala moja. Ne daje se čast tek tako za komad mesa između nogu. I tigar sebi puši kad mu tigrica ne da.

Kažeš da si se promijenila i da voliš onog momka u meni koji sam prije bio? Dobro, možda se i ja promijenim, pa budem onaj stari i zavolim te, jer ovaj "novi ja" sigurno neće. Dotad nastavi da meteš.

Супрелатив јединке хомосапијенса. Значи фрајер врх врхова. Топ, скакач, краљица, краљ, шах, МАТ -
Бата Стојковић, Делбој Тротер, ОН-Мат. Ненадјебив индијанац који пандуру на питање хоћел' дувати мелодику одговара у фазону:
Хвала земљаче али не могу више, ухватила ме нека жгаравица. Али би ми сјела лајна кокса, па ако имаш, може.
Она врста ортака која те на сахрани пунице насмије к'о Звезде гранда и Ава Карабатић у тандему, мада да се не лажемо није да си готивио маторог шишмиша али ипак дала је у мираз онај пословни простор
на 15 минута дo центра па ти је сад шатро тешко.

Ненадјебиви ниво поштења. Никад није помислио да зајебе неког, а камоли да украде или нешто горе.
Наиме, Михаел Лаудруп, легенда данског фудбала, није желео да наступа на Европском првенству 1992. које је његова репрезентација освојила, јер је сматрао да тамо не треба да се нађе Данска, већ репрезентација тадашње Југославије, која га је испушила због санкција. Тиме је себи зацементирао место на врху листе поштењачина. Алал му курац и свака му дала.

Ljudi kojima bismo svi trebali biti veoma zahvalni jer oni sigurno nisu izrodili neke od brojnih idiota koje srećemo svakog dana.

Оно што би Карађорђе Петровић данас рекао, да се појави у модерној Србији.

Tradicionalni način lečenja povišene temperature. Bolesnik kokne par Andola i legne u krevet dok ga ukućani zatrpaju svim prekrivačima koje imaju u kući, uključujući i otirač za noge ispred ulaznih vrata. Na vrh jorgan planine poželjno je da sedne baba koja će štrikajući vunene čarape da se priseća rodnih brda i starog zavičaja. Dok kuvanom pacijentu vire zakrvavljene oči, temperatura će spasti već posle devete litre prolivenog znoja.

Došao si u Beograd da studiraš.
Iako si gradsko dete, za tebe je Beograd potpuna nepoznanica.
Važno je da znaš par caka kako bi preživeo, među kojima je i ona kako se obući, odnosno koju boju dukserice ili košulje izabrati, da te zli ljudi ne bi napastvovali.

Diplomirani inženjer rudarstva i minerologije,jedan deo života proveo u ruralnim oblastima Španije.Izuzetan poznavalac ptica i južno-azijskog arhipelaga.Voli Tadžikistanske pisce, ItuRinu,Iva Montana i fudbalere iz prošlog veka.Govori u skraćenicama i inicijalima,a takodje voli da razvija kreativnost kod čitalaca.