Viljuškarista
Najvažniji čovek u celom preduzeću. Nebitno što radi za minimalac, ima samo završenu večernju školu i na posao dolazi direktno iz krčme. On je jedini koji zna da upravlja tom đavolskom napravom i on određuje kad se šta utovara i istovara. Njega svi čekaju i nema pravog posla bez njegovog prisustva. Zato firma obično ima više zaposlenih sa ovim zvanjem, ali oni uvek razmišljaju i rade kao jedan tako da ni to ne pomaže.
On istovara 100 tona semenskog kukuruza za 20 minuta, prevozi šestometarske metalne profile i montira ih sa milimetarskom preciznošću. Ali kad neće, onda neće. Dva šlepera iz Turske će sat i po čekati na utovar paprike samo zato što je viljuškarista smazao neka sendvič sa problematičnim majonezom pa sad ispušta čudne zvuke u klozetu. Odbijaće da utovari gajbe Lava jer u nagradnoj igri 2007. nije dobio ništa, a poslao je 3000 čepova. Ali jebiga, niko mu ništa ne sme reći jer ko će onda voziti viljuškar?
- Šta je bre ovo? Kakva je ovo gužva? Što se ne radi? Tri kamiona čekaju na rampi.
- Šefe, viljuškarista otišao da digne pare na kladionici.
- A 'de je drugi?
- Otišao sa njim. Ne veruje da je Lundsvale došao x-1. Sad će oni.
Pozdravljam
Најкултурнији одјеб.
Не желим, нећу, не интересује ме, али сам довољно човек да те не отерам у пичку материну.
- Јел' имаш нешто испланирано за вечерас?
- Шта знам, вероватно ћу да седим кући, пустим неки филм, јебем ли га.
- Ћеш са мном и Маром у Бигз, свира Нежни Далибор?
- Поздрављам.
Što ga nisi pustio meni?
Pitanje koje postavlja kurčeviti jazavac u društvu, izlazeći ispod stola, na minut pošto ste ga spasili od sakupljanja vilice po patosu.
Čarlišin
Lik Čarli Šina kada bi glumio u nekoj seriji Radoša Bajića
Radašine, ovo je Čarlišin.
Znam Milašine sreto ga u zadruge ima droge zajebao vek
Ohohooij!
Onomatopeja ubersmeha kod bakutanera, krajnji stadijum cerekanja u vidu gromoglasne ekstaze, nešto u fazonu iiiipa, samo što je svojstveno isključivo bakutama.
Swarm bakuta na ulici:
- I ovaj Dinkić sad nešto palamudi...bla-bla...ostavka bla-bla-bla...
- Bla-bla-bla...Šešelj bla-bla...skupština bla-bla...
- Bla, bla-bla...bla-bla-bla!
- 'iljadu dinara?...bla-bla, blabla!
- Bla?!
- ...
- Ohohooij!
- Hooij!
- Johoho!
- Ojhoooij! Bla-bla-bla...blabla...
Kafanska Ana Karenjina
Kad legneš mrtav pijan na pod, počne pesma "Moji su drugovi" i ovi u voziću te preskaču.
Izvlačili bi me iz nje ko mač iz kamena
Stepen jebozovnosti kojom određena ženska osoba zrači.
- Ne razumem šta se svi lože na ovu Enu Popov. Ništa posebno...
- Sine, pa ja kad bih se zavukao među one guzičetine morali bi vojsku i narodnu miliciju da zovu da me skidaju sa nje. Izvlačili bi me ko onaj mač iz kamena, njih trijes! Na kraju bi morali bobingera da mi poprskaju sredstvom za odvijanje korodiranih metalnih delova pa da popustim.
Sito i rešeto
Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.
Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:
Анастас Петровић
1900-1998
прошао сито и решето
Mirno, tiho dete koje se ni po čemu nije izdvajalo
Psihiloški profil serijskog ubice, samoubice ili silovatelja.
Kriza identiteta
Akutno oboljenje u Srbiji, završiš fakultet za jedno, radiš drugo a živiš od trećeg.
- Izvolite dokumentaciju za kredit.
- Hvala, samo mi ovo nije jasno; Zvanje: ?
- Čime se Vi bavite?
- Uzgajam stoku.
- Znači, seljak.
- Kakav crni seljak, master nuklearne fizike sa Prirodno-matematičkog fakulteta.
Teleportacija
Kad zaspiš čim majstor zatvori vrata, a probudiš se kad te neko potapše po ramenu na Zelenjaku.
Najmanja violina na svetu
Zanimljiv način da kažete nekome koliko vam nije stalo do nečega o čemu on priča.Izvodi se uz trljanje kažiprstom o palac.
Smarač:Joooj Bože,ostavila me riba...
Ti:Ovo je najmanja violina na svetu...
Sekira-razdeljak
Razdeljak koji je nemoguce zamaskirati. Imaju ga uglavnom dugokose ravne brinete dok je kod plavusa nesto manje zastupljen zbog izblajhanosti pa je kosa poput slame i nema tezinu koja je potrebna za ovaj razdeljak. On izgleda kao da vas je neko po sred vegla udario sekirom: izrazen je i postojan tokom citavog zivota. Koliko god kosu cesljali u stranu, koliko god je fenirali kod frizera i borili se da ga uklonite, jedno jutro kad se probudite on ce se pojaviti- jos izrazeniji nego pre.
Enver
Đeljanin muž. Otac Avatara i Džedaja.
Rođen je u maloj faveli u blizini Šabca ali ubrzo su ga roditelji poslali kod strica u Beograd da bi ispunio svoj potencijal, jer je bio veoma inteligentan i maštovit dečak.
Stric ga upisuje u školu gde upoznaje ljubav svog života Bicu i zajedno sa njom nekoliko puta pada razrede da bi uvek bili zajedno, ali sudbina ih razdvaja kada Bicu njen otac prodaje Đangu, sitnoj jajari i šištavcu koji je živeo u Italiji gde je imao četu klinaca koji prose i džepare za njega.
Enver je tada, skrhan bolom otišao da leči tugu kod Plavog mosta, gde sreće Đeljanu, za koju tada nije znao Bicina rođena sestra, nego ga je samo užasno podsetila na nju, pa je odlučio da je izvuče iz začaranog kruga droge i prostitucije, odveo je u svoju favelu preko puta pumpe na Bežanijskoj Kosi i oženio je.
Ubrzo su stigla i deca ali Enver nikada nije zaboravio na Bicu i kada je jednom u povratku sa posla svratio kod Bice, dok je Đango bio u Italiji, usledila je vatrena noć iz koje se izrodilo još jedno dete, Pejdžer, za koje niko ne zna da je Enverovo.
Posle određenog vremena Enver shvata da u sakupljanju sekundarnih sirovina nema budućnosti pa preko nekih veza i poznanstva sa Draganom Kojićem Kebom, ulazi u političke vode gde počinje da se bori za prava Cigana i uspeva uz pomoć raznih diplomata iz EU da proturi inicijativu da se od sada Cigani nazivaju Romulanci.
Naravno, iako je u javnosti morao da forsira sliku dobrog porodičnog čoveka, zbog toga što je prepoznat kao lider Romulanaca, Enver je u potaji patio za Bicom i Pejdžerom i maštao da jednog dana kroz političko angažovanje uspe da zaradi za garniseru u kojoj bi živeli dugo i srećno.
Kabinet predsednika Srbije.
Boris Tadić: Razumem gospodine Joris. Odmah ćemo videti sa našim ljudima da se ta parada organizuje. Znam da ne možemo u Evropsku Uniju bez toga. Naravno, mi smo zemlja koja iznad svega poštuje ljudska prava. Da, da, dobro gospodine Joris. Znate koliko vas poštujemo ovde. Pa čak nam se i imena rimuju Boris i Joris hehehe.....ne gospodine, znam da nije smešno. Doviđenja gospodine Joris. Iviceeeee, dolazi ovamo.
Ivica Dačić: Ej Šefe, šta se događa jel opet zemljotres u Kraljevu, da spremim pare da ih operemo?
Boris Tadić: Ne Ivice, samo na pare misliš. Zvao je Joris van der Faare, specijalni izaslanik zamenika zamenikovog sekretara za pitanja nacionalnih manjina na teritoriji Balkana i tražio je od nas kao bitan uslov za članstvo u Evropskoj Uniji, da organizujemo Paradu Romulanaca kako bi svetu pokazali našu tolreantnost prema manjinama.
Ivica Dačić: Paradu čega?
Boris Tadić: Paradu Romulanaca. To ti je novi politički korektan izraz za kalafonce, propisan od strane Evropske Unije.
Ivica Dačić: Šefe a da oni nas malo ne zajebavaju. Zahtevi su im sve čudniji i čudniji.
Boris Tadić: Sram te bilo, tako da pričaš za naše prijatelje koji krvare za demokratiju. Odmah pozovi Kebu neka nađe neku žrtvu da predvodi paradu i spremi pandure ako dođu huligani da prekinu paradu, jer oni uvek hoće nešto da prekinu.
Ivica Dačić: Razumem Šefe. Odmah se bacam na organizaciju.
Boris Tadić: I pitaj ga gde peva. hoću Žuću i Šutketa da vodim na živu muziku.
5 minuta kasnije u nekom džiberskom kafiću.
Dragan Kojiće Keba: Razumem. Naravno gospon Daćke. Sve ćemo organizovati. Evo i Đej je tu. Naravno. Evo odmah se bacamo na to. Pevam u Ševeningenu večeras. Dođite. Ostav'ćemo vam separe. Doviđenja gospon Daćke i ništa ne brinite. Odmah to rešavamo.
Đejka imamo problem.
Džej: Kakav problem Kebo? Nije valjda ona tvoja ćerka opet abortirala?
Dragan Kojić Keba PU! Jezik pregriz'o, nije to. Zvao me Daćke. Moramo da organizujemo neku paradu nas Cigana, isto k'o oni gejovi il' nas 'apsi.
Džej: Pa šta je problem? Organizovaćemo kada ne budemo imali neki nastup.
Dragan Kojić Keba Nema problema! Nema problema! Au bre Đejka pa jes' ti lud? Pa hoćeš da nas samelju oni skinseri i huligani. Moramo da nađemo žrtveno jagnje. Samo ne znam koga.
Džej: A što ne zoveš muža od one što je non stop spavaš kada god ideš da sipaš benzin na pumpi kod njene favele? Onog što voli naućnu fantastiku.
Dragan Kojić Keba Enver. Bravo Đejka pametan si ti. Njemu ćemo da uvalimo pušku.
5 minuta kasnije favela pored pumpe na Bežanijskoj Kosi.
Enver: OOOO Kebo. Da. Da. Parada Romulanaca. Bio bih počastvoavan. Svakako. Pa to je ostvarenje mog sna. Hvala gospon Kebo. Neću vas razočarati.
Tour de šank
Кафанска такмичарска дисциплина у бесомучном аклохолисању. Задњи који остане на ногама побеђује.