Veriti devojku.

Ispit koji položiš kad siđeš sa porodičnog stabla i nastaviš svojim putem.

Наредних недељу дана од крсне славе, када се по 3 пута дневно једе преостала прасетина док се не оглиби и задње ребро.

Intelektualna teretana u kojoj niko ne obraca paznju na masu.

Prva godina samostalnosti, nakon razvoda braka.

Dolazak proleća.

Neko ili nešto za čim je veliko interesovanje.

Nužda ne bira ni vreme ni mesto i zato se desi često da nas stisne baš kad smo u gostima. E sad, među primitivnim životinjama je njuškanje izmeta i obeležavanje teritorije sastavni deo normalnih društvenih odnosa, dok je kod nas ljudi to nešto krajnje neprirodno i sramotno.

Najčuveniji niški izraz za nerađenje ničega ili hlađenje jaja u tuđoj gajbi i dosađivanje drugim ljudima koji imaju obaveze, a pošto su Nišlije izrazito "vredan I radan", a naročito gostoprimljiv narod, ovo je postao toliko ustaljen izraz da sve češće kod ljudi izaziva strah kad čuju nekog da kaže da ide da se maje negde kroz grad, plašeći se da ne dođe kod njih.

Kad postaneš deo istorije ali ne i geografije.

Arhivirana odevna kombinacija.
Samo se čeka venčanje ili sahrana.

Jedini deo zgrade čiji stanari imaju krov nad glavom.

Mistična razdaljina na kojoj se drže *veliki* kerovi i *mali* muškarci.

Najbolji način da potrošite deo večnosti.

Žena puna života.

*Дефиниција писана за турнир Пачија школа*
  

Питате ме како сам провео летњи распуст? Па за мене бар знате, наставнице...
Добро, знам да је тема иста за све, али ако сам као и сви зашто сам само ја морао да долазим у августу и изигравам кретена пред комисијом и вашим препланулим телом?
ПИТАМ ЗАШТО!?
Каква бламажа. Чиме сам то заслужио? Зар у силним порукама које сам вам слао током целе године нисте нашли бар зрнце писмености довољно за прелазну оцену? Зар нисте схватили колико ми се свиђате и да сам у стању да урадим све за нас? А био сам спреман да престанем да вас пратим, знам да то није пристојно, нисте одмах морали да обавештавате моје родитеље. Мислио сам да вам моја пажња нешто значи. Има свакаквих манијака, знате и сами, ишао сам иза вас да будем сигуран да сте безбедно стигли кући.
А како сте ви провели летњи распуст, Ивана?
На Закинтосу, јел? Направили сте и мали базен у дворишту, мало кичаст за мој укус, али довољан да не морате да идете и на море. Бацање пара ако мене питате. Боље да сте поправили онај прозорчић помоћне просторије на јужној страни ваше дивне куће. Чак и кад је затворен довољно је да шрафцигером мало задигнете крило, отвара се без проблема. Могао је неко да вам се ушуња у кућу док се ви безбрижно сунчате на плажи. Разумем да људи желе да се одморе од телевизије, друштвених мрежа и политичких дешавања, али лап-топ бар не заузима превише места, могли сте да га понесете. Ту су ваши приватни подаци, слике, снимци, може свако да отвори, погледа и шта онда? Ту су и сва ваша ћаскања преко Скајпа, све шифре које користите, све поруке које сте послали или примили. Бадава ви обришете поруке, ако вам је неко претходно убацио програм ки-логер који све бележи, као црна кутија, свако словце које сте откуцали. А то је могао да учини било ко, доносили сте пар пута исти лап-топ у школу и остављали га у наставничком кабинету, чак и када је кабинет био празан.
Питам се зашто се обрисали све поруке које сте размењивали са наставником музичког ако вам је ''толико било лепо'' на Перућцу, и како оно већ рекосте ''симфонија за сва чула''? Обрисали сте и слике које вам је слао? Лепо сте испали, није требало да их бришете. Нисте се много обазирали на то што није било спасиоца на месту где смо се ми, ученици, купали? Ваши и Бахови актови су много битнији од наших живота, јел тако?
И шта сад Ивана, испада да само ја имам слике, љубавне поруке, мини клип из туш кабине, а вас двоје сте све обрисали? За Баха додуше нисам сигуран, мада вам је обећао, лепо је написао тамо да је два пута проверио и потврдио вам да је очистио Рисајкл бин.
Штета би било не поделити материјал са вашим мужем, рецимо? Шта кажете на то? И њега сте у неку руку изневерили, не само мене.
Ја ћу вам опростити ако ми овог пута дате четворку, а за остало ћемо се договорити после часа.

Prizor nakon sveže obrisanog prozora.

Malograđanski oblik održavanja higijene usne šupljine pomoću tuđeg prljavog veša.

Poginuti za nekoga ili nešto. Pokazati neizmernu ljubav iili poštovanje prema nekoj osobi ili idealu, toliko veliku da se i ono najvrednije, život, podređuje za sreću ili dobrobit toga.

Nekada je bilo mnogo više ljudi spremnih da daju glavu, danas je brojka znatno manja-ljudi su se otuđili jedni od drugih: žena prevari muža sa kumom, razvoda više nego srećnih brakova, braća i sestre se krve zbog dva ara livade, drugovi nameštaju drugove u muriju a o drugaricama i da ne govorim(one bi eventualno dale glavu da ovoj drugoj pukne nokat)... I tako nestade ono najjače što su ljudi imali, nekoga uvek spremnog da priskoči, poturi leđa, bude tu i kad je frka a ne samo kada se slavi.

Ideali su nam tek otišli na neplaćen odmor. Ili možda bolje reći pod stečaj. Ne volim šipce, muslidže i ostalu separatističku bagru ali im odajem priznanje da su što se tiče spremnosti pogibije za uverenje za svetlosnu godinu ispred nas.

A nije bilo tako. Ginuli su Srbi od Turaka, od Švaba npr. Pa čak su i četnici i partizani posle rata imali usađeno u sebe to nešto. Neću o njima da ne budem pogrešno shvaćen pa ću reći da su Srbi imali tu samosvest o životu i prolaznosti i nesebičnost žrtvovanja sebe prvenstveno za nekoga dragog, vrednog toga.

Na svu sreću ima još takvih bastiona među nama, tih poslednjih mohikanaca. Neprimetni su od mora raznih biznismena, poltrona, "valjadžija", lažnih moralista i ljudi spremnih da ti detetu iz usta izvade samo da bi imali ali ih ima. Znam to, poznajem neke i isto bih učinio za njih jer to je najmanje što mogu.

Na svu sreću nismo na divljem zapadu niti su se devedesete vratile, mada mogu-nije isključeno, pa i izraz "dati glavu" ne mora da se tumači u bukvalnom smislu...nekada je dovoljno dati i leđa, kintu, krv, auto ili jednostavno biti tu.

Kretanje velike skupine bajkera.