Pomnožiti život sa nulom
Један тренутак у животу у коме се све промени, на горе. Онај тренутак кад завршиш у говнима па још и пустиш воду у нади да ће се говна спрати, да ћеш наставити свој живот, другачији, али се надаш бољем. У најгорем случају надаш се да ће бити само другачији. У том тренутку завршиш у мешавини пишаће, гована и воде која се креће невероватном брзином, брзином која додатно отежава бег из те смесе. Упорно се трудиш да се држиш оног најмањег зла, воде. Вода је онај трачак наде у тој безизлазној ситуацији у коју си себе увалио, али говна и пишаћа доминирају у смеси...
(среда, Милутин седа да гледа утакмицу, пренос из студија, Страјнић једе говна...)
Жена: Љубави, донеси ми теглу краставаца.
Милутин: Жено, јел' видиш да је почела утакмица?
Жена: Ја видим да овде причају нека два ружна човека и онај фудбалер што има ону страницу на фејсбуку.
Милутин: Па жен... Добро, идем!
(иде до подрума, враћа се са краставцима)
Милутин: Ево т... Који је ово курац?!
Жена: Па Езел.
Милутин: Који курчев Езел, маму ли му јебем османлијску?! Дај на први, ионако нас је Тијанић покр'о за уторак, бар у среду 'оћу да гледам Лигу Шампиона, пошто ми Арену не пада на памет да плаћам!
Жена: Па Милут...
(пар минута отимања око даљинског, крхка је жена, Милутин излази као победник)
Милутин: Диж' се из фотеље!
Жена: И како ја сад да гледам Езела? А сад је баш занимљиво!
Милутин: Боли ме курац! Имаш интернет па гледај! Ионако плаћам АДСЛ да би се ти дописивала с' Бранкицом, а по цео дан седите овде и пијете кафу коју ја купујем, крваво зарађеним парама!
Жена: Милутине немој тако за Бранкицу! И дођи овамо нађи ми ово.
(Страјнић: ...за два минута се укључујемо уживо на Алијанц Арену...)
Милутин: (налази Езела на интернету) Ево ти сад гледај. (враћа се у фотељу) Па смањи то жено! Јаооооо!
Жена: Па како да гледам?
Милутин: Па искључи јебени тон, ионако Турке не разумеш, јебем му матер!
Жена: Па не могу без тона...
Милутин: Уф! Чекај! (трчи до комшије, доноси слушалице) Ево ти, слушај сад!
Жена: Па како ово?
Милутин: Лепо, утакнеш овде. Јел' може?
(жена не одговара)
Милутин: Питам, јел' може?!
(жена не одговара, Милутин се са победничким осмехом на лицу враћа у фотељу)
Жена: (из свег гласа, под утицајем слушалица) Милутине! Милутине, дођи да видиш ово!
Милутин: (тргну се као да бомбардују поново) Пу све ти јебем! Шта се дереш који курац?!
Жена: (и даље из свег гласа) Да видиш Езела!
Милутин: Скини јебене слушалице женска главо! И боли ме курац за Езела и Турке! Једини Турци који ме интересују се зову Фенербахче, играо сам кеца на њих!
Жена: Милутине па ти се коцкаш!
Милутин: Не коц...
Дете: Кмеееееее!
Жена: Ето! Сад си и малог пробудио! Иди види, можда се укакио, душа мамина.
Милутин: А што ти не идеш? Почела ми је утакмица, ти онако ти можеш да ставиш паузу!
Жена: Па не могу Милутине. Одмени ме једном, видиш да сам у седмом месецу.
Милутин: Пу јебем те Милутине, да те јебем!
(Милутин устаје, облачи јакну)
Жена: Па где ћеш Милутине?
Милутин: Идем у кладионицу да гледам утамицу!
Жена: Иди! Ја ионако нисам битна! Иди коцкај се! (седа у фотељу) Еј Милутине...
Милутин: Шта је сад?!
Жена: Немој да идеш колима. Данас, кад сам ишла код Бранкице, излазио је неки бели дим испод хаубе, заборавила сам да ти кажем.
Милутин: Пу! Пу, јебем те животе! (поглед на горе, руке на главу, обраћа се Богу) Па што ме јебеш?! Славим три дана, преслављујем, целу кућу сам иконама облепио, к'о у цркви да живим, и зашто ме и даље јебеш?!
Жена: Зашто сад вичеш? Видиш да дете плаче!
Милутин: Е мој Милутине, помножио си ти живот са нулом још кад си се оженио! Пу! Ма јеб... Ма боли ме курац за све! Ионако ако потрчим стижем до петнаестог минута!
Жена: Али Милут...
Милутин: МРШЋИ!
Češki jezik
Jezik koji ima triput više deminutiva nego normalnih imenica.
Stanom čestite češke porodice odjekuje gromoglasan prdež. Majka iz kuhinje pita:
- Kto to je pustil prdečko?
- Mamičko, to je tatička pustil prdečko!
- Tomaško, jedj govnječka! Za co moraš bić tužibabičko?
Alan Smit
Лик у друштву који је увек у запећку. Неприметан. Резервиста. А онда кад улети на терен, поцепа све што може, најебе се кеве противнику и оде да слави са екипом, опет као другопозивац и резерва, иако је иначе херој.
Овај бивши играч Манчестер Јунајтеда се никада није наиграо, али је увек забијао голове и још по нешто. Није оверио једино Фергијеву жену, па се спекулише да ли је разлог његовог одласка из Јунајтеда тај или то што се ваљао са Роналдовом вереницом.
Мићко: Ено га Ђоле Смит.
Станко: Што Смит, брате?
Мићко: Ма исти Алан Смит, јеб'о га отац. Јуче губимо 2:0, он мукица скупљао лопте и тренер га као убаци у 85. минуту и будала звекне три гола. Победимо.
Станко: Не сееери. Ау какав је цар.
Мићко: Ма није то ништа, изашли у град после. И ту он, Цоа, Ђомла, Шоми и ја. Ова тројица манекени, познати фудбалери, возе добра кола, ни ја не заостајем, а Ђоле ем је сув к'о грана, ем је ружан и глуп, а и нема пребијену кинту. И ми ти ту цело вече нападамо рибе и пијемо корпе, а њему буразеру приђу плавуша и црнка и одведу га својим колима у непознатом правцу. Погледај га само како је срећан.
Ugovor o bankarskom kreditu
Član 1.
"##$$%%%&/&////(((%%&&/%(&%&/%%&$%&$%&$%&$%&$$%
%$#$%#%$#/%&$(&%$($(&%)&%&/&&%/%&%$%$#$%&$#%&$%&$
543%$%&$&/%)&%&(/%(&/%&/%$&%$%&$(%&$&/%(/&%&$%&%$
&$#$%#%&$%&$(&%(%(/%(/%&%$%&$%&#%&#$"#$%%&$%%&$%&$
Član 2.
"##$$%%%&/&////(((%%&&/%(&%&/%%&$%&$%&$%&$%&$$%
%$#$%#%$#/%&$(&%$($(&%)&%&/&&%/%&%$%$#$%&$#%&$%&$
543%$%&$&/%)&%&(/%(&/%&/%$&%$%&$(%&$&/%(/&%&$%&%$
&$#$%#%&$%&$(&%(%(/%(/%&%$%&$%&#%&#$"#$%%&$%%&$%&$
(.....)
Član 57.
špansko selo.špansko selo.špansko selo.špansko selo.špansko selo.
špansko selo.špansko selo.špansko selo.špansko selo.špansko selo.
špansko selo.špansko selo.špansko selo.špansko selo.špansko selo.
špansko selo.špansko selo.špansko selo.špansko selo.špansko selo.
špansko selo.špansko selo.špansko selo.špansko selo.špansko selo.
Član 58.
glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.
glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.
glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.
glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.glup si.
Član 59.
"##$$%%%&/&////(((%%&&/%(&%&/%%&$%&$%&$%&$%&$$%
%$#$%#%$#/%&$(&%$($(&%)&%&/&&%/%&%$%$#$%&$#%&$%&$
543%$%&$&/%)&%&(/%(&/%&/%$&%$%&$(%&$&/%(/&%&$%&%$
&$#$%#%&$%&$(&%(%(/%(/%&%$%&$%&#%&#$"#$%%&$%%&$%&$
#$%&/(%$%/(%%&/(()))&&&%%%&&&//%$$$%&/
sitnaslova.najebo si ga.sitnaslova.najebo si ga.
sitnaslova.najebo si ga.sitnaslova.najebo si ga.
sitnaslova.najebo si ga.sitnaslova.najebo si ga.
sitnaslova.najebo si ga.sitnaslova.najebo si ga.
Saglasan sam sa uslovima naznačenim u ugovoru
Ovan Ošišić.
--------------------------------
(svojeručni potpis)
Pokrivanje sisa nakon tršenja
Najdebilniji detalj koji je svetska kinematografija ikada proizvela.
Stvar koju će akterka uraditi pa da jebe rak raka, osim ako nije u pitanju umetnica koja je tu da zastenje par puta za Filipsovu veš mašinu, četiri kilograma Bonuksa i upravo dolazi sa Vudmanovog kastinga ili Šeron Stoun koja nonšalantno seva dojkama na sve strane gde god da se pojavi.
Jasno je da taj cenjeni par sisurina ne može svet da ugleda, da dotična verovatno nema seju bliznakinju, porno glumicu, koja bi joj dobro došla kao dvojnica da ih domaćinski istrese, ali ostavlja utisak ta logika da se prirodne dobre sakriju u krevetu gde je još samo jebač-partner koji ih je, jelte, "video", a ravna je tvom nadanju izuzetnom gostoprimstvu od strane oca i tri brata talibana ilegalne palestinske cave kojoj si ubrao cvet.
- Šta radiš to?
- Koje?
- Od koga kriješ te sise? Jesmo na filmu možda?
- Navika.
- Jesi li ih obrisala pre nego što si prislonila to novo ćebe?
- Nisam.
- Ok, ti ćeš kasnije da ga pereš pošto si skinula bisernu ogrlicu njime.
Slika za grob sa svadbe
Znak da si bio domaćin čovek, sa ugledom. Malo si švrljo po selu ali žena ti je ćutala. Imaš tri sina, sva tri delije, sve si oženio i imaš čopor unučadi. Išao si u lov i furao opanke for lajf. Slika je obavezno sa udenutim ruzmarinom i biva predodređena za tu namenu još za vašeg života.
-Joj, Milovane, što ti lepa ova slika sa svadbe. Ko dečkić si ovde. Ovu ti mećemo na grob.
-Idi, bre, ženo u kurac.
Čarape 3 para za 50 dinara
Prodaju se na pijaci, pored ovog ingenioznog reklamnog slogana (koji se i rimuje) imaju i neobičnu osobinu da ispustaju nesnosan smrad tolikog intenziteta da prosto ne može da potiče od nogu niti od obuće. Takođe, postaju lomljive nakon višečasovnog nošenja. Obuvni predmet za jednokratnu upotrebu.
-Pošto su čarape?
-3 para za 50 dinara!
-A pošto je jedan par?
-(posle kraćeg razmisljanja)3 para za 50 dinara!
Brđanka
Naziv za čeljade koje živi na selu u kojem kad vide auto donose vode da ga napoje, a kada je najveći baja u selu, inače švercer, kupio prvi crno-bijeli TV, za njih je to bilo čudo neviđeno, pa ga nisu znali ugasiti, nego pokrivali ćebetom.
A ona, jedra, mlada, u dojkama ima kubikaže k'o u posavskih seljaka silaže za bikove. U školi uvijek sjedi u zadnjim redovima. Kada progovori, ispušta neartikulisane zvukove tako da zvuči k'o freza kad joj se da gasa uz omanje brdo.
Prava fergusonka.
Prsti su joj smeđe boje, jerbo je skoro brala orahe, a pete ispucale k'o norveški fjordovi. No, unatoč svemu tome, ona je i dalje porno ikona za mlađane seljake koji, dok okopaju k'ompir, zaostaju u retku i nadviruju joj se u guščurdu. Svojim jedrim guzovima, otvrdlim od sjedenja na sadilici za duvan i razvijenim bedrima od nošenja vode uz brdo, polupa bledunjave gradske momke olako k'o traktor Džon Dir kad u trećoj brzohodnoj uleti u mlad kukuruščić...
Izlazi u diskoteke u kojima momci nose crne Dolce & Bregana majice sa zmajem na leđima. Obično se udaje veoma rano, oko svoje 17-18. godine, jerbo kod njih postoji mit da ih kasnije neće niko ženiti.
Za gradske momke, brđanka predstavlja metu koju mogu osvojiti sa napucanom Džetom dvojkom u kojoj odzvanja Rade Lacković, ali takođe se i zgražavaju na pomisao da je žene. Jok, samo taslačenje, tarabljenje, jebačina.
Uz to, nikada ne izlaze sa ovakvim čeljadetom na otmjena mjesta zbog mogućnosti susretanja sa ortacima koji bi odmah primijetili roktanje kada se ona nasmije.
Za seljake pak, ona je neko s kim se može normalno popričati, fino izgleda, zna razvit' pitu i potrijebit' po kući. Kod nje prolazi džiberski ulazak, tipa: "Đes' maco, ko te prati kući?", dok u ustima miješaš čačkalicu i drpaš se u predjelu međunožja.
Njen repertoar riječi nije kurtoazan niti obogaćen šljaštećim dijapazonom anglosaksonso-romanskih izraza, ali kada nešto kaže, pogađa pravo u centar, direktno... Zato se gradski momci boje, a gradske djevojke joj zavide na jedrini dojke i rumenim obrazima, dok će prave preldžije i bećari, lole sa seoske pilane, znati cijeniti ovu amazonku, vrstu žene i seksualne boginje koja nažalost zamire pod naletom kletog hipsterluka i modnih trendova, skrojenih od žabarskih gejeva koji favorizuju izgled anoreksičnog dječaka, a ne jedre, zdrave i stabilne žene.
Emo cave
Duge specifične šiške, crna šminka oko očiju, bled ten, uglavnom crna tesna garderoba, farmerice/ čarapice(raznih boja ili mrežaste), majice, narukvice, mašnice,...
Jako popularne među muškom populacijom jer ih kruži glasina da imaju tesan pičić, što većina njih nikada neće saznati, jer je takođe opšte poznato da Emo cave više vole Emo cave nego masan kurac.
Milutin Metoda
Брзо и прагматично одрађивање нечега, без обзира на могуће негативне последице или сметње у извршењу. Име добила по краљу Стефану Урошу II Милутину Немањићи (у народу познатом као, јелте, краљ Милутин), који је био први заступник ове методе, подигавши четрдесет цркава од Далмације до Јерусалима, трсивши пет жена, пустивши муда толико да је једини у Европи победио татарску хорду кана Ногаја, ослепевши сина који се курчио да му узме трон. Вероватно већи баја и од цара Душана.
(Замак Немањића у Неродимљу, Лета Господњег цуiе (илити по данашњем рачунању 1315))
Господар Болеслав улази на капију.
Болеслав: Ди га је Милутин?
Чувар: Ено га горе, опет је упао у неки трип да гради манастир.
Болеслав улази у свечану салу.
Милутин: ... и тако ти кажем, оћу да ми саградиш брод цркве од слоноваче и злата, а баци и мало рубина, немој да штедиш да не прођеш ко мајстор Ђурђије на тавче.
Архитекта: Разумем ја господару, али не можемо овде да туримо слоновачу, има падне црква са стене право у море.
Милутин: Онда разнеси стену.
Архитекта: Али господару, та стена има четрес иљада стопа, како да је разнесем?
Милутин: Откуд ја знам, ти си тај аркитекта или како се већ сад то модерно каже, ти би то требао да знаш, кој смо те курац слали код Јониса у Смирну, да вириш младим Гркињама под сукње и пијеш вино, пизда ли ти материна? Е де си Болеславе, кућо, нема те 100 година, нешто си ми ослабио, шта је, нема више дивљачи код тебе доле у Македонији, а?
Болеслав: Ма нешто слабо ове године, морам да се задовољим обичним прасећим и понеким фазаном, него нисам зато дошао...
Милутин: ООООЈ ХРЕЕЕЉЉАААААААА!
Хреља: Изволите, Ваше Величанство.
Милутин: Слушај 'вако. Има д'одеш горе до Рашке, и викнеш војводи Момчилу да налови четрес иљада срндаћа и триес иљада јелена за мог друга Болеслава. Он ће вероватно да се нећка, у фазону "немам толико", али да му кажеш да ће да му у супротном дође Милутин, па има да најебе горе него ономад кад му је ташта сручила истопљено злато на ноге кад ју је назвао дебелом Мађарицом. Јасно?
Хреља: Јасно, Ваше Величанство.
Милутин: Е видиш Болеславе, нешто сам наумио да саградим још једно 20 цркава, па да пређем полако да градим зидове, рече ми Небојша кад је био доле у Цариграду да су дошли неки што једу керове, како оно рече да се зову....Шинези, Минези, неки такав зонфић, па да су они били некад давно у трипу да се преграде он Монгола, те су изградили зид дуж целе границе, те сам ја мислио кад ми освојимо Цариград, Рим и Јерусалим, биће нам доста, онда ћемо да се и ми оградимо, ал' да буде по један златни торањ на сваких 200 стопа.
Болеслав: Да не буде мало много то, а?
Милутин: Ма добро, може и на 210 стопа.
Улази челник Јоаким.
Јоаким: Пресветли господару, хтео сам да ти јавим да се ваши синови Стефан и Константин опет такмиче ко ће да посече више византијских војсковођа, иако сте им ви то изричито забранили.
Милутин: И ко води?
Јоаким: ...Па ја мислим Стефан, бар је водио тринаест разлике, сад је негде прошло полувреме.
Милутин: Ма пусти их, нек се играју деца. Него ја имам један задатак за тебе.
Јоаким: Реците, краљу.
Милутин: Јуче сам приметио да ми је Џеки нешто нервозан, изгледа да га онај Јосиф није хранио довољно, па сам га превентивно обесио за ноге на Звечанску тврђаву. Елем, пошто изгледа да магацин нема довољно хране, мораћемо опет да идемо по залихе.
Јоаким: Је л' опет Татаре, господару?
Милутин: Њих ћемо, мада ми је онај претходни контингент изгледао као неукусан за Џекија. Ако опет не буду ваљали, прећи ћемо на Мађаре, реко ми ветеринар да они имају више протеина. Имаш три дана да ми доведеш једно 200-300 Татара, али добре да ми изабереш.
Јоаким: Бојим се да нећемо стићи да их изаберемо баш за три дана...
Милутин: Два дана.
Јоаким: Али...
Милутин: Дан и по и идете са дрвеним сабљама.
Јоаким: Разумем, господару.
Милутин: И немој више да ме нервираш, има да прођеш као Вујица војвода следећи пут.
Јоаким: А како је он прошао, господару?
Болеслав: Јеси приметио како ћопа на леву ногу?
Јоаким: Да
Болеслав: Е па то му је из детињства, кад је мазно дијамантски кликер Милутину.
Милутин: Добар је човек, али дијамантски кликер је дијамантски кликер.
Јоаким одлази.
Милутин: Него, што си ти беше Болеславе уопште долазио?
Болеслав: Па данас вам је свадба, краљу?
Милутин: Свадба!?
Болеслав: Па да, јел се сећате да вас је мађарски краљ молио ономад кад сте га уватили за гушу да га не удавите у Тиси, већ вам је дао ону своју сестру за жену.
Милутин: Ау, па ја се тога не сећам. Морам да баталим медовину, изгледа да ми је неко стално трује, ваљда су зато данас умрли она тројица што све пробају пре мене, а и ја осећам неку горушицу цео дан.
Болеслав: Биће да је тако, него шта ћемо за ову свадбу.
Милутин: А јел бар нека пичка?
Болеслав: Па није да није, кажу да га је пола мађарских грофова бацало сваког дана мислећи на њу у пољским вецеима.
Милутин: Па добро, послужиће који дан.