Apsoltni ekvivalent pojmu "ruski romani", kad su u pitanju filmovi. Troipočasovna ostvarenja bez i jednog udesa ili ispaljenog metka, a koja ipak stvaraju balans između njih na jednoj, i holivudskih blokbastera na drugoj strani.
Kultna scena u filmu: Glavni junak peca. Kadar traje 15 minuta. U šesnaestom minutu plovak počinje da ponire! Scena napeta do bola! Ako ne upeca dovoljno ribe, kako li će prehraniti porodicu?! A, Joići Natsuo ima da mu zapali familiju... Vadi ulov. Kamera mu zumira oči. Taj pogled koji dopire iz jama od naborane, ispečene kože, gledaocu govori dovoljno. Ponovo je upecao Sony trojku. Taj zastareli krš koji već svima dosadio! Kamera se okreće ka propalom aparatu, i ne pomera još jedno desetak minuta, dok se u pozadini čuju galebovi i zvuci talasa...
Grandioznost, gordost, lepota i nedokučivost. Ti, ja, on i ona. Mi. Sve oko nas i sve u nama. Dubina okeana i beskraj horizonta. Pašteta u konzervi i mamina kuhinja. Trenutak rađanja i momenat smrti. Bljesak supernove i kolaps u crnu rupu. Proton i elektron. Materija i antimaterija. Pogled u prošlost i iščekivanje budućnosti. Život u sadašnjosti. Leptir u stomaku i voda u kolenu. Zbirka erotske poezije. Doživljaj apstraktne umetnosti. Kakofonija i milozvučje. Žestok rif i urlik orijenta. Simbioza, fotosinteza, opstipacija, liposukcija, segregacija, dilatacija, standardna devijacija i oksimoron. Vizuelizacija i auditivnost. Ređanje reči metodom "šta prvo padne na pamet" i uključivanje mozga. Puštanje istog na ispašu. Prve batine i poslednji seks. Odlazak najbližih i suočavanje sa istinom. Besomučno laganje. Egoizam i pomirenje da si takav. Pokušaj prilagođavanja grupi i pucanje kurca za gomilom šljama. Otkrivanje identiteta i sumnja u isti. Sve ispočetka. Ponavljanje tuđih grešaka. Ponavljanje svojih grešaka. Rušenje starih mostova i gradnja novih. Neuspeli abortus i mrtva desna sisa. Veštačko disanje i reanimacija. Udah punim plućima. Lep dan u prirodi. Pomešana osećanja kao kore reform torte i jednolični fil. Dug, dosadan život ili kratki sjaj i blistavo utihnuće.
Javlja se kao posledica previše vremena provedenog uz istoimenu seriju, kada za najmanji zdravstveni problem tražiš što zajebanije rešenje.
Malo otežano dišeš, suzi ti oko, posle par dana zabrinut odeš kod lekara. Pre nego što on uspeva da postavi svoju dijagnozu, ti ga sečeš i počneš da iznosiš svoju teoriju: -Nisam imao nikakve bolesti već 3 godine, znači da ništa iz okruženja nije uzrok bolesti... Prehlada je počela pre par dana kada sam kupio one nove farmerke, a ukoliko su farmerke bile izložene pesticidima postoji mogućnost da bi mi se oni uvukli u kožu i izazvali bradikardiju, ali taj simptom se ne javlja kod mene... Ipak, može biti neka infekcija, rak ili lupus... Doktore, mislim da bi trebali da ispitamo ANA zbog lupusa ili da proverimo da li je limfom, za svaki slučaj. Uostalom, svi moji simptomi ukazuju na to da bih mogao da imam... (kašalj) DOKTORE, MISLIM DA DOŽIVLJAVAM RESPIRATORNI AREST! Brzo, doktore, atropin...! -Imate običnu prehladu. Lezite u krevet, pijte čaj i prestanite da gledate glupe serije.
Sve je prisutnija sumnja u zdravo odrastanje mladjih i nadolazećih naraštaja. Pojavom teletabisa, pokemona, jugija, bratza i mnogobrojnih kojekakvih govana, odrasli su počeli da se brinu u šta će im deca odrasti pod uticajem tih gadosti.
No, kada odrasteš i osvrneš se na bajke, priče, crtane filmove i igre koje su bile popularne kada smo mi bili mali, shvatiš da je i tu bilo raznog djubreta, devijacija i boleština, koje naše dečije oči nisu zapažale, i koje su sklonjene iza pouka. Ipak, krenimo redom:
1. Priča o Crvenkapi: - prvo su njeni roditelji poslali babu da živi u šumi, kako im ne bi bila na teretu (nebriga o starima). - Pošto im je bilo trulo da ona tamo umre od gladi, poslali su joj hranu po ćerci, koju su naterali da sama ode u šumu (nebriga o detetu). - Kada ih je vuk već progutao i legao da spava, došao je lovac, i umesto da ga ustreli, živog ga je rasporio i u stomak mu zašio kamenje dok je ovaj spavao (sadizam).
2. Bajka o Ivici i Marici: - priča o dva deteta koja su zalutala u šumu, jer roditelji na njih nisu pazili (takodje nebriga o detetu).
3. Bajka o letećim čizmama: - Priča o siromašnim roditeljima koji su svoje sedmoro dece odveli u šumu i tamo ih ostavili. Prvi put su se vratili jer su bacali kamenčiće usput, ali drugi put su bacali mrvice koje su ptice pojele, pa su ostali izgubljeni (dva pokušaja čedomorstva sa predumišljajem). - Kasnije su klinci sjebali džina i oteli mu čizme, obogatili se i vratili se da pomognu roditeljima (kakvi god su roditelji prema te bi, oni su ti roditelji i moraš da ih poštuješ - makar te bacili sa mosta u vezanom džaku).
4. Alisa u zemlji čuda: - Knjiga koja zagovara jedenje halucinogenih pečuraka i uzimanje psihodeličnih droga. Alisa je doživela loš trip, ali na kraju se probudila i bilo je sve ok. - Alisu je kraljica optužila da je ova pojela dva kolača koja su joj i bila ponudjena (sine kada odemo u goste budi dobar i nemoj da se alaviš, to je sramota).
5. Priča o lenjom cvrčku i dva vredna mrava: - nametanje protestantske etike deci na velika vrata (Vredni i trudoljubivi bivaju nagradjeni, lenji i nesposobni pate). Istina, cvrčak nije bio cvećka, ali bode oči to što su ga ostali mirne savesti pustili da na zimi umre od gladi (zajebi sirotinju, gledaj sebe).
6. Nindža kornjače: - crtani u kom se četiri mutirane kornjače predvodjene velikim pacovom, obračunavaju sa mutiranim veprom i nosorogom, Sekačem i zlim mozgom koji govori (mada noviji serijali su kud i kamo zajebaniji).
7. Monopol: - društvena igra za decu koja podstiče gramzivost i pohlepu. Poenta je da uzmeš sve za sebe a ostali nek se jebu kako znaju i umeju. Zajebavaš drugare kada odu u zatvor, stanu na porez i na kraju bankrotiraju (smejanje tudjoj nesreći). Implicira da je ostavila trga na izvesnog Miškovića..
I najgore, najpsihodeličnije i najzajebanije od svega:
8. Duško Dugouško i patak Dača u epizodi sezona pataka / sezona zečeva: - scena kada Elmer pita Daču - Da li da te upucam sad, ili kad dodjemo kući? Dača odgovori kad dodjemo kući, odu kući, zatvore vrata, ovaj ga upuca i vrate se nazad. Meni ovo ni dan danas nije jasno.
Jesu tri reči, ali svaka zaslužuje analizu. A tek celina, ma knjigu da napišeš. A još kad čuješ ko ovo izgovara dođe ti da se zapitaš ko je ovde na LSD-u, ovaj što se cmače sa Bogom ili ti koji gledaš scenu. Nego pođimo redom.
BOGA (ti) POLJUBIM. Što baš Boga da ljubi. Zašte neće tebe ili mene da poljubi, mi bi baš voleli da nas ON poljubi. Bilo bi to kao da nas je sam Bog poljubio. A da li ste se pitali zašto ne kaže: “đavola ti poljubim” E pa nije budala da se ljubi sa đavolom kada je možda i ON đavo, pa bi ispalo nešto kao sliku svoju ljubim ili čak neka đavolska homoseksualna veza. Zato, neće ON ni nas ni đavola nego hoće baš Boga da ljubi, a možda je i sam umislio da je Bog pa, ono, u fazonu Bogovi se samo međusobno ljube a boraniju ko jebe.
(Boga) TI (poljubim). Čijeg Boga? Pa tvog boga hoće da ljubi, a ne svog. Sad je samo pitanje da li on neće da se žvalavi sa svojim Bogom iz nekih, možda samo higijenskih razloga, ili bi malo, onako promiskuitetno, da “proba” tvog Boga pošto mu ovaj njegov već dosadio. Ko zna, vidite i sami kolika pitanja se ispiliše.
BOGA TI POLJUBIM. More to znači da nema zajebacije. Gazda je ljuti. Podvijaj rep, gmiži, puzi, izmisli petu kolonu, podmetni brata rođenog i spašavaj živu glavu. A NJEGA pusti nek se cmače sa Bogovima, tvojim, mojim i njegovim ako ih ima. Mada, čisto sumnjam, jer zašto bi neko rekao “Boga ti poljubim” kad bi imao svog Boga.
Mesto gde su Rimljani tukli Avare, da bi potom Avari i Sloveni tukli njih, a onda Sloveni tukli Kelte i Avare, te potom bili tučeni od strane Turaka i Ugara, koji su se tukli i međusobno, da bi na kraju Turci bili potučeni, a Slovenima ostalo da se tuku s Ugarima, potpomognutim Austrijancima, koje su potpomogli Nemci, kojima nije bilo dovoljno da se jednom tuku, nego su došli po još, da bi, na kraju, kad nije bilo više nikog s kime bi se tukli, Sloveni počeli da se tuku međusobno.
Neke žene imaju zaista veliku sreću da imaju partnera koji se može nazvati majstorom. To ih spašava od besomučnog čekanja i moljakanja komšija, prijatelja i kvalifikovanih majstora da dođu i poprave neku sitnicu.
Ž:Ljubavi, popravi česmu u kupatilu, curi kao luda (On dolazi staje pored česme) M:Daj mi klješta (Žena odlazi i kopa po alatu) Ž:Jel' ova? M:Ma ne ta, papagajke bre Ž:Ova? M:Aj' može i ta (kako bre ne znaš jbt!?) M:Daj mi cigare Ž:Stižu M:E da, odvrni osigurač, ne volim da ima struje u kupatilu dok radim (Žena uzima stolicu na nju stavlja šamlicu i penje se da odvrne osigurač) M:Da ne znaš možda gde je kučina? (žena opet kopa po alatu) M: To je malo (žena opet kopa po alatu) Ž:Jel' ovo dovoljno? M: Aj biće valjda, nađi mi i gumice Ž: Kakve gumice? M: Aman bre jel' moram sve sam, majku mu! One s rupom Ž: aha, ok (žena opet kopa po alatu) Ž:Ove? M: Aaaa jbt, zar ne vidiš da su te neke dronjave, nađi nove (žena opet kopa po alatu) Ž:Ove? M: Ajd, moći će valjda Voda prska po celom kupatilu M: Ma ti nisi normalna isključi ventil za vodu Ž: Pa gde je ? M: U podrumu, baš nemaš pojma (žena trči tri sprata dole, vraća se zadihana) Ž: Čime JBT? M: pa klještima, kao sav normalan svet (žena trči tri sprata dole, vraća se zadihana) Ž: Sad ok? M: Biće valjda Krc,škrip,cangr,greb,šljap M: Evo gotovo, ovo i dete može da popravi Žena ulazi u kupatilo skuplja vodu sa poda, briše masne fleke s pločica, otpušava lavabo koju je zapušila kučina, briše pepeo sa veš mašine, i tugaljivo gleda izgoretinu na istoj jer je tu stajala cigareta M: E, moramo da kupimo novi lavabo, ispala su mi klješta pa je pukao Ž: Ok, ljubavi M: E, aj budi dobra, skuvaj mi kafu crkao sam, samo ne zaboravi da odvrneš ventil u podrumu i vrati osigurač a i pokupi ona tvoju šminku sve je popadalo i rasulo se po podu, zar ti treba toliko šminke jbt Ž:Uzima najveće papagajke i kreće prema svom dragom...
Poznata pošalica koja se izgovara kada dva tipa u kolima čekaju zeleno na semaforu, a preko pešačkog prelazi neka avion riba... Kao paradoks svemu, ovu upadicu me je naučio, niko drugi do - moj instruktor vožnje...?!!?!?
Crveno na semaforu za vozače, dva ortaka komentarišu u kolima:
- "Au brate, gledaj ovo zlo što prelazi ulicu..." - "Uf, kakva je... gazi, da je jebemo dok je vruća..." - "Ja ću u pičku..."
Izjava koji ljudi koriste kada su u žešćoj depresiji, drame i presrećni su što su našli pogodnog krivca za svoje trenutno stanje. Naravno, psihološkim metodama i svojom nepristrasnom procenom izrovarili su taj trn u oku, kamen u cipeli, a ti sediš i slušaš ih. A da li znaju da li bi sve bilo drugačije? Nemaju pojma.
Čas fizičkog, suncem obasjana sala, lenjost i namćorluk pribijaju me za klupu. Mislim kako me je trenutno za sve briga. Mislim da bih mogla i da se okanem svoje uloge psihijatra svim ovim bićima ovde. Ali, ipak, jedna od mojih najboljih drugarica sedi pored mene i ona bi zapravo da priča, raspravlja, razglaba o svojim sopstvenim problemima. Još jednom moram da ostavim sebe po strani. Ne znam kada je sve počelo, ali mislim negde usred lenje rasprave o tome da li ćemo ili nećemo ostati babe usedelice. Ona se rastužuje i počinje samrtnički: -A ja moram da smršam...tako sam debela...- -Nisi, daj, šta lupaš...pa ti si super ispala!- Ali ipak, ona počinje da plače. Mislim se koj' me moj terao da skrećem na ovu temu i šta sad, pobogu, da kažem. -Znam da ovo ne bi trebalo da kažem...znam da ovo više nikada neću reći, ali mrzim sebe...- I upravo tada, kada moj mozak dolazi do pucanja od svih besmislenih stvari u ovom životu, i dok se slatko pegavo lice užasno unakarađivalo prostim ženskim kompleksima, dodaje i dokosurava me: -Mislim da, osećam da...da bi sve bilo drugačije...sve bi bilo drugačije...-
STANI. Sve bi bilo drugačije? Sve bi bilo drugačije da imaš 5 kila manje? Da, to bi sve promenilo!
A da probamo ovako: Sve bi bilo drugačije da sam visoka plavuša koja se bavi gimnastikom! Sve bi bilo drugačije da 6. aprila nisi pio ona sranja i lajao previše. Sve bi bilo drugačije da su vanzemaljci sišli odnekud i pobili krasnu nam vrstu. I sve bi bilo drugačije da smo u EU. Sve bi bilo drugačije da je Zemlja četvrta planeta sunčevog sistema.
Niko to ne zna. Ni oni koji provode sate čangrljajući po svojim sitnim problemima, kačeći se za mrvice sečanja koje ispadaju odasvuda, zamišljajući sebe kao nesrećnike koji su, greškom sudbine, izgubili njima namenjenu blistavost i sjaj. Previše sam vremena provodila baveći se ovakvim stvarima. Svi oni koji misle da bi sve moglo biti drugačije, mogli bi da mrdnu svoje dupe i urade nešto povodom toga.
