Из угла узвишене господе, која се настанила у ужи и шири центар Београда:
Линије београдског ГСП-а које саобраћају до приградских насеља, у којима је и бог рекао лаку ноћ, а нема намеру да пожели "Добро јутро." (читај Сремчица или Рушањ). Означени су различитим комбинацијама од три броја, а варијације у слагању цифара, могу се истражити, приликом запослења у фирми, чије је седиште у Угриновцима.

Из угла обичних смртника, једино средство које их може одвести до жељене дестинације. Светло спаса приликом хладне ноћи, у којој се смрзаваш к'о циганче на ветру. Уколико се четири године возиш линијом, чија је почетна станица код кафане "Мало Кијево" на Видиковцу, а последња шпедиционо предузеће "Бора Кечић", аутобусе локалце, можеш да обожаваш или презиреш. Неки од популарних "Сељобуса" су редовни и повезују центар града са приградским насељима, док су други локални, служе као једина нит која повезује Сјебаниште са Окогузиштем, а на исте се чека и по сат времена.

Uspeti u životu i postati neko i nešto, a opet ostati nepromenjen i dosledan sebi, ne izvitoperiti se pod teretom uprtih očiju. Izdići se iz rulje i sam tim distancirati od žgadiluka i gadosti sa njim uvezane. Rabota na koju se retko ko usudi, a još ređe ko uspe u tome, jer da bi izgradio ime moraš napustiti običaje, biti ludo pametan i skoro pa glupav da rizikuješ odbacivši sve, i biti sposoban da ponovo izgradiš, jednom rečju - obrnuti krug, a za to se mora imati hrabrosti, i to one najveće: da se odbace šarene laže, strah od kazne za nepoštovanje bapskih dogmi i da se progleda svojim očima. A međ' svetom je oduvek bilo više kukavica nego glupaka.

Postati neko i nešto, a ne glumiti besne gliste i parati nosem oblake - e tu se, bato moj, pada - odoleti izazovu pišanja po sirotinji mogu samo izrodi čovekovog semena, e tu je mesto gde pravi razlika između lika koga je opizdio pot asova i malo lude sreće i tu je gde je, i čoveka, koji je zaista poseban: po svim faktorima izrod iz statistike koja opisuje plebs, koji ne jebe živu silu, koji je rođen da fura po svome, i kad je bio sasvim sam u svojoj borbi video jasno svoj cilj i kada je logika padala, preživeo sito i rešeto, i konačno ostvario.

Izgraditi ime je glagol koji ipak živi od žgadije, koja priča, i u bunilu trabunja o delima Posebnog, ali poput pećinskog čoveka koji se bojao i divio vatri a ič nije razumeo, žgadija se pomalo divi, ponajviše boji, a vrlo malo razume. Rulja priča o jedino o onome šta vidi i opipa svojim masnim prstima, a poštuje jedino ono čega se boji. Onaj koji je izgradio ime nikada nije pričao, živeo je i video neke stvari i mnogo pre nego što je rulji postalo očigledno. Tu je sva razlika.

Sveopste prihvacen naziv za prodavce knjiga ispred Medicinskog fakultete u Beogradu. Legenda kaze da je pre mnogo godina, jedan Arapin zavrsio medicinski fakultet i video da hleba od mantila nema, te se okrenuo mnogo humanijem zanimanju preprodaje knjiga i skripti.
Niko nije siguran ko je pravi Hasan od mnogih koji delaju u dr Subotica, mada to i nije vazno, sve dok legenda zivi...

То је она врста баба којој не мораш да устајеш у аутобусу

Sindrom koji se najčešće javlja kod ženskih osoba i to osobito mlađih. Ljudski primerci ženskog pola koji su uspeli da stave šape na određenog mužjaka u nekim slučajevima, usred neidentifikovanog slepila, dobijaju čudnu ideju da je njihov izabranik neviđeni šmeker, baja i planetarno neodoljiv. Rekla bi da mu sve pripadnice njene vrste, naročito željne, šalju ljubavne pozive, besomučno ga progone, vlaže na njega i, moguće, jure za njim ulicama vičući da osećaju želju da ih oplodi.

Ispit koji se ostavlja za kraj.

Pred svaki vazan kolokvijum/test nastaje pravo bombardovanje sms porukama,a svaka precizno govori o licnosti osobe koja je salje.

Izgled nalakiranih noktiju, prepuštenih “zubu vremena”, usled nedostatka acetona.

Delom zbog ambicije ravne mungosu, delom zbog nemanja veze u opštini, delom što je za vreme predavanja bio u kafani završi ti on u mestu poput Korbevca, Moštanice ili Žbevca ako je srećan.Svaki dan putuje do tog sela i najbolji je ortak s vozačima. Meri matorim poljoprivrednicama pritisak, iliti pretisak kako ga one zovu, uzima od istih sir, mleko, jaja. Piše uput za bolnicu u veći grad, taman da seljak i proda nešto na pijaci ako je subota. Svestan je da je skretničar, ne zanosi se idejama da je elita, da je pripadnik 'humane profesije'. Virtuoz seljačkih brlja, veterinar po potrebi (kada je ovaj na nekom veselju ili bije ženu), majstor za frezu, da je komunjarsko vreme bio bi i u Mirovnom veću. Ponekad mu i nabace ćeru devicu , da se uda za 'doktora'...seljačka posla.

Кад на ЕТФ-у нестане струје те настава не може бити одржана јер немају агрегат, а факултет архитектуре и даље нема своју зграду.

Najusamljeniji čovek na svetu.

Onaj što u crkvi prvi detektuje ključne reči pa se prekrsti, i onda ga ostali prate.

Ono što penzioneri na dan isplate penzija formiraju ispred ulaznih vrata pošte, pola sata pre otvaranja iste.

Убедљиво најморбиднији начин за испољавање снобизма и елитизма.

Суштина је у томе да набеђена породица покојника по сваку цену инсистира да испред имена преминулог стоји и титула односно занимање којим се бавио, наравно ако је исто довољно репрезентативно и достојно курчења.

Није никакав проблем ако породица има жељу да наведе занимање покојника у званичној читуљи коју му дају али има оних који иду до те мере да у редакцији одређених новина наглашавају да се никако не објављују читуље пријатеља и родбине у којима није експлицитно наведено занимање преминулог. Раме уз раме са набеђеним ожалошћеним породицама стоје они који, када некоме дају читуљу, потенцирају сопствено фенси занимање или метрополу из које се јављају.

За више информација погледати средње странице "Политике" или прилог одоздо.

Kako bi moja majka rekla "nit je muško nit je žensko, ali je definitivno lansirano iz '70". Dakle, to je osoba koja daje enormne pare na krpice iz seknd hendova i ima svoj profil na flickr-u. Devojčice će nosti suknje sa dubokim strukom i majice sa puf rukavima, a dečaci tesne plitke farmerke i još tesnije majice. Za oba pola su zajedničke startas patike i fotoaparat oko vrata. Što se mentalne slike tiče, hipsteri su obično jako needukovani kada su svakodnevne stvari u pitanju, ali poseduju sebi svojstvenu vrstu inteligencije što se najbolje vidi u pokušajima da vas zbune pričom o subatomskom smislu koncepcije svrhe njigovog najnovijeg umetničkog dela. Možete ih sresti u konceptualnim radnjama i kafićima, a noću se muvaju po urbanim beogradskim klubovima koji su u stvari podrumi ili skladišta.

Period dana kada svakih pet minuta gledaš šta ima u frižideru