Nedvosmislen opis siline pojedinca koji nesputavano koristi svoju moć nad okupljenom grupom.

Jezik čije govorno područje obuhvata ceo svet. Veoma lak za naučit, a njegova egzistencija je krucijalna za opstanak ljudskog roda. Ne razumem kako individua može da zaspi, a da ne zna perifrastičnu pasivnu konjugaciju aktiva srednjeg roda glagola biti u perfektnom futuru, konstrukciju apsolutnog ablativa sa relativnim akuzativom, ili bilo koji savršeno razumljivi deo latinske gramatike.
Bez latinskog jezika medicina ne bi bila to što jeste. Kako bi lekari izlečili pacijenta, a da ne znaju tačan naziv njegovog obolenja, u ispravnoj deklinaciji i rodu.
Sudije bez sumnje ne bi mogle završiti parnicu, a da ne znaju izgovorit poznatu sentencu koju je Cezar izgovorio na rijeci Rubikon.
Automehaničari se ne bi smeli usudit da zamene ležište motora, a da pri tom ne zna promenit glagol videre u pluskvam perfektu pasiva.

Мантра коју изговара Драган Којић Кеба у раним радовима. Фраза коју, по јачини, могу поистоветити са ултимативним хедонистичким начелом Свахили племена "Хакуна Матата" или Мехер Бабиним "Don't worry - be happy".
Док пуним устима изговарате Брегиди Џанум осећате како се проблеми сами од себе решавају пред вашим очима, а уједно делује анaлгетски на саговорника коме шаљете небеску енергију усненим сугласницима.
Многи следбеници Радаизма (Рада Лацковића) ће се наћи увређеним, али овом крилатицом Кеба се сврстава у сам врх светске аутосугестије и мотивације.

О, да, прође основна, прође средња школа, а ваш највећи успјех у друштву и уопште животу су петице и жуљеви на гузици од сталног праћења часова, допунских настава, учења код куће...
Нисте видјели ни ж од живота, а треба да упишете факултет, да постанете академски грађани.
Како побјећи из свог тијела и избрисати претходне године живота у којима сте били практично биљка у одјељењу коју нико не примјећује, само се понекад сјети да постојите?
Како показати да и ви можете да будете живахни и да будете стока понекад?
Лако - уписати факултет ван вашег града, ван домашаја и контроле родитеља.

Ту све почиње.
Налазите собу, по могућности у студентском дому јер сте, јелте, одличан ђак, упашћете на буџет. Добијате цимера или цимерку и онда креће лудница.
На предавања се не иде, јер сте преслушали 12 година све могуће професоре и часове који су одржани, ма да, шта ће вам то, учићете пред колоквијум.
Понашање вам личи на нешто попут пса који је пуштен с ланца после јако дуго времена. Он трчи по дворишту, ломи се, удара главом у дрво, скаче по колима, по столовима, преврће столице, јури све што се креће, чак и пчеле, он је толико неиживљен да има енергије налик на Обеликса који је упао у казан са чаробним напитком.

Основну културу сте изгубили, ваљда је остала у бусу када сте оној баки опсовали све живо кад је кренула да вас пита да ли је поред вас слободно мјесто.
Браво, успјели сте, сада сте јачи за нијансу.
Зашто бисте персирали старијим од себе? Па то је за штребере неке тамо, али ви нисте то, ви сте супер-убер-кул студент, чији су родитељи далеко.

Углавном ваш студентски живот се своди на прву годину факултета гдје сте кул, фаца, ви јебете својом кулоћом, пијете, ломите, не дајете испите, у случају да сте женско постајете курва која ХОЋЕ ДА УЖИВА У ЖИВОТУ што обично значи да спава са сваким без обзира на мишљење других уз наравно подразумијевано алкохолисање и узимање лаких дрога.
АЛИ, велико АЛИ, сва кулоћа пада у воду дана када се полажу рачуни родитељима, када треба погледати у очи људима који рмбаче и ринтају да бисте ви рончили данима и да бисте покопали њихов углед, тај дан добијате нову кожну огрлицу и нов, јачи ланац којим ћете бити везани док не оснујете своју породицу, губите повјерење као газда који га губи када га пуштено пашче уједе за руку.
Браво, успјели сте у животу.

Obavezna lektira u srednjoj poljoprivrednoj školi.

Маракана.
Специјално je за ту прилику реновирана 3 дана пре рока. Бата Мрка, наравно!
Све металне и за бетон заварене столице на броју, преживеле последњи дерби.
Режија: Горчин. А ко ће?
Спектакл визуелно, преко твитера, преноси Карлеуша зато што има 12 милијарди пратилаца. Прате је и дупли налози. Користи само пола дозвољених карактера.

Представа почиње.
Доброћудни брка са шајкачом, праћен снопом светла, гура роштиљ са лесковачким специјалтитетима ка централној бини. Опојан мирис плени пристуну масу и допире у сваки кутак планете. Четврта димензија! У Њујорку неверица.

На прве тактове музике, на сцену излази Цеца и пева ''Лепе ли су нано Гружанке девојке'' на мелодију албанске народне песме ''Рока мандољина''. Жељко Лане је прати на хармоници, даирама, бенџу и ћеманима. Цеца има лепе обрве, и то је отприлике све што се види на њеном, попрсјем затрпаном, лицу.
Веља Илић нуди Путина домаћом препеченицом. Барак добија меку. Борис хлади Тачија лепезом. Чеда нуди лајне на сребрном послужавнику. Пипа Мидлтон се фемка.
Импровизована бара привлачи хорде комараца и пушта крв свим пристунима, као симбол вековне крваве борбе Срба за слободу. У Лондону мук, у Паризу сузе.
Дачићеве специјалне јединице катапултирају принца Ацу из импровизоване праћке. Аца се на течном енглеском обраћа свету: ''Велкам ту Сербиа!''. После краће станке, заповеда: ''Аплауз, стоко!''. Планета пљеска! У Пјонгјангу делиријум.
Затим на бину излазе Куста и Џони Деп видно одваљени од сканка и држе антиглобалистички говор док у паузама необавезно цугају Зајечарско пиво. У Русији дестилерије водке почињу да раде у 4 смене.
Негде у то време нестаје струја и пренос се прекида. Абер каже да је Ђердап послао пленитеље имовине због неплаћеног дуга. Мишковић пише чек јер ''Шоу маст гоу он'', вели. Милка Форцан пуца од муке. Роман Абрамович враћа буђелар на место.
Тек тада публика примећује омаленог старца са петролејским фењером у руци, скврченог од дуга и тешка пензионерска живота. То је чика-Крка, учесник првих савремених Олимпијских игара ''Атина1894'', додуше као судија, јер је био престарео за такмичење у голфу. Он коначно стиже до места предвиђеног за олимпијски пламен, али увиђа да је горионик украден, а и да је Бајатовић заврнуо гас, погађете због чега. Куста и Џони здушно прилажу по зипо упаљач и то све ферцера. У Грчкој почиње седница владе са новим идејама о додатним уштедама.
Струја поново нестаје јер је припити Веља у севдаху треснуо пуну флашу домаће о разводну таблу са главним осигурачима.

На крају церемоније сви заједно у мраку певају српску химну. Принц Аца не пева, јер не види да прочита речи. Ни Љајић. Адем. Расим пева, наравски. Нови Пазар не верује.

Игре могу да почну! Важно је учествовати.

Prelazni oblik života koji bi odavno evoluirao na sledeći stepen, ali ne može jer ga ljudi uporno guraju nazad u more, plašeći se valjda konkurencije.

To je dokaz koji se nalazi pored mrtve bube, ispod plastične čaše, na čemu je crveni čupavi pokrivač, u desnom uglu sobe, iznad police za piće, u polu zatvorenom ormaru.

Muškarac koji bi da plodi sve rase žena.

Turci iz Turske. Pričaju Turskim jezikom.
Način na koji su Srbi okupirali jutjub, tako Turci okupiraju fejsbuk. Vrlo česta pojava danas. Odakle oni tu? Pa iz Turske. Šalu na stranu. Pojava ovog fenomena, povezana je sa padom morala naših devojčica. Iako im moral i pre fejsbuka nije bio na zavidnom nivou, fejsbuk je omogućio da postanu još popularnije, ali na neki čudan način njihova gola dupeta na internacionalnom nivou uočavaju samo Turci. Moguće je da ih privlači to, što oni u našim ribama vide nešto njihovo, a ima toga u nas mnogo.

S obzirom na to da ribe prihvataju sve živo za prijatelja na fejsu, odnos je pet prema jedan, tj. od pet iljada prijatelja, barem su iljadu Turci. Malo u srč i nađu naše pičke ko iz pičke, te tako naloženi na dobru pičetinu ostavljaju razne komentare, ne na nekom jeziku koji danas maltene svi razumeju, već striktno na turskom.

Nestrpljenje, očekivanje neočekivanog.

Poznato je da je Nikola Tesla spavao vrlo malo, po dva sata dnevno, kada bi završavao neki izum. Sindrom koji karakteriše vrlo malo, ili potpuni izostanak sna. Karakterističan za događaje tipa festivali ili ekskurzije, kada se ima malo vremena, a treba videti i doživeti toliko toga.

Prirodni preparat na bazi alkohola koji rešava probleme mentalne konstipacije.
U zavisnosti od ličnih afiniteta prepisuje se u formi pet ili više piva, dva do tri žestoka alkoholna pića ili jedne domaće.

Током миграција из села у градове, сељаци доносе разне обичаје са собом. Као такви, постају предмет исмијавања грађана. Тада сељаци постају одлучни у томе да се промијене, да се одрекну села, домовине, онога што су њихови претци стицали цијелог живота, само зарад тога да их више не би исмијавали. Почињу да излазе у клубове, али ту настаје проблем. Њима је у крви народна музика, фрула, да док чувају раздрагане овчице дувају у магично дрвце и производе најдивније тонове за њихове уши. Свака друга музика за њих је као крст за ђавола, али они су спремни и да то промијене! Наравно треба им доста да се навикну, али док се не навикну морају показивати некако да им се свиђа та музика, иако није тако. Најбољи начин је овај, цимање главом.

Чувена терапија из "Паклене поморанџе" којом се кримининалци, хулигани и остали лече од "жеље" за прављењем срања. У суштини, метод се заснива на томе да прекршиоца приморавају да гледа снимке и филмове злочина док год му не створе условни рефлекс - мучнину приликом саме помисли на насиље.

У свакодневном говору се користи јако ретко, али кад се користи користи се управо да би се оправдао неко ко је навукао фобију од нечега што је цео живот неизмерно волео, да се тако дебилно изразим.

Most po kome koračaju privatnici kad prelaze na stranu bogatih.

Kresnuti najružniju ribu na žurci.

Dnevnica fizičkog radnika.

Univerzalna boja čudnog oblika, specifične težine i ukusa... Na spektru je pozicionirana između ljubičaste i crvene (pa je ti stavi 'de ti volja).

Izraz opisuje ljude kojima je sve u životu potaman, sve im je sređeno, sve na svom mestu, i imaju svega sasvim dovoljno, a nekih stvari možda čak i previše. I onda ne znaju više šta će sa sobom, pa počinju da izvoljevaju, preteruju, ne znaju za meru i neretko se iživljavaju.