Došlo je proleće, vedro nebo i bataci ženski, naočare za sunce koje pola lica prekrivaju pa svaka dobra može biti, došlo je proleće a zimske farmerke još oprane nisu, žućkaste, skorele i debele znoje se butine, stružu među sobom, kiselaštvo isparava a brzo se topla odeća odbacila i majica ispod koja stomak štiti od prehlada a sad samo neka prekratka andramolja izjedenih poruba iritira nepokrivanjem trbušine a vreme, trte mrte, oće neće, sunce opali pa hladan vetar trbuh oladi, neko testište smo jeli, pa samo testeriše, i jeli neke pite zeljanice, luk isparava prskanih peraca, nervira vas sve, iste replike, ljudi su nervozni, kurac proleće sa ovakvim ulicama i putevima i narodom gadnim, svuda prašina i palanački smrad, alergija, crvenilo, i elegija otužnosti, i otkud ti ovde uopšte
i dobro bi došlo pivo da njime zaokružimo priču prvog prolećnog dana, ah taj ukus zelene staklene flaše milion puta vraćane: osećam evo popodne kada je pio iz nje mlivojević ratko sada počivši kad mu zet došo nosio je džemper braon, i naravno da ću prst nabiti da učini plop to ne bih propustio nikako jer je jedno od rijetkih zadovoljstava životnih sitnice koje kurac znače.

Најзанимљивија ствар у универзуму.

ОН садржи одговоре.

Толико добра ствар да се водитељи вести на овој телевизији јако љуте што морају заправо да воде вести. Намрштени, говоре оштрим гласом и чим заврше свој монолог окрећу се њему! Само њему. Нормалан човек би отишао да протегне ноге, попије кафу, смота пљугу, удене мало 'здуха у плућа... Али свима је јасно да тај лаптоп крије нешто посебно.

Subkultura koja sve više prelazi u seoski mainstream. Pripadnici ovog novog talasa u drvosečizmu sve više postaju idoli omladine po selima. Ljudi koji žele da seku sve i koji žele da seku odmah. Odlikuje ih izgled hipster dizelaša. Znači, treša, najviše vole da ih krasi sportska odeća nike (najčešće crna sa šarenim detaljima). Nogu im čuva addidas terex. Kad za'ladni ski jakna. Kajla, po starom običiju, debela k'o lanac kavkaza i što pravoslavnija. Ali devedesete su ostavili za sobom. Nema više gti golfova dvojki, kojima su vadili dušu razbijeni od radže i koksa. Jer došla je ova jebena demokratija i ne može se više sa dedinim sto maraka iz Nemačke silovati nejač nedelju dana. Probaš vani - ne ide. Nećeš, bre, da te Švaba jebe za 50 jevreja dnevno. Vratiš se u atar, svestan da sebi moraš da obezbediš egzistenciju. Škole nisi školovao nije ti trebalo, jebi ga, takvo vreme bilo. Deda iz Nemačke rikn'o. Počneš da ideš u nadnicu u drva. Šta drugo da radiš? Ništa ne znaš. Posle godinu dana kaljenja po branicima uspeo si da svedeš poroke na minimum i pokupiš fore. Imaš kući ćaletovu rakovicu i stilku. Počinje privatni biznis. U početku ti pomaže ortak, posle par meseci nadješ nekog mučenika da ga kidaš za 20 evra dnevno. Ciganišeš se za svaki dinar. 2 godine i skupio si za duplaka, profi huskvarnu, čekrk i tamića, takoreći ful opremu. Imaš već 3 radnika. Izvlačiš po trideset metra dnevno. Dobar si oko 300 evra svakog dana. Za malo više od godine tu je pasat i kavasaki nindža. E sad si kvalifikovan za novokomponovanog drvoseču. Vraćaju se navike iz mladosti. Svaki dan žurka, a pare se štancuju. Digao si sleng iz šume do nivoa nerazumljivosti smrtnicima. Karaš klinke. Šmrčeš. Ludilo.

čovek koji postupa s mnogom različitom ženom kad je istovremen vreme

Moram to da imam ali neću da platim i biće moje pa makar po cenu zatvora.
U toku pregovora o prisvajanju robe poželjni ubeđivači kao što su hladna i vatrena oružja.

Ruski specijalci uleću na mesta gde Ameri ne bi smeli ni bespilotnu letelicu da pošalju. Uglavnom su psihopate ili bivši krimosi, a najčešće kombinacija oba. Izraz se koristi kada hoćete da kažete da niste mazohista i da vaš polni organ ne biste gurali u nehumanu sredinu.

Beskičmenjak, ali ne u kontekstu pizde, već zbog mogućnosti da čovek nema krštenu kost u telu jer su pokreti njegovih udova očigledno u koliziji sa komandama koje zadaje mozak. Ruke i noge krpene lutke prave takve kretnje da zaista izgleda kao da su samo prišivene za telo sa potpunom autonomijom.
Kada sedi miran, opasnosti nema, ali zato bavljenje sportskim aktivnostima ili pokušaj ćuskanja prilikom izlaska, sa sobom nose bezbrojne opasnosti kako za krpenu lutku tako i za one koji su sa njim u društvu.
Doduše, ne treba ga mešati sa Gumifleksom, jer niti je pokušavao da sebi popuši kurac, niti je uspevao da poštedi sebe modrica i masnica posle padova niz stepenice.

Музичка творевина са стандардизованим концептом. Свако одступање од концепта је "антигето" и "антигенгста", самим тим и неприхватљиво.

Оно што кажемо када нам мама укаже на изненађујуће велике сисе случајне пролазнице.

Хепиенд форе о наркоману који је баби саопштио добру и лошу вијест. Добра бјеше да је оставио дрогу, а бабину салву одушевљења прекинуо је лошом - не зна гдје ју је оставио. Фраза се користи за (претходно нормалну) особу, ортака који изненађујуће, без претходног упозорења, из ведра неба одваљује глупост.

Препрека за орал.

Старије свештено лице.

Од малих ногу мангуп. Намјерно гурао коцку у круг, чисто да нервира родитеље. Светом Николи слао пријетећа писма да ће му горити икона ако не пошаље најновију сегу и BMX са шеснаест брзина. Зајебанција му никад не досади, па прави смицалице и под старе дане. К'о да га је ћаћа правио комиран, а матер гутала ексере у трудноћи. Старом је бушио кондоме, а послије није хтио да дијели играчке с браћом. У гостима обавезно обрука родитеље усмено се посравши на квалитет домаћиновог сока од зове, а домаћици прокуне неслану чорбу, због чега се људи почну црвенити као дебил послије трчања кроз коприве. Кад дођу кући ћаћа га сваки пут напенали ногом у гузицу тако да поскочи к'о катапултирана румунска шампионка вишебоја, али он наставља по старом. У основној је прднуо у школски дневник и закопао га у дворишту, на фасади шкрабао љубавну поезију везану за директора, пса и мајку (''Слобо, јебо ти пас матер! ПФЦ!''), махао ћундаром пред дјевојчицама... Пошто је васиона за било какав нормалан посао, почиње да глуми трансформерсе у рекламама за космодиск гдје лафо не мож' да 'ода, а касније чудесно игра ужичко. У градском превозу подјебава пензионере игром ''трзања'': крене да устане, намами погледе баба с цегерима, причека навалу, почеше гузицу и опет се удобно смјести. Кад уђе контрола с коментаром ''карте на преглед'' вади Атлас и нуди да изаберу карту. Задње паре даје на цугу и цајке. Нашика се, падне под сто и остатак вечери се пита што је плафон низак. Несрећницу која се удала за њега не вара никад, осим у свакој прилици. Непоправљив као сломљена ваза и изгубљен као даљински.

Manji čekić obično znači više udaraca, što će reći da ako ekser hoćeš dobro da zakucaš mora da se uzme veći čekić. Odnosno, što više sile i snage uložiš u nešto, lakše će ići. Bar što se neživog svijeta tiče. Sa ovim živima može isto tako, al je kažnjivo zakonom. U većini slučajeva...

OK, nije to toliko loša emisija koliko ide na kurac, od naziva, koncepta, voditeljke i nadrkanih poluzvezda u njima. Ne kažem, i ja zamišljam da vodim Tanju Peternik u rodnu zapizdinu i da tamo ćutimo pred kamerama jer sam mnogo pametan i da kamermana teram da snima potok petnes minuta jer sam ja rod Tarkovskom, ali pošto u neko dogledno vreme neće doći do toga eto malo da pišnem na ovu snobovštinu. Kao prvo termin, neki nedeljni, pred ručak, valjanost, slušaj sine Vladetu Jerotića on je pametan ima 90 godina a vidi kako je vitalan sutra da ideš u biblioteku da uzmeš od njega bilo šta, pa onda ta glupost *tv lica* gde se autorka razotkriva kao klasična snobulja koju ipak pale samo teve lica a šta ćemo recimo s nekim profesorom koji beži od sveta, njega dakle nikad u emisiju Tanja, jel tako a, a on recimo izumo solarne ploče, a Tanja, a? E pa jebo te Vlado Georgiev, znam da to želiš mada on neće, jebaće te Marinko Rokvić, on je teve lice, jebo te Marinko znaš a njegovi sinovi nabili ti klinovi! Pa i ovo *kao sav normalan svet* može li debilnije kao to je tako zajeban život pa se tek ponekad spuste na nivo normalnog sveta majke nam ga svima nenormalne! I sva te debilna pitanja, to kopanje suludih podataka iz života gosta, i to trčkanje za njim poput kera i jadan kamerman obigrava s ove strane s one strane a čeka ga žena kući nervozna, a Tanja sipa li sipa, Marić joj dao podatke iz Udbe, pa onda udri Tanja udri do zore jebi kevu Živanu Saramndiću kolko je sarmi pojeo sa Oliverom Njegom kopaj Tanja Tapija pa ga ubij ponovo, ubij ako ti već ovi leševi nisu dovoljni, udri Tanja cepaj Tanja, Peternek Vesna Dedić Mojsilović Tanja!

Lezbejke koje izbegavaju bilo kakvu vrstu posla, osim hendžaba, te se štekaju o roditelje ili traže bogatu udavaču.

Jašta, nego je loš lijepa moja bošnjačka omladino. Loš, alaha mi, na dunjaluku ga nema! Zamislite, molim vas, on osnivač nekih tamo "Gusala" u Mostaru, još sve sa prefiksom "srpski". Pa, kaže... "... i svuda gde je srpska duša koja, tamo je meni otadžbina moja...". Genocidaš, bolan! Od svega mu valja "Emina", a i ona je onako, srednja žalost. Ukinuti šantićeve večeri poezije! Što da veličate vlaha kad imate svoje pjesničke veličine kao što su... ovaj... na vrh mi jezika...

Loš je učena srpska kritiko, loš i nikakav. Pa, kakav je to pjesnik koji je razumljiv širokim narodnim masama? I dokle više ta ljubav prema otadžbini, pa ljubav prema otadžbini. To je tako passe. U poeziji treba da uživa i poeziju treba da razumje samo elita, sa minimum filozofskim fakultetom i doktoratom pride. Ostala žgadija neka čita Marinu Tucaković, za bolje i nisu.

Loš je Šantić, moja proevropska, liberalna inteligencijo! Otvoreno pozivanje na prkos i borbu, izostanak dekadencije, ljubav prema ženama... prosto neka paorština izbija iz svega toga. Eh, kad Rembo i Verlen urađeni opijumom jedan drugog naizmjenično natakare na neomašćen kurac... to lirika sama frca iz njih! Da je mjesto Anke, uhvatio pod ruku Ćorovića, pa bi ti vidio poezije! Ovako je ostao samo pokušaj od pjesnika.

Loš, da gori ne može biti.

Мерна јединица села у крви.
Само пољопривредници, шљакери и психички поремећени људи устају рано.

Злаћани круг се диже ка хоризонту, умилни хор птичица објављује да ће тај дан да исере тријес тона тичи гована, а ти треба да откинеш крмељ, јер је нека искомплексирана педерчина рекла како треба да се устане собајле, каже то ваља, лепо је да се устане рано. Јесте курац. Изађеш напоље, народ иде на курчеви посо, оно све зарозано, све неки погужвани људи, комшија из улаза Миљко Морон би реко "убијте ме" само да може, али не може, морон је. Оћеш да купиш цигаре на трафици, нема цигаре, није стигло, рано је, дођите други дан у нормално време, а што ти средовечна жено радиш у ненормално време само да би могла то да кажеш, каже она пуши курац, пијем бенседине од раног устајања, тачно ћу данас да се разведем колико сам полудела, реко немој због деце, каже немам децу, реко у чему ли теби живот прође. Па онда превоз јебени, људи смрде, киселило се то по меким душецима, све се онај пац наватао по мудишту, ноге се усириле, гледа ко да ће да убије, једино пензионери чили мајку им јебем, нема обавеза па се поткуветило, из беса то устаје рано, треба сваки леб да се опипа, подобијало то станове па сад прдуцка, пробудио их Тито у гробу курцем у уво дабогда. Па онда тај посо, једеш говна а дође газдин син престолонаследник Стефан Лав Цар Душан Димчески око подне аудијем, па исуче курац и удри пишај по нама сиротињи и поштеним привређивачима динара за сто грама котекс пацовске специјал и пола курве. Па онда кући, а тамо не можеш да се разабереш, треба живот да имаш а теби се спава, отац ћути мајка ломи руке и шапће ти тихо ко дјетету, каћеш каже снау да ми доведеш, да ми потапа бели веш у биљану а ја само да пијем кафу и уживам, а тебе неће ниједна јер ти подочњаци ко Наташи Нинковић а и пичке живе само ноћу, тад им је мрест, па одеш да наваташ на бућку, а оно трза трза па откине иљаду из новчаника, па ти ем сува курца, ем кратак за црвену, ем устајеш за три сата, ваља положај за пишање по теби да заузмеш.

Шта оћу да кажем?

Ми смо један сељачки народ. То навикло да устаје рано, да увати да одради за дана, па кад намири и обави, да дође кући а тамо попара са говнима врућа и брката жена дрља рутаву пичку да јој сурдукнеш наследника па да и он обавља и намирује. Па онда то преселило у град масовно и одмакло од домаћих животиња, ал гени су чудо што реко наш напаћени народ, па то укоренило у мозак, сељачки инстинкт, ко инсекти и онај кљунар из Аустралије што аутоматски мења боју кад се приближи коала, а у ствари му неће она ништа, само да се поиграју. И тако прва генерација устај рано ал шта: нигде ратлука, нигде бунарске воде ладне са ешерихијом од сенгрупа, нигде роса по травуљини мртвој, нема крава да се музу, нема њиве да се оре па прва бразда да се изведе Миона да плаче - значи нешто не ваља. Па ти прва генерација грацког човека осети ту неку празнину, устаје рано, научио га ђед Свињо, а нема зашто, па онда удри кукај у себи: ееееееее, леп ли је живот оно онда био, све природа па зелено, здраво бре било а не ко ово данас, све нездраво а не здраво ко онда. Па онда удри слушај Зорицу Брунцлик, и ветар се у пропаст спрема а тебе нема, конкретно стихови о сеоској идили, па се саживљуј, па кукај за детињством ко Крајишник. Е онда одреди да се устаје рано - тако радио ђед Свињо, тако и отац Пиздо, па шта им фалило, а били паметнији него ми данас без обзира што нису имали два дана школе и претурали аутобус да виде јел женско, може ли да оаутобуси младе. Јашта него тако, устај собајле, није битно што то везе нема са садашњим животом и што се не би снашо на селендри да се вратиш случајно - дркај курац на детињство цео живот.

Житељи Балкана. Свуда у свету се електрични уређаји укључују и искључују, једино се на нашим просторима, пале и гасе.

Ситуација која настаје, када поред разгаламљене екипе која блеји у крају, прође:

- Непозната особа "Бр'те, није из краја"
- Добра риба "Брате, како би је кар'о/Кар'о сам је"
- Старији, зајебан лик "Ћути дебилу, ено га Ецке"
- Мурија "Баци у жбуње/Ували Кнежи"

Готово аутоматизован, тренутни прекид емитовања било каквих тонова, к'о када неко од гледалаца укључених у програм, крене са псовањем кеве Ољи Бећковић, подржан зверањем без употребе мимике, у правцу особе која пролази. Апсолутно сви разговори о вожњи скутера, спојлерима за југића, доброј риби са "Блејвоча", Пецонијевом пребијању деветогодишњег цигана "Си вид'о како га заб'о?", и дописивању са петнестогодишњом девојчицом из оближње гимназије, се потпуно прекидају. Даље се кују планови типа:"Брате, овај није из краја, ае га исевамо!", али ипак нећемо јер "Брте, искулирај. Лик има нож испод шуље, у најави."

Уколико је ипак то неко од старијих, поштује се хијерархија, и оног тренутка када матори Дон, на свом путу до дисконта пића изађе из видеокруга блејача, препричава се његов егзибициони боксерски меч од прошлог уторка у кафани "Мало Кијево", где је клинац који пева добио батине, јер није знао Цецин "Београд". После истека магичних тридесет секунди, најдебилнији примерак из дружине се на сав глас раздере: "Који је овај?", одговор не добија, а дружина наставља дискусију на тему "Бр'те, си вид'о како се Југина швеца, синоћ попела на шанк?".