Engleska verzija oduševljenja devojkom koju ste upravo videli na ulici.

Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.

1. Rolne toalet papira ne niču same u WC-u.
2. Prašina pada po mestima gde je nikada ne biste očekivali.
3. Potrošačka korpa je zapravo još skuplja nego što piše u novinama.
4. Keva mozda upada u sobu kad vam je devojka tu, ali za razliku od cimera nikad ne dobije zelju da malo visi s vama.
5. Kreteni iz elektrodistribucije će vam stvarno isključiti struju ako je ne platite mesecima.
6. Kreteni iz telekoma će vam još brze isključiti telefon.
7. Majstori koje ne znate vam naplaćuju duplo više nego oni kod kuće, iako saopštavanje cene svojih usluga počinju sa "ali za tebe..."
8. "Ne mogu da izlazim, sredjujem stan" je skroz validan izgovor za propuštanje izlaska.
9. Keva nije luda što usisava tako često.
10. Ćale ne bi izdrzao sam ni tri dana.

Osećaj kad se pipneš za džep i shvatiš da ti nema novčanika.

Таблице закачене на возилу које, између осталог, имају и улогу да "помогну" возачима да што боље сложе псовку и да што лакше пронађу заједнички језик са другим возачима. У зависности од оне скраћенице која стоји пре броја, возачи тачно знају чију мајку требају да помињу.

Najveća pohvala koju devojka može da izgovori na račun ljubavnih sposobnosti jednog muškarca.

Предмети којима просјечан Србин не умије отворити пиво.

Fora gde ako staviš zvezdicu umesto nekog slova u ružnoj reči, ta rečenica više uopšte nije ružna.
Npr:
Pu*ite mi kurac svi!
Evo, ovo više uopšte više ružno, pošto je vešto sakriveno.
ili:
Jebem ti ma*er u pičku rutavu!
Više uopšte ne liči na psovku.
Najbolji primer je možda:
Jebem li te u glavu tvoju štrok*vu, pa ti sv*šim na čelo, i posle mlatim kurcem preko us*a dok stenješ.
Nikad ne bi provalio da je psovka da ti nisam rekao, jel da?

Srpski jezik je nesto sto svi srbi (a ponekad i stranci) vole da koriste ali retko uspesno.

Ovce.
Treba im ovan predvodnik, neki Tito, Sloba, Tadić da ih vodi, da im kaže šta je za njih dobro, šta da rade, gde da idu, čemu da se nadaju...
Treba im pas čuvar, neko ko će da brine o njima, neko ko će da im kaže "e jeste, tamo kod komšije je lepša trava, ali to nije tvoje i tvog gazde, to je komšijino"
Tamo 90-tih ga nije bilo pa se išlo u tudje bez veze.
Čim su u toru bleje, viču protiv vlasti, tajkuna, korupcije...
Kad izađu na livadu i imaju trave da pasu samo se zadovoljno smeju.
Šiša ih ko stigne. Za struju, benzin, grejanje, ulje, šećer...
Oni samo bleje jedno isto "ćuti dok ima, jeste tebra da je najskuplje u svetu, ali ćuti dok ima".

Proizvod koji po funkcionalnosti ne zaostaje za proizvodima sa zapada ali se karakteriše nemaštovitim kockastim oblikom i velikom težinom.

Časopisi moje adolescencije koji su sada završili u podrumu,
a ja još ne mogu da poverujem na koji način je moja generacija traćila svoje slobodno vreme i na šta smo bacali pare...

Stalne rubrike:

Najčešće poslednje reči pešaka koji prelaze preko pešačkog u Srbiji.

Svet je ogroman. Nepregledan. Prepun je predivnih ili surovih predela. Neobičnih ljudi, zapanjujućih pojava.

Radijus kretanja običnog sveta je krajnje ograničen. Staze su utabane - obične. Manje-više, poznajemo sve koje ćemo sresti narednih dana.

Ekranizacija predizborne tišine.

Kada je muskarac narcis, zena mu dodje samo kao vaza.

Po fizičkom izgledu, Giligicko Šušumigić se ne razlikuje od Bucka Obraščića. Mali je i buckast, al’ taman toliko da bude giligickast i da izaziva prstiće da ga štipkaju i tačinju (ne seksualno), o giligickanju da i ne govorimo. U suprotnom, nije ništa više od balončeta životinjskog, tj. ljudskog lika.
Kojoj god vrsti da pripada, Gicko-Giligicko je izrod. Muško-ženskog je pola, ali aseksualan i naivan, i stoga prava mikica. Krupnih okica, a bogme i ušesa. Pogled mu je blag, ali uporan, i neće ga skrenuti taman da mu šušumigasta egzistencija zavisi od toga.
Nekako, nije mu mesto na ovom svetu. Ne zato što bi prvi stradao u poplavama, uraganima i obračunima uličnih bandi, jer zasigurno bi, već zato što ljudi ne umeju s njim. Ljudi, takvi kakvi su, kada bi uvideli da je Šušumigica jedna pufna koja samo treba da se giligicne pa da se i giligickaroš i giligicnuti osete dobro, odmah bi to zloupotrebili, pa po cenu da ne osete pomenute draži. Iz inata ga ne bi giligickali, nego čupali i grizli. A Gicko-Giligicko nije za čupanje. On je samo jedna ružica koja bi da se gicka-giligicka. A i ne mora. Ali bi bilo lepo.

Trenutak autodestrukcije kada se dovoljno toga dovoljno dugo skupljalo, i kada mora da izadje u kriku i prasku. Težina i muka postojanja cela, stoji pred očima onakva kakva zaista jeste, i kaže - nema bežanja, nemaš više iza čega da me sakriješ, i neće biti bolje..Nikad bolje biti neće...
I tada u kafani zasviraju onu pesmu, onu u koju se ne dira; i duša u alkoholu krvava reši da poleti, hiljadu godina teška..I ništa više ne vredi ni mučenja ni truda.

Zid posle krečenja.

Име: Чланковита глиста; Породица: Змија; Фамилија: Аурора Бореалис;
Свака чланковита глиста, дакле и ја, састоји се од 64 чланка апроксимативно. Нисам сигурна да знам шта значи реч апроксимативно ал ми било лепо да је метнем овде. И сваки чланак има има тачно одређену функцију, осим неких који су ту чисто безвезе.
Уџбеник из биологије за 6. разред каже следеће, цитирам: "Иако делује незамисливо, чланковита глиста се прилагодила кретању без ногу, и то веома лако чини." Курац мој лако. Захваљујући једном јебеном мишићу у 17. чланку и методи: *згрчи тело - опружи тело*, успевамо некако да се крећемо кроз овај живот пун чемери и боли.
Све је у животу пролазно мој друже
И љубави и туге и сви срећни дани
Сад када је нема нека плачу руже
Ко увело лишће на јесењој грани...
Ја се извињавама на овој дигресији, пукла ме емоција. Да наставим. Уврежено је мишљење да смо ми потомци змија, гуштера и чега све не, но јасно је ко дан да су то фабриковане инсинуације наших архинепријатеља, белих носорога.
Сви сте у школи учили да слонови сваког пролећа одбацују сурлу, а да ли сте се икада запитали да је можда сурла та која одбацује слона и еволуира у неко друго биће, биће ослобођено материјалног. Руку, ногу, ушију, очију. Да, и репродуктивних органа, но та тривијалност нам не представља сметњу приликом секса. Сада се вероватно смејете и питате како глупава чланковита глиста може да води љубав? Питајте своју жену, она се није бунила.
Вас, људе, вероватно занима какво мишљење ми, чланковите глисте, имамо о вама, људима. Како било, ја вас делим на две врсте: на оне који имају потребу да нас газе својим псеудоподама и оне који нас из некаквог милосрђа, ил шта ти ја знам, на нашем путешествију од тачке А до тачке Б, без грешке враћају у тачку A. Ух, како мрзим ове друге. Зар је толико тешко погледати где нам је усмерен први чланак (упадљиво светлији од осталих), и пренети нас у том правцу?
Рекли су о нама:
"Јасно је да је тајна и бит свега сазнајног у следећем питању. Где је крај онога што чланковита глиста као таква јесте, а где почетак онога што чланковита глиста није."
Корнелије Ковач, гитар хироу турнир - делта сити 2008..
"То не беше глиста, нит то беше змија. Већ све део до дела. Доиста чудно. Чудо?"
Посланица Назарећанима, трећи псалм 12:44

То сам у најкраћим цртама Ја, чланковита глиста. Или сам беше чланковити црв? Е да га јебеш...